Prednosti Ranog Prepoznavanja Znakova Pojave Disleksije kod Deteta | otežano čitanje

Članak ažuriran 22. нов, 2023.

Kreator članka Biljana Marjanović

Disleksija predstavlja jednu od najčešćih smetnji učenja koja značajno utiče na sposobnosti pisanja i čitanja kod pojedinaca. Ovaj poremećaj karakteriše teškoća u prepoznavanju slova i glasova, što dovodi do problema u sastavljanju reči i razumevanju pisanih tekstova.

Osobe sa disleksijom često se suočavaju s izazovima u razlikovanju sličnih glasova i slova, što može dovesti do grešaka u pisanju i čitanju. Unatoč ovim smetnjama, važno je napomenuti da disleksija ne utiče na opštu inteligenciju pojedinca.

Sa pravilnom podrškom i prilagođenim metodama učenja, osobe sa disleksijom mogu razviti efikasne strategije za prevazilaženje ovih izazova. Ovim poremećajem se može lako upravljati i ne mora stajati na putu uspehu.

Disleksija može ometati sposobnost čitanja na više načina. Često je kod dece koja je imaju uobičajeno osećanje anksioznosti pri čitanju pred drugima ili pokušavaju potpuno izbeći čitanje.

Šta je disleksija

Disleksija je poremećaj u učenju koji otežava čitanje i zadatke povezane sa jezikom. To se dešava zbog poremećaja u načinu na koji vaš mozak procesira pisanje kako biste ga razumeli. Većina ljudi saznaje da ima disleksiju tokom detinjstva, i to je obično doživotni problem. Ova forma disleksije poznata je i kao “razvojna disleksija”.

Disleksija spada u kategoriju “specifičnog poremećaja u učenju”. Taj poremećaj ima tri glavna podtipa:

• Čitanje (disleksija)
• Pisanje (diskgrafija)
• Matematika (diskalkulija)

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Upravo tu se pojavljuje disleksija. Ona ometa način na koji mozak koristi govorni jezik da “dekodira” pisanje. Vaš mozak ima poteškoća u procesiranju onoga što čitate, posebno u razbijanju reči na zvukove ili povezivanju slova sa zvucima pri čitanju.

To usporavanje u procesiranju uključuje:

• Usporeno čitanje zbog problema u procesiranju i razumevanju reči.
• Poteškoće u pisanju i pravopisu.
• Problemi u načinu na koji se pamte reči i njihovo značenje u memoriji.
• Poteškoće u formiranju rečenica kako bi se izrazile složenije ideje.

Koliko je česta disleksija

Disleksija jeste neobična i na prvi pogled nevidljiva, ali je dovoljno rasprostranjena da bude dobro poznata. Stručnjaci procenjuju da pogađa oko 7% ljudi širom sveta. Ona pogađa ljude podjednako bez obzira na pol i rasu.

Međutim, mnogi ljudi imaju simptome koji nisu dovoljno ozbiljni za dijagnozu. Uključujući ljude sa simptomima, ali bez dijagnoze, disleksija može uticati na oko 20% ljudi širom sveta.

Simptomi i uzroci pojave disleksije

Tačan uzrok disleksije nije jasan. Međutim, nekoliko tragova ukazuje na to kako i zašto se većina slučajeva dešava.

Genetika

Disleksija je visoko genetska i nasleđuje se u porodicama. Dete koje ima jednog roditelja sa disleksijom ima 30% do 50% šanse da je nasledi. Razni genetski uslovi kao što je Daunov sindrom mogu povećati šansu za disleksiju.

Razlike u razvoju i funkciji mozga

Ako imate disleksiju, vi ste neurodivergentni. To znači da se vaš mozak formirao ili funkcioniše drugačije nego što se očekivalo. Istraživanja pokazuju da ljudi sa ovim poremećajem imaju različitosti u strukturi mozga, funkciji i hemiji.

Poremećaji u razvoju i funkciji mozga

Infekcije, toksični uticaji i drugi događaji mogu ometati fetalni razvoj i povećati šanse za kasniji razvoj disleksije.

Rizični faktori za nastanak disleksije

Razni rizični faktori mogu uticati na pojavu disleksije. Neki od njih su:

Toksični uticaji

Zagađenje vazduha i vode može povećati rizik od razvoja disleksije, posebno sa teškim metalima (poput olova ili mangana), nikotinom i određenim hemikalijama koje se koriste kao retardatori plamena.

Nedostatak pristupa materijalima za čitanje

Rizik od razvoja disleksije veći je kod dece koja odrastaju u domaćinstvima gde se čitanje ne podstiče ili gde materijal za čitanje nije lako dostupan.

Ograničenja u okruženju za učenje

Deca sa manje podrške za učenje u školi ili sličnim okruženjima imaju veću verovatnoću da razviju disleksiju.

Znaci i simptomi pojave disleksije kod deteta

Kako dete stari, disleksija često može izgledati kao:

• Poteškoće u pravopisu jednostavnih reči.
• Problemi u raspoznavanju imena slova.
• Problemi u razlikovanju slova sličnih oblika, poput “d” i “b” ili “p” i “q”.
• Problemi sa rimovanjem.
• Otpor čitanju naglas u razredu.
• Poteškoće u izgovaranju novih reči.
• Poteškoće u povezivanju zvukova i slova ili delova reči.
• Poteškoće slaganju zvukova.
• Mešanje pozicije zvukova u reči.

Imati jedan od navedenih simptoma ne znači da osoba ima disleksiju, ali ako imaju poteškoća u učenju osnovnih veština čitanja, tada je dobro obaviti skrining i testiranje na disleksiju kako bi se videlo da li im je potrebna specijalizovana pomoć.

Disleksija takođe ima nivoe ozbiljnosti:

• Blaga:

Poteškoće postoje, ali ih možete nadoknaditi ili prevazići pravilnim prilagođavanjem ili podrškom.

• Srednja:

Poteškoće su ozbiljnije od blagih i verovatno vam je potrebna posebna nastava i pomoć. Možda će biti potrebno primeniti specifične mere ili prilagođavanja.

• Teška:

Poteškoće i dalje predstavljaju problem čak i sa primenom svih raspoloživih tretmana.

• Dekodiranje (čitanje nepoznatih reči tako što ih izgovarate).
• Veštine usmenog jezika.
• Brzinu čitanja i razumevanje čitanja.
• Pravopis.
• Rečnik.
• Prepoznavanje reči.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Škola vašeg deteta može preporučiti evaluaciju (ocenjivanje) na poremećaje u učenju sa sertifikovanim edukativnim psihologom. Dogovorite se sa nadležnima u školi o uključivanju stručnih lica u obrazovnje vašeg deteta.

Lečenje disleksije kod deteta

Trenutno ne postoje lekovi koji leče disleksiju. Umesto toga, obrazovne intervencije mogu naučiti efikasne nove načine učenja i čitanja. Deca sa disleksijom mogu raditi sa obučenim stručnjakom kako bi naučila nove veštine čitanja.

Školsko gradivo koje je prilagođeno deci sa disleksijom pruža mnogo veće mogućnosti za napredak u savladavanju lekcija. Dogovor sa školom i stručnim osobljem trebalo bi da osigura da vaše dete dobije adekvatno obrazovanje.

Kako da pomognete svom detetu sa disleksijom

Najvažnija stvar koju možete učiniti je provesti vreme čitajući naglas sa svojim detetom. To vreme provedeno zajedno može im pomoći dok rade na svojim veštinama čitanja. Takođe je važno zapamtiti da disleksija nije nešto što vaše dete može kontrolisati.

Budite strpljivi i podržavajući. Ohrabrenje i podrška koju pružate mogu biti podsticaj koji je detetu potreban dok uči kako da upravlja svojim poremećajem. To takođe može pomoći da se osećaju manje anksiozno ili uplašeno zbog aktivnosti povezanih sa čitanjem.

Zastupajte svoje dete. Vi i škola možete razviti individualni plan obrazovanja (poznat kao IOP). Ovaj dokument postavlja personalizovana očekivanja i planove lekcija za vaše dete u školi.

Što se tiče odraslih osoba sa diseksijom, kod njih se takođe postiže uspeh primenom odgovarajućih tretmana. Postoje programi i alati koji mogu pomoći u prevazilaženju teškoća u čitanju povezanih sa disleksijom, bez obzira na uzrast.

Prevencija

Kako mogu sprečiti disleksiju? Disleksija nije sprečiva, ali se često može upravljati različitim strategijama učenja i čitanja. Trebalo bi da:

• Razgovarate sa lekarom ako primetite bilo kakve rane znakove disleksije.
• Radite sa školom vašeg deteta kako biste razvili individualni plan obrazovanja.
• Pratite mentalno zdravlje svog deteta i razmotrite mentalnu zdravstvenu negu ako vaše dete doživljava anksioznost ili druge probleme povezane sa disleksijom.

Prognoza

Disleksija često privlači pažnju kada deca počnu učiti da čitaju, ali nije uvek detektovana rano. Bez rane dijagnoze, mnoga deca se suočavaju sa problemima u vezi sa čitanjem tokom školovanja i u odrasloj dobi.

Pogrešna uverenja o ovom poremećaju dovela su neke ljude do zaključka da osobe sa disleksijom nisu inteligentne. Iako to nije tačno, ovo uverenje može imati negativne efekte na decu.

Dete sa disleksijom može patiti od problema sa samopouzdanjem ili verovanjem da nisu inteligentni.

✨ Preporučujemo članak, disleksija, poremećaj veštine čitanja kod dece.

Takođe imaju veći rizik od razvoja mentalnih zdravstvenih stanja poput anksioznosti ili depresije. Pozitivna podrška roditelja i nastavnika može pomoći detetu da prevaziđe ove prepreke.

Život sa disleksijom

Česta zabluda je da je disleksija bolest. Druga zabluda je da osoba sa disleksijom nije inteligentna. Obe ove ideje su netačne. Naprotiv, istraživanja ne pokazuju vezu između inteligencije i disleksije. Mnogi ljudi sa disleksijom postižu visoke rezultate u svojim izabranim oblastima.

Zapatite da, ako imate disleksiju, niste nesposobni i lenji. Pronalaženje tehnika koje pomažu u upravljanju vašim stanjem ključno je za uspešno učenje i očuvanje samopouzdanja. Razumevanje da disleksija ne odražava nisku inteligenciju može biti oslobađajuće.

Slično tome, disleksija i poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) su takođe odvojeni poremećaji. Kao i autizam, ADHD je u istoj klasi kao specifični poremećaj u učenju, i možete imati i ADHD i disleksiju istovremeno. Međutim, oni su nezavisni jedno od drugog, što znači da imati oba ne znači da je jedno uzrokovalo drugo.

Stečena disleksija

Ovaj oblik disleksije može nastati kasnije u životu. Skoro uvek je rezultat drugog zdravstvenog problema ili stanja. Oštećenje mozga može ometati procese kao što je čitanje. Najčešće se javlja nakon moždanog udara, povrede glave ili druge bolesti koja može oštetiti mozak.

Zaključak

Imati disleksiju može biti frustrirajuće ili neprijatno u svakom uzrastu. Za decu, to može predstavljati veliki izvor straha ili anksioznosti, posebno ako ne znaju zašto im je teško da urade nešto što drugi rade bez problema.

Ako vi ili vaše dete imate disleksiju, važno je zapamtiti da je to rašireno stanje. Takođe, nije znak da ste manje inteligentni, nemotivisani ili lenji. To je razlika u tome kako vaš mozak radi. To stvara izazove, ali ne mora stajati na putu između vas i vaših ciljeva.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar