Članak ažuriran 29. сеп, 2023.
[icegram campaigns=”25391″]
Kreator članka Dejan Čorba
✨ Preporučujemo članak, oksidativni stres simptomi.
Đoković nikada nije bio tako popularan kao drugi članovi Velike Trojke, iako je često dostizao i nadmašivao njihova najveća dostignuća.
To se svodi na tri jednostavna faktora. Ali hajde da počnemo s najvećim razlogom, koji tvrdoglavi fanovi Đokovića često ignorišu: Đoković nije tako sportski nastrojen.
Razbijanje reketa se uvek gleda s neodobravanjem u tenisu. Neki se s tim teško nose više nego drugi. Ali dok su Federer i Nadal uglavnom prestali s tim običajem, Đoković ga nije napustio.
Najnoviji incident se dogodio kada je udario u mrežu tokom meča protiv Nadala i bacio reket tako snažno na zemlju na Olimpijskim igrama u Tokiju da je završio u publici.
Nije jedini koji ima problema s tim, jer je i Federer imao ispadanje čak i u svojim kasnim tridesetim, ali Federer to nadoknađuje svojim džentlmenskim ponašanjem van terena. Đoković nema toliko šarma da bi nadoknadio probleme na terenu.
Što se tiče Nadala… nikada nije razbio svoj reket tokom cele svoje karijere. Ni jednom.
A ako želite dodatni dokaz razlika u sportskom duhu, pogledajte Stefan Edberg nagradu za sportski duh koju ATP dodeljuje svake godine. Ova nagrada se glasa među igračima i dodeljuje igraču koji je pokazao najbolji sportski duh tokom tura te godine.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Federer ju je osvojio 13 puta (previše puta, po mom mišljenju), a Nadal 5 puta. Đoković je nikada nije osvojio. Ponavljam, tu ne možete tvrditi pristrasnost ATP-a, jer je to nagrada za koju sami igrači glasaju.
Ipak, ne tvrdim da je to jedini razlog zašto nije tako popularan. Tu je i stvar stila.
Navijači vole igrače koji imaju izražen, zanimljiv stil. Federer je odmah postao favorit navijača jer je imao izuzetno graciozan, agresivan stil s prelepim jednoručnim bekendom i smrtonosnom igrom na mreži.
Bio je specijalista za travnate terene, i to se videlo u njegovoj tehnici, bez obzira na površinu na kojoj je igrao. Bio je sličan stilu Petea Samprasa, koji je takođe imao jednoručni bekend i specijalnost za travnate terene.
Kada je Rafael Nadal postao dominantan, bio je savršena suprotnost Federeru. Umesto stila i gracioznosti, imao je sirovu atletiku i borbeni mentalni sklop. Nije išao na brze poene na mreži, umesto toga se borio za svaki poen, dajući 100% napora na svaki udarac i dohvat bez obzira na udaljenost.
To je ono što ga je činilo specijalistom za šljaku, bila je dovoljno spora površina da bi mogao trčati za neverovatnim udarcima i održavati duge razmene, iscrpljujući svoje protivnike putem.
A njihova rivalstva su bila legendarna. Majstor trave protiv kralja šljake, borba na svakom finalu svakog Grend slema godinama unazad. Podsećalo je navijače na Samprasa i Agasija, jer su čak i njihovi stilovi odražavali kontrast između tih veterana sporta.
Onda je došao Đoković.
Brzo je privukao pažnju nakon osvajanja Australijan opena 2008. godine. čak i tada nije imao najbolji ugled jer je često ranije odustajao od mečeva i tvrdio da ima mnogo povreda, neke više nego što su bile sumnjive.
Ali imao je puno talenta i ozbiljno je počeo da poboljšava svoju fizičku spremnost i tehniku kako bi postao dominantna sila do 2011. godine. Razbio je Federer-Nadal rivalstvo osvajanjem 3/4 Grend slema te godine.
I, za razliku od Nadala ili Federera, Đoković nije bio specijalizovan. Bio je mašina, generalista koji je igrao preciznu igru na bilo kojem terenu.
Naravno, njegovi najbolji rezultati bili su na tvrdim podlogama jer Federer i Nadal nisu bili tako dominantni tamo, ali mogao je uzimati pobede na travi od Federera i na šljaci od Nadala, redovno.
Iznenada se prešlo s poznatog rivalstva Velike Dvojke na čudno rivalstvo Velike Trojke, gde se jedan od njih tek sada dokazivao kao jedan od najboljih.
To je bio zbunjujući dinamički odnos neko vreme. Nadal, samo godinu dana stariji od Đokovića, brzo je postao najveći i najvažniji Đokovićev rival jer su se međusobno izmenjivali pobede tokom narednih 10 godina, u korist Đokovića.
Federer, s druge strane, bio je nekoliko godina stariji. Prvobitno je imao problema da se nosi s dva mlađa superzvezda i morao je zaista unaprediti svoju igru kako bi ostao jedan od najboljih igrača na turi.
Na neki način, prešlo se s dva igrača koji su se borili za titulu najboljeg svih vremena, na dva igrača koji su se borili za titulu najboljeg trenutno, dok je jedan igrač utvrdio svoj status najboljeg svih vremena uz majstorsku dugovečnost.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Sada, u dvadesetim godinama 21. veka, uglavnom su Đoković i Nadal oni koji se bore u možda i najvećem teniskom rivalstvu svih vremena. Federer će još godinama biti u raspravi o najboljem svih vremena, ali ova dvojica aktivno unapređuju svoj CV za tu titulu.
Samo suočavanje s Nadalom ne pomaže Đokoviću u toj borbi. Kao što sam već rekao, Nadal nikada nije razbio svoj reket u svojoj karijeri. On nije povremeni vrućeglavac kao Federer, uvek je usmeren na svoju ljubav prema igri i na to koliko daleko može stići.
S druge strane, Đoković nije izgubio svoje loše navike i još uvek ponekad razbija reket. Ali naravno, konačan i najnoviji razlog za manju popularnost Đokovića je njegov status u vezi sa vakcinacijom.
Đoković je uvek bio malo izvan okvira sa svojim savetima o zdravlju. On je vegan i tvrdi da mu je ta dijeta pomogla u mnogim teniskim uspesima. Takođe nije ljubitelj hirurških zahvata i plakao je danima nakon operacije lakta, osećajući krivicu zbog te odluke.
Nije iznenađujuće, dakle, što je odbio da primi vakcinu protiv COVID-19 i dobio negativno medijsko pokriće zbog toga.
Neko vreme nije priznao da li je vakcinisan ili nije dok se pripremao za Australijan open 2022, ali na kraju je bio iskren i morao je biti deportovan. Dajem mu zasluge što se pridržava svojih uverenja, iako je zbog toga morao propustiti prilike da učvrsti svoj status najboljeg svih vremena i obori rekord u osvajanju Grend slem titula.
Ali možete videti zašto je ta odluka izazvala polarizaciju, posebno čekanje do sredine turnira da javno prizna svoj status u vezi sa vakcinacijom, uz povremeno promenjivanje odluka u pravnom procesu gde mu je dozvoljeno da igra, a zatim mu je to dozvola povučena.
Nadal, s druge strane, jednostavno je primio vakcinu i nastavio igrati tenis. Bez kontroverzi.
Kada sve te faktore kombinujemo, lako je videti zašto Đoković zaostaje po popularnosti. Nema mešavinu šarma i sportskog duha kao što su to druga dvojica majstorski usavršila. Kasno se pojavio na sceni i poremetio ikonično dvostruko rivalstvo.
Bio je predmet kontroverzi u vezi sa vakcinacijom, što u sredini pandemije može biti veoma štetno za ugled igrača.
Ja i dalje cenim Đokovića. Sviđa mi se kako je preuzeo na sebe da se popravi od igrača sklonog povredama do igrača-mašine i sustigao Veliku Trojku uprkos njihovom prednosti. Takođe mi se sviđa što se držao svojih principa čak i kad ga je to koštalo, jer mnogi sportisti često odustaju od svojih navodno osnovnih uverenja kada shvate šta žrtvuju zbog toga.
Ali takođe razumem zašto nije toliko popularan kao ostali. Možda nikada neće biti toliko popularan. Ipak, ima jednako dobru šansu kao i ikada da osvoji titulu najboljeg svih vremena.
Zahvaljaujem se Nathan Stanish povremenomom teniskom igraču, na pomoći u izradu ovog članka.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar
[icegram campaigns=”23919″]