Kreator članka Dejan Čorba
Sadržaj
Fasting, poznat i kao gladovanje, je dijeta koja je postala popularna u poslednjih nekoliko godina zbog svojih potencijalnih zdravstvenih koristi. Ova dijeta koja se neretko povezuje sa postom podrazumeva ograničenje unosa hrane tokom određenih vremenskih perioda.
Imajte na umu da gladovanje može da vam uspori metabolizam a smanjeni unos proteina u toku dana nije dobro. Fasting dijeta nosi opasnosti koje ne bi trebalo ignorisati jer može da vam naruši zdravlje ili da se razočarate ako pokušavate smršati. Ova dijeta nije održiva na dug vremenski rok. Konsultujte se sa stručnim nutricionistom u programu ”Mršavljenje uz Podršku” u vezi fasting dijete i ishrane koja bi za vas bila najprimerenija kada pokušavate smršati.
Uloga hrane bogate ugljenim hidratima u stvaranju i održavanju glikogena
Tokom procesa gladovanja, naše telo prolazi kroz nekoliko faza koje su ključne za razumevanje kako telo reaguje na nedostatak hrane. Tokom prvih nekoliko sati nakon poslednjeg obroka, organizam troši rezerve glikogena.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Glikogeni se zapravo ne nalaze direktno u hrani koju jedemo. Glikogen se skladišti u našem telu kao rezerva glukoze koja potiče iz ugljenih hidrata koje unosimo. Kada konzumiramo ugljene hidrate, kao što su žitarice, testenine, hleb, pirinač, voće, povrće, mahunarke i mlečni proizvodi, telo ih razgrađuje u glukozu.
Upravo ta glukoza se koristi za proizvodnju energije ili se skladišti u obliku glikogena u jetri i mišićima za neku kasniju upotrebu. Prema tome, hrana bogata ugljenim hidratima igra ključnu ulogu u stvaranju i obnavljanju glikogena u organizmu.
Kada su zalihe glikogena u telu pune, višak ugljenih hidrata se može pretvoriti u masnoće i skladištiti u masnim ćelijama za buduću upotrebu. Da li je to uzrok gojenja? Pa da, konzumiranje previše ugljenih hidrata bez adekvatne fizičke aktivnosti dovodi do nakupljanja viška masti.
Zbog toga je važno praktikovati ishranu koja pruža dovoljno, ali ne i prekomernu količinu ugljenih hidrata kako bi se osiguralo zdravlje i optimalno funkcionisanje organizma. Proces trošenja glikogena nam obezbeđuje brzu energiju, ali tek nakon što se rezerve glikogena iskoriste, telo počinje koristiti druge izvore energije, kao što su masti.
Ovaj proces prelaska sa sagorevanja ugljenih hidrata na sagorevanje masti naziva se ketoza.
Zdravstvene prednosti fastinga
Medicinska istraživanja su utvrdi da je jedan od medicinski značajnih efekata fastinga upravo povećana proizvodnja ketonskih tela. Ketonska tela su alternativni izvori energije za telo koji se proizvode kada nivo glukoze u krvi opadne.
✨ Preporučujemo članak, predijabetes ishrana.
Ovi spojevi mogu imati brojne koristi za zdravlje, uključujući smanjenje upale, poboljšanje kognitivne funkcije i podršku gubitku telesne težine.
Nekoliko studija je takođe pokazalo da fasting može imati pozitivan uticaj na faktore rizika za bolesti srca, kao što su smanjenje nivoa holesterola i krvnog pritiska. Pored toga, povezuje se sa smanjenjem rizika od razvoja dijabetesa tipa 2 i poboljšanjem osetljivosti na insulin.
Bezbedan pristup fastingu
Međutim, koliko god fasting imao brojne zdravstvene koristi, moramo reći da nije prikladan za svakoga. Naime, osobe sa određenim zdravstvenim stanjima, kao što je dijabetes ili poremećaj u ishrani, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom ili nutricionistom, pre nego što započnu bilo kakav program gladovanja. Sjajan program ”Mršavljenje uz Podršku” nudi vam radionice o ishrani za mršavljenje i konsultacije sa stručnim nutricionistom.
Takođe, trudnice, dojilje i deca trebalo bi da izbegavaju fasting zbog povećane potrebe za hranljivim materijama u ovim životnim fazama.
Bazalni metabolizam i fizička aktivnost
Kod fastinga, određivanje adekvatnog unosa kalorija je važan deo procesa kako bi se osiguralo da telo dobija potrebne hranljive materije, upravo zbog tog perioda kada je hrana ograničena. Poznavanje koliko kalorija treba uneti može pomoći u održavanju imuniteta i opšteg zdravlja tokom perioda gladovanja.
Jedan od načina da se to postigne je kroz praćenje dva ključna faktora – bazalni metabolizam (BMR) i nivo fizičke aktivnosti. BMR predstavlja količinu energije koja je potrebna telu samo za osnovne funkcije, dok nivo fizičke aktivnosti utiče na ukupan dnevni kalorijski unos.
Pri odabiru režima fastinga, izuzetno je važno uzeti u obzir ove faktore kako bi se osiguralo da telo dobija dovoljno energije i hranljivih materija za održavanje zdravlja i imuniteta.
Najčeće metode fastinga
Kada je reč o vrstama fastinga, postoje različite varijante koje se mogu primeniti u skladu sa ciljevima pojedinca. Ovde ćemo spomenuti dve metode koje su najzastupljenije među osobama koje praktikuju ovu dijetu.
Jedna od najpopularnijih metoda je 16/8 metoda, koja podrazumeva periodično ograničenje unosa hrane na 8 sati dnevno, dok se ostalih 16 sati praktikuje gladovanje.
Druga popularna varijanta je 5:2 metoda, kod koje se dva dana u nedelji unosi minimalna količina kalorija (uglavnom oko 500-600 kalorija), dok se ostalih pet dana jede normalno.
Kod 16/8 metode, koja podrazumeva periodično ograničenje unosa hrane na 8 sati dnevno, ova dijeta je izuzetno pogodna za ljude sa osmočasovnim radnim vremenom.
Mnogi usklađuju svoje obroke tako da jedan obrok imaju na poslu, drugi kod kuće i tome dodaju užinu između ova dva obroka kako bi održali stabilnost energije. Fasting je postao omiljena dijeta među zaposlenima koji žele da postignu svoje fitness ciljeve bez ometanja svakodnevnih obaveza.
✨ Preporučujemo članak, predijabetes ishrana.
Ova strategija se često pokazuje praktičnom jer omogućava ljudima da se odreknu obroka u toku dana koji im je najzgodniji da preskoče, dok istovremeno osiguravaju da dobiju dovoljnu energiju kroz adekvatnu ishranu u preostalim delovima dana.
Fokusiranje na unos hrane samo u određenim vremenskim intervalima može olakšati praćenje kalorijskog unosa i gubitak telesne težine.
Kada uzmemo u obzir navedene činjenice, fasting može biti efikasan za poboljšanje zdravlja i gubitak telesne težine. Ipak, važno je imati na umu da svaka osoba ima jedinstvene potrebe i da bi trebalo pažljivo razmotriti sve faktore pre nego što se odluči za ovu dijetu.
Konsultacija sa lekarom ili nutricionistom može biti korisna kako bismo bili sigurni da je fasting bezbedan i efikasan.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar