Članak ažuriran 11. дец, 2023.
Kreator članka Aleks Mladenović psiholog
Sadržaj
Socijalna anksioznost i REBT terapija
Pristup u tretmanu socijalne anksioznosti, racionalno emotivno bihejvioralna terapija.
Da bismo razumeli kako i zašto nastaje anksioznost, najpre moramo definisati emociju straha. Generalno, strah predstavlja jednu od bazičnih emocija, koja ima svoju adaptivnu funkciju da zaštiti jedinku ukoliko se nađe u opasnoj situaciji.
Njena svrha sastoji se u mobilizaciji resursa za izlazak na kraj sa objektivnom ili pretpostavljenom opasnošću, i postoje tri različite adaptivne funkcije ove emocije, odnosno 3F: fight – borba, flight – bekstvo i freeze – zamrznutost.
Anksioznost je zapravo preterana reakcija straha na spoljašnje ili unutrašnje stimuluse. Glavni uzročnik je disfunkcionalno pripisivanje značenja opaženom stimulusu kao ugrožavajućem. U tom slučaju, osoba najčešće nema adekvatne resurse da se nosi sa datom situacijom i doživljava je opasnijom nego što ona zaista jeste.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Ovo prenaglašavanje opasnosti dovodi do toga da adaptivna ponašanja koja proizilaze iz straha (3F), postaju maladaptivna i disfunkcionalna.
Postoje različite vrste anksioznih poremećaja, i socijalna anksioznost, poznata kao „blokirajuća trema“, jedna je od često zastupljenih. Ono što je razlikuje od ostalih anksioznih poremećaja jeste to što je ovde fokus na tome kako osobu vide drugi.
Dakle, socijalna anksioznost se odnosi na strah u vezi sa socijalnim situacijama, i on je usmeren na mogućnost negativnog procenjivanja od strane drugih ljudi, što predstavlja ključni kriterijum u njenom dijagnostikovanju.
Kako se i u kojim situacijama ispoljava socijalna anksioznost
Neke od tipičnih situacija u kojima se javlja anksioznost jesu:
- Razgovori sa drugima (preko telefona ili uživo)
- Kada je osoba posmatrana dok jede/pije
- Sastanak sa nepoznatom osobom
- Javni nastup (držanje govora, sviranje, gluma, itd)
- Usmeni ispiti
- Kada se od osobe očekuje da uradi nešto u prisustvu drugih (reši neki problem ili slično)
U ovim situacijama, osoba strepi da će se ponašati nesigurno, da će napraviti grešku, izblamirati se, osramotiti i slično i time dati povoda drugima da je negativno procenjuju, odbace je, podsmevaju joj se ili da će se druge osobe u njenom prisustvu osetiti povređenim.
Dakle, socijalne situacije su te u kojima se po pravilu javlja osećanje straha ili anksioznosti.
Simptomi socijalne anksioznosti
Socijalna anksioznost se ispoljava kroz različite simptome, koji se mogu razlikovati od osobe do osobe, a neki od najčešćih simptoma, koji se mogu javiti i kod drugih tipova anksioznosti, jesu:
- Jako i brzo lupanje srca
- Znojenje
- Ubrzani puls
- Drhtanje tela
- Bolovi i pritisak u grudima
- Kratak dah ili osećanje da osobi nedostaje vazduha
- Mučnina i tegobe u želucu i crevima
- Napetost u mišićima
- Vrtoglavica ili osećaj da će se osoba onesvestiti
Zbog ovih simptoma, koji osobi mogu biti izuzetno neprijatni, socijalne situacije se izbegavaju, odnosno podnose se samo ako su neizbežne i uz intenzivan strah. Strah i anksioznost se ispoljavaju kao preterani i neprimereni u odnosu na značenje socijalne situacije i kontekst.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Užasavanje, strah i izbegavajuće ponašanje su trajni i klinički relevantni ako traju najmanje 6 meseci. Oni dovode do klinički relevantne patnje i ugrožavaju osobu u socijalnim, poslovnim i drugim značajnim oblastima funkcionisanja.
REBT pristup u tretmanu socijalne anksioznosti
Kada je u pitanju tretman anksioznih poremećaja, REBT (racionalno emotivno bihejvioralna terapija) kao i drugi KBT (kognitivno-bihejvioralni) pravci su se pokazali izuzetno uspešnim.
U REBT-u se polazi od toga da nije situacija ta koja „izaziva“ osećanje anksioznosti, već to kako osoba procenjuje datu situaciju. Preciznije, sama socijalna situacija nije ta koja „uzrokuje“ anksioznost, jer da je tako, svi ljudi bi u socijalnim situacijama osećali anksioznost.
REBT nas uči da prepoznamo svoje iracionalne misli i da ih zamenimo racionalnijim i fleksibilnijim stavovima, koji za posledicu imaju emocionalno rasterećenje.
Dakle, REBT pretpostavlja da ono što posreduje između neke situacije i toga kako se osoba oseća jeste sistem uverenja koji zapravo za posledicu ima dato osećanje. Tako, ukoliko osoba misli i veruje da je neka situacija strašna ili da ona prilikom držanja prezentacije nikako ne sme pogreši i bude osuđivana od strane drugih, to će u njoj zapravo održavati anksioznost.
S druge strane, osobe koja smatra da je sasvim prihvatljivo pogrešiti i koja može prihvatiti činjenicu da drugi ljudi mogu misliti o njoj šta god da misle, iako joj možda to nije najprijatnije, imaće drastično funkcionalniju emociju za posledicu. To bi moglo biti neko stanje zabrinutosti koje će je motivisati da se što bolje spremi za javni nastup, ali je neće blokirati, kao što je to često u slučaju visoke anksioznosti.
Polazeći od principa da naš način razmišljanja utiče na naše emocionalno stanje, u REBT tretmanu socijalne anksioznosti fokus se stavlja na promeni sistema uverenja i iracionalnih misli.
Kreće se od analize misli u kojoj se osoba podučava da promeni svoje disfunksionalne obrasce razmišljanja, da svoje zahteve prema sebi, drugima ili situaciji zameni fleksibilnijim željama, koje za posledicu imaju mnogo blaže emotivne posledice u odnosu na anksioznost. Pored toga, radi se i na razužasavanju, odnosno, na realističnijoj proceni toga koliko je zaista data situacija ugrožavajuća po klijenta.
Pored rada na kognitivnom planu, važan deo tretmana predstavljaju i praktične vežbe izlaganja socijalnim situacijama u kojima se javlja anksioznost, u kojima klijent ima priliku da primeni ove nove, racionalne načine razmišljanja i tumačenja date situacije. Klijenti se izlažu najrazličitijim situacijama, uz učenje da lakše podnose neprijatna osećanja, da ih tolerišu i prihvate.
Takođe, radi se i na razvijanju veština suočavanja sa socijalnim situacijama kroz različite treninge, poput treninga asertivnosti ili treninga socijalnih veština. Izlaganjem klijenti povećavaju svoj prag tolerancije na frustraciju i jačaju sebe, šireći opseg situacija u kojima nelagoda koja im se javlja postaje sve manja, a anksioznost sve slabija.
Osim rada na kognitivnom i bihejvioralnom planu, u REBT-u se često koriste i tehnike relaksacije, u kojima se klijent podučava različitim vežbama kojima može umanjiti fiziološke simptome anksioznosti, kao što su vežbe dubokog disanja i progresivna mišićna relaksacija.
✨ Preporučujemo članak, lekovi za smirenje na biljnoj bazi.
Kroz aktivno izlaganje situacijama u kojima se javlja anksioznost, uz rad na kognitivnom planu gde se uče kako da tumače situaciju na drugačiji način u odnosu na ranije, kao i uz korišćenje tehnika relaksacije, klijenti dokazuju sebi da su u stanju da izdrže ove neprijatnosti bez da ih one potpuno obuzmu i blokiraju.
Osoba počinje da posmatra samu situaciju kao manje strašnu, čime zapravo dolazi do uspešnijeg obavljanja aktivnosti koje su do tada predstavljale nepremostivu prepreku, što neizbežno dovodi do velikog olakšanja kod osobe koja je imala problem socijalne anksioznosti.
Zaključak
Imajući u vidu prethodno rečeno, možemo zaključiti da je REBT tretman socijalne anksioznosti usmeren na dugoročne promene u načinu razmišljanja i ponašanja. On pruža klijentima alate za bolje suočavanje sa socijalnim situacijama i smanjenje anksioznosti, omogućavajući im da zaista reše koren svog problema i osete znatno rasterećenje.
I za kraj – ako se prepoznajete u opisanim simptomima socijalne anksioznosti, važno je napomenuti da niste sami. Mnogi ljudi prolaze kroz slična iskustva, ali ključno je razumeti da postoje efikasne strategije za suočavanje sa ovim izazovima.
Svi mi prolazimo kroz teške trenutke, a prepoznavanje simptoma socijalne anksioznosti može biti prvi korak ka pozitivnim promenama.
Ako osećate da vas anksioznost ograničava ili utiče na vašu svakodnevicu, znajte da je podrška dostupna. Razgovor sa terapeutom može biti korak ka boljem razumevanju vaših emocija i razvoju alata za prevazilaženje izazova koje predstavlja socijalna anksioznost.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar