Kolekcionarski predmeti na kojima se može zaraditi u Srbiji

Da li bi bio iznenađen da imaš poštansku markicu koja vredi 100.000 eura.  Ovo je članak o kolekcionarskim predmetima na kojima možeš zaraditi. Možda imaš na tavanu ili šupi neke kolekcionarske predmete koji vrede a da ni neznaš. Objavili smo lista antikviteta i lepih predmeta na tržištu u Srbiji (slično je u ex-yu zemljama).

Zarada u Srbiji od kolekcionarstva

Možeš da se baviš kolekcionarstvom kao hobijem ili profesionalno. Da gradiš kolekciju koja čuva vrednost i uvećava se vremenom ili želiš da juriš taj osećaj kada naiđeš na redak primerak koji bi upotpunio tvoju kolekciju pa makar skupljao čepove od flaša.

Moja trenutna kolekcija su prstenje koje na putovanjima kupim, to je kolekcija koja nema novčanu vrednost ali je emotivna vrednost ogromna.

Da li vredi ulagati u umetnička dela ?

Posle leta 2008 god. očekivao se rast prometa na tržištu antikviteta i umetničkih dela u periodu jesen-zima 2008-2009 god. Ovakva sezonska promenljivost je uslovljena godišnjim odmorima i javlja se svake godine. Ali te godine usled svetske finansiske krize promet je stagnirao i tokom jeseni kad je trebao da ima sezonski rast.

Stagnacija se nastavlja sve do danas. Ovo se odnosi i na domaća dela i na inostrana. Npr slika Roberta Gajgera je u jednom momentu postigla cenu od 2000€. Prodavac je tražio 2500€ i nije uspeo da je proda. Prodavac je čekao bolju priliku u nadi da će kriza proći. Sada ta slika dostiže samo 1800€.

U Srbiji tržište umetnina ima i nekoliko dodatnih karakteristika koje značajno utiču na smanjenje prometa.

Problem verodostojnosti tj. autentičnosti umetničkih dela. Treba se podsetiti samo afera sa Nikolom Kusovcem i Art galerijom iz Beograda. Neorganizovano tržište. Relativno mali broj ljudi se uopšte interesuje za umetnine. Mala kupovna moć stanovništva. Problemi na carini.

🌟 Smršajte kao što to rade poznati. Uz nutricionistu i trenera. Program Mršavljenje uz Podršku.

Ljudi su uglavnom neobavešteni i smatraju da baš oni imaju „blaga“ koje će ih izvući iz krize. Procena predmeta ih vrati u realnost. Npr prsten kneza Strojimira iz sredine 9. veka je prodat na aukciji u Beču za 20.000€. Naši ljudi uglavnom krenu sa desetostruko većom cenom od realne.

I na kraju. Da li se isplati ulagati u umetnička dela ?

Da, ali moraš znati sledeće.

Rast vrednosti umetničkih dela je oko 8 – 9% godišnje prosečno iz svetskih iskustava.

Međutim ovo se odnosi samo na vrhunska dela i dugoročno. Ako si nešto kupio za 300€ ne možeš očekivati da će imati taj rast vrednosti.

Sa te strane, ulaganje je isto rizično kao i ulaganje u hartije od vrednosti ili nekretnine. Investicionio fondovi mogu da budu u problemima i neće svaki da bude profitabilan. Rast penzionih fondova je navodno 8% godišnje ali to su podaci od pre finansiske krize.

Postavlja se pitanje zašto rizikovati kupovinom umetnine. Banke daju godišnju kamatu na oročena devizna sredstva koja nije velika, nekada samo pokriva inflaciju te valute.

Ako kupuješ umetničko delo moraš pre svega voleti te predmete i biti spreman da ih zadržiš u tvom vlasništvu. Ako, kupuješ neko delo da bi ga prodao moraš znati sledeće stvari.

Iako je dugoročno rast vrednosti prisutan, na momenat prodaje treba čekati dugo, nekad i po više godina. Sa vremenom se vežeš za te predmete i precenjuješ ih. Nema više prostora u ceni za preprodavce. Oni su navikli da dižu cenu i do 100%. Razvoj savremenih tehnologija i interneta će ih eliminisati. Kupac i prodavac će se lakše sretati i provizije bi trebale da budu manje.

Šta kupovati ? Skroman savet je slikare – srpske autore, prvi deo dvadesetog veka, pejzaži. U poslednje vreme javljaju se „antikviteti“ koji su neshvatljivi klasičnim antikvarima kao npr kolekcije stripova. Iako deluje neozbiljno, njihov „prinos“ je veći od pomenutog proseka. Naročito ako se prodaje van zemlje našim ljudima u inostranstvu.

I na kraju o izdavanju sertifikata o umetninama. Njihova potražnja nije opala, čak beleži blagi rast. Razlog tome je što ljudi sa jedne strane žele da budu sigurni šta imaju u rukama, šta su kupili a sa druge mnogi misle da baš oni poseduju nešto vredno i da će tako „rešiti“ svoje finansije. U svakom slučaju, sertifikat je preduslov za realizaciju prodaje.

Predmeti iz daleke prošlosti

Antikviteti su po definiciji stari predmeti koji potiču iz antičkog sveta. U antički svet spadaju kulture: Mesopotamije, Egipta, Palestine, Irana, Krita, stare Grčke i starog Rima. Ipak, ovo je definicija u užem smislu. U širem smislu, danas, pod antikvitetima možemo smatrati sve stare predmete koji imaju određenu vrednost.

Generalno, pored lepote, na vrednost predmeta utiče njegova retkost i autentičnost. Reč antikvitet može imati i negativan prizvuk i to u smislu da je nešto zastarelo (npr. neki aparat). Svi ti zastareli predmeti izvrgnuti podsmehu, gube vrednost i padaju u zaborav, da bi se posle nekog vremena desilo nešto čudno.

Najlepši među njima se ponovo otkrivaju i zbog njihove lepote počinju opet da bivaju cenjeni. Razlog tome je brz tempo današnjeg života, prepun hiperprodukovanih predmeta bez ikakve autentičnosti i vrednosti.

🔔 *

U moru bezličnih predmeta, počinju, kao mali svetionici, da svetle stari predmeti, koji odražavaju jedan sistem, koji je nekad postojao i koji je odisao smirenošću i sigurnošću. Ljudi se na kraju okreću tim predmetima kao nekim utočištima.

Pravi kolekcionari, prepoznaju te predmete na vreme, kada se oni još nisu probudili iz zaborava. Na taj način stvaraju zbirke koje posle nekog vremena postaju vrlo vredne. Tako, pored estecke sadisfakcije, kolekcionar može ostvariti i značajnu materijalnu korist.

Online prodaja je osmišljena da funkcioniše koristeći moderne tehnologije, internet i telekomunikacije. Prednosti su te što je moguće ostvariti brzu prodaju uz relativno male troškove.

Pogledaj, pročitaj, primeni, lista najvrednijih poštanskih markica na svetu.

Kolekcionarski predmeti na kojima možeš zaraditi

Stanje na tržištu antikviteta i lepih predmeta u Srbiji (slično je u ex-yu zemljama)

Umetničke slike
Tržište postoji. To znači da postoji i ponuda i tražnja. Ponuda je veća od tražnje i cene padaju. Generalno najviše se prodaju slike akademskih slikara i to po ceni od 150 – 300€ što znači cena materijala plus dnevnica ako bi se te slike danas radile (+ provizija). To znači da oni koji su čuvali takozvane „obične slike (slikare)“ ne mogu da zarade njihovom prodajom.

Slike poznatih autora donekle drže cenu, međutim pre njihove prodaje ide dugotrajno „ispipavanje“ dokle je vlasnik spreman da spusti cenu. I tu su cene u padu aproksimativno za 30% osim za slike O. Ivanjicki koje sada vlasnici ne žele da prodaju jer se čeka novo formiranje cena.

Falsifikati najčešće bivaju „realizovani“ kada neko želi sam da kupi sliku bez posrednika ispod tezge i po bagatelnoj ceni. O tome treba voditi računa. Tržište umetničkih slika u proteklom periodu se i karakteriše velikom ponudom starih slika koje imaju t.z. „kulturnu“ vrednost ali na tržištu nemaju nominalnu vrednost jer su kupci zainteresovani za „ime“ i ne žele da rizikuju ulažući u nepoznato.

Većina vlasnika slika su sentimentalno vezani za ove predmeta a zbog starosti očekuju da slike imaju veliku vrednost i da se realizuju kao neki ček. posle npr. 2 nedelje i po dobroj ceni.

Tržište je neumoljivo. Od motiva, naravno, idu najviše pejzaži a od autora srpski autori. Mora se primetiti i to da prodaju slika otežavaju zakonske regulative. Naime, da bi se slika izvezla potrebna je „papirologija“ te zbog toga mnogi poslovi srednje vrednosti bivaju odbačeni jer se troškovi sa ovim povećavaju.

Što se tiče transporta slika u velikoj meri ova stvar je olakšana sa privatnim kurirskim službama, iako je potrebno dodatno pakovanje. Prodaja seriografija, grafika je na nivou incidenta. Ipak ponekad se desi i to čudo jer postoje kolekcionari (ili njihove žene) koji ne odlučuju o kupovini kao investiciji već jednostavno kupuju nešto lepo po pristupačnoj ceni.

Nameštaj
Tržište postoji, samo kao da je na veštačkom disanju. Nudi se sve i svašta, furnirani nameštaj, kabasti nameštaj itd. a traži se kvalitet i to jeftino. Uvek su aktuelne fotelje Luj 16. dvosedi, kanabe-i. Postoje i određeni zaljubljenici koji su emotivno vezani za alt dojč stil u Vojvodini. Iako je to praktično bio stil bogatih gazda–seljaka.

Problemi kod nameštaja su sledeći. Restauracija košta više od dobro očuvanog primerka, zato se ne isplati kupovati oštećeni nameštaj sa idejom da se to naknadno restaurira. Prodavci koji imaju oštećen nameštaj nikako da shvate situaciju da moraju mnogo da spuste cenu. Ako se nećkaš da li da restauriraš nameštaj da bi ga prodao, odgovor je NE. Ruke su jako skupe.

Knjige
Tržište je prikriveno. Naime, uprkos navali digitalnih medija knjige se i dalje čitaju ili bar kupuju i drže na policama. Konkretno problem prodaje knjiga je taj što je njihova pojedinačna cena od 3 do 8 € suviše mala a troškovi prodaje i transporta veliki.

Eventualno postoji mogućnost da se uspostavi neko tržište sa prodajom kompleta koji po pravilu vrede oko 50€. Nove knjige, iako imaju bombastične naslove, ne mogu da zamene stare jer su stare izrađene da traju a nove da se raspadnu posle 5 godina (ako se ponekad i čitaju). Bombardovani smo hiperprodukcijom broširanih izdanja Anglosaksonskih prevoda (loših).

Lampe
Lampe su i umetničko delo a mogu biti i koristan predmet. Doduše, kolekcionari više cene petrolejke koje nisu elektrifikovane tako da stoje u prostoru kao umetnički predmet. Za njima će uvek biti interesovanje. Sa vremenom ih ima sve manje jer su krhke i lome se. Naročito nedostaju senila i čuvari plamena. Ponuda je slaba, ali tržište postoji. Dodatni problem je i transport lampi.

Satovi
I satovi slično ko i lampe sa vremenom gube funkciju i sve ih je manje. Ipak, delovi za satove se mogu naknadno izraditi jer su od metala i drveta. U tom smislu ima više ispravnih satova. Tržište postoji. Zidni satovi se kreći od 300 do 500€. Ručni satovi se takođe nude i traže. Problem je prodaja ženskih satova. Muškarci izgleda više ne kupuju ženama skupe poklone ili one sada žele mnogo praktičnije stvari.

Lusteri
Lusteri se manje traže i prodaju od lampi ali prodaja nekako ide. Normalno je da neko u sobi može imati i tri lampe ali obično samo jedan luster. Problem je i taj što stari lusteri imaju veće gabarite. Visinu i širinu te se teško uklapaju u novogradnju.

Porculan
Sa navalom ove robe sa istoka polako zamire ovo tržište. Zapadne marke koje su stekle renomirano ime postigle su to tako što su kopirale kinesku tehniku i ručno pravile komade sa visokim kvalitetom. Ali to je bilo pre sto godina. Opstale su neke marke kao što su Herend, Rozetal Žolnai itd.

Srebro
Nakiti i escajg, potrebno je voditi računa o čistoći srebra. Poneki komadi koji su lepi i teški za izradu a takođe i retki, iako teški samo 300 – 400 grama mogu koštati i 300€ kao npr. putiri.

Militarije
Problem kod oružja kojima cev nije zalivena je u tome što moraju imati papire – dozvole. Da bi npr imao papire moraš biti aktivni lovac itd. Hladno oružje se uvek traži a ponuda je slaba. Pod ponudom ne podrazumevam zarđale bajonete po 30€ koje prodavci cene 300€.

Skulpture
Nema tržišta za ove predmete. Slikari – vajari koji poseduju primerke uglavnom prodaju poznanicima ali najčešće lažiraju svoje prodaje. Da bi neko imao mesta za skulpture od 500€ pa naviše evra, treba da ima i stan od preko 100 kvadrata.

Numizmatika
Tržište postoji ali to je i uslovilo da su cene stalne – formirane. Naime iako novčić ima 1500 godina on može vredeti 100 do 1000 dinara. Na cenu utiče osim retkosti i kvalitet tj očuvanost. U ponudi su kilogrami rimskih novčića koje je neko „stručno“ očistio tako da su sada takoreći ćelavi. Njihova vrednost je nula iako je očigledno da imaju preko 1500 godina.

Zlatni novčići tj dukati imaju uvek vrednost ali ona je, uglavnom, više vezana za njihovu težinu a tek onda ide retkost. Npr poznati Napoleon III dukati koji teže oko 6 grama neki cene hiljadu evra ali to je pusta želja, uzmi da je cena zlata 2000 dinara po gramu pa na to dodaj 20 ili 30% nanumizmatičku vrednost i to ti je to. Abdul Hamid dukat npr više vredi od Napoleona iako je slične težine a čak je i mlađi jer je ređi. Pitanje je, međutim ko će ti to platiti?

Gobleni
Priča o goblenima je tužna. Ljudi prave goblene i vezuju se za vreme provedeno pri njihovoj izradi. Nakon toga čuvaju goblene desetinama godina i onda poneko od njih upadne u krizu ili nema mesta na zidu i odluči da ih proda. Onda se suočava sa hladnim tržištem.

Priče o tome kako su platili materijal 200€ tržištu ništa ne znači. Bitno je samo koliko je neko spreman za to da ponudi. Od goblena sve slabo ide zato što to nove generacije ne cene i smatraju za nešto out. Goblenski ramovi praktično ništa ne vrede.

Eventualno, još se mogu prodati tajna večera zbog monumentalnosti, svadbene kočije jer idu kao poklon i kosovka devojka zbog nacionalnih motiva. Ako se premišljaš da prodaš prelomi to i prodaj što pre. Cene će biti sve manje. Pogledaj samo za koliko su se prodavali gobleni pre 10 godina a koliko se cene danas. Napravi poređenje cena i sam izvuci zaključak.

🎧 *

Instrumenti
Postoje majstorski primerci kojima treba pažljivo pristupiti u prodaji i proceni ali sve je više fenomena „kupiš stan dobiješ klavir“. Naime, ljudi koji prodaju stan često za sobom ostavljaju stare klavire drvene konstrukcije koji su uz to i raštimovani. Cena popravke i seljenja tog klavira kao i cena kvadrata stana koji oni zatim zauzimaju prevazilazi njihovu prodajnu cenu.

Sledeći predmeti takođe mogu vam doneti zaradu

Nema pravila. Ponekad se proda nešto za nedelju dana a ponekad ne može ni za godinu dana. Predmeti u ovoj kategoriji nisu ništa manje vredni ali ih nisam mogao sistematizovati. Stari telefon, gramofon ili radio koji nekome samo zauzimaju mesto i smetaju drugome su stara želja. Vredi probati. Samo kažem nema pravila.

Stripovi
Skupljanje stripova spada među „novije“ kolekcionarske strasti, budući da zavidne i vrijedne zbirke datiraju iz pedesetih godina 20. vekaa. Kolekcije stripova retko nastaju s namerom i smišljeno, one su najčešće odraz nekog afiniteta iz detinjstva. Obično se skupljaju radovi jednog autora, jedne škole stripa ili jednog junaka.

Kod nas su najpoznatije i najraširenije kolekcije „Alana Forda„, „Družine od vešala„, „Dylana Doga„, „Taličnog Toma„, “Asteriksa“. Neki rariretni brojevi, najčešće prvi, mogu doseći vrtoglavo visoke cene jer su štampani u vrlo malom tiražu i zaista su vredni primerci te mlade umetnosti.

Ploče
Teško je nekome ko nikad nije pustio ploču u gramofonu, ko zna samo za pročišćeni kompjuterski zvuk, objasniti kakvu čar slušanja pruža ploča. Ploča, međutim, nije samo sredstvo na kojem je snimljena nekakva muzika, ona je bila izraz jedne generacije. Danas nije lako pronaći dobro očuvanu i neoštećenu ploču, posebnu onu iz tridesetih, pa se takve smatraju najvrednijima. Osim njih, na vrednosti dobijaju i rariteti, posebno singli izdati u vrlo malim tiražima.

U kolekcionare ploča svrsta ćemo i modernu verziju, kolekcionare CD-a, a njima su bliski i skupljači knjiga. Iako će ljubitelji ploča i muzike preslušati svaki album koji imaju, postoje oni ljudi koji knjige skupljaju samo zato da ih imaju, većinu nisu pročitali, ali zadovoljno se mogu pohvaliti određenom edicijom, knjigom određenog autora i sličnoga.

Značke
Ako zavirite u stare ormare, prekopate dugo netaknute i prašnjave tavanske kutije, velika je verovatnoća da ćete pronaći kutiju sa značkama. Značke ne moraju biti ni po čemu posebne niti vredne, ali isto kao i markice, gotovo svaka kuća ima svoju kolekciju. Osim ako se nije odlučilo rešiti iste tokom godina. Naime, u prošlom sistemu bilo je uobičajeno u svakakvim i različitim događajima dobijati značke. One su bile znak pažnje ili vredno priznanje kao što su danas medalje.

Značke su dobijala deca u osnovnoj školi, na radnim akcijama, baveći se sportskim aktivnostima, dobijali su ih zaposleni kao sećanja na određeni dan, kao nagradu itd. Kolekcionari su ipak malo proširili vidike pa poseduju značke iz čitavog sveta, ali većina porodica poseduje kakvu-takvu kolekciju s naših prostora.

Automobili
Dugo smo razmišljali spada li skupljanje limenih ljubimaca na ovaj spisak, budući da njihove kolekcije nikad ne poprime razmere kao kad skupljate markice ili značke, pa iako morate imati dubok džep i iako je to zaista hobi za privilegovane, ipak je to velika ljubav i strast. Kolekcionari automobila ne skupljaju isključivo ldtimere, umesto njih se mogu naći sportski automobili ili automobili određenog proizvođača.

Oldtimeri su ipak najzanimljiviji. Svaki kolekcionar ili vlasnik brine se o njemu kao o detetu i „sredi“ ga na svoj, originalni način. Tako da će se retko dogoditi da vidite slične automobile, čak i ako su proizvedeni iste godine od istog proizvođača. Skupljanje automobila svakako je aktivni hobi u koji unosite svoju inventivnost i originalnost.

Razglednice
Nemojte se ustručavati tokom lepog sunčanog dana prošetati ulicama na kojima ćete sigurno naići barem na jednog „dilera“ starim predmetima. Ti predmeti uglavnom su bezvredni, ne spadaju u kategoriju skupih antikviteta, ali vrlo često skrivaju naizgled nevidljivu vrednost. Gotovo svaki prodavač ima će barem jednu razglednicu s početka veka.

Skupljači starih razglednica možda ne mogu profitirati kao filatelisti, ali njihov hobi ima posebnu čar. Gotovo da ne postoji razglednica s početka 20. ili iz 19. veka koja nije ispisana, na kojoj rukopisom neko nekome nije poželio nešto lepo, poslao poljupce i pozdrave. Nekako je privlačno znati da svaka od tih polupocepanih, masnih i flekavih razglednica krije svoju priču.

Trading cards
Ako niste odmah shvatili, ne radi se o klasičnim kartama za kartaške igre, već o onim posebno izrađenima i dizajniranima za neku igru ili skupljanje. Svaki sistem igara tom vrstom karata ima neka osnovna zajednička pravila i vrednosti. Postoji tri stepena vrednosti: obične, neobične i retke. Neke od retkih često se uopšte ne mogu kupiti, već se samo mogu dobiti na promocijama i javnim događanjima.

Zato takvi primerci dostižu visoke cene. Prva poznata igra s tom vrstom karata – trading cards, bila je „Magic: The Gathering“ koju je dizajnirao Richard Garfield, a izdao Wizard of the Coast. Danas postoje kolekcije karata inspirisane svime i svačime, od stripova i animiranih filmova, do „Ratova zvijezda“ i „Gospodara prstenova„.

Salvete
Skupljaju li devojčice danas salvete? Sad kad to kažete naglas, moramo priznati da zvuči prilično neatraktivno, s’obzirom na to što danas svet nudi, ko je još bebast da skuplja salvete. Ipak, hobi skupljanja salveta još uvek traje i zanimljiviji je nego pre. Najbolja opcija je, naravno, ako salvete sakupljate sami i s raznih dijelova sveta.

Usput stvarate uspomene i svaka salveta znači nešto posebno. Vrednost zbirke ne umanjuje ni činjenica da Vam ih neko drugi donosi, dok god je velika, šarena i raznolika.

Antikviteti – stare lutke
Posebno ćemo ipak spomenuti kolekcionare starih lutaka, uglavnom porculanskih za koje se odeća ručno šivana, a takve stvari vrlo često, osim novčanu, puno češće imaju emotivnu vrijednost.

Ovo nije konačan spisak kolekcionarskih predmeta. Ljudi širom sveta skupljaju i prave kolekcije od svega što može da ima vrednost kako novčanu tako i emocionalnu. Limenke, beđevi, broševi, patike,… i još hiljadu drugih predmeta.  Poštanske markice su dosta popularan kolekcionarski predmet.