Članak ažuriran 25. мар, 2024.
Kreator članka Vesna Veselinović
Sadržaj
Vaspitavanje dece
Vaspitanje neposlušne dece često zahteva primenu odgovarajućih tehnika kako bi se postavile granice i uspostavila disciplina. Psiholozi prepoznaju da je ključno da se deca uče odgovornosti i poštovanju granica unutar porodice.
Postavljanje doslednih pravila i očekivanja pomaže deci da razviju strukturu i samokontrolu. Takođe je važno koristiti pozitivne metode disciplinovanja, nagraditi dobro ponašanje, i komunicirati s decom na način koji ih podstiče da razumeju posledice svog postupanja.
Ova ravnoteža između postavljanja granica i pružanja ljubavi i podrške ključna je za efikasno vaspitanje i razvoj odgovorne dece.
Biti roditelj je divno. Biti roditelj je zahtevno. Ljubav roditelja prema deci je beskrajna, ali da li je ljubav dovoljna?
Zadatak roditelja je da svojim resursima znanja, emocija, obrazovanja i iskustva pomogne detetu da živi život sledeći sveopšte zakonske i moralne norme ponašanja.
LOŠE okruženje i posledice
- Dete okruženo kritikama uči da krivi druge i bude nezadovoljano
- Dete okruženo ismejavanjem uči da bude sumnjičavo
- Dete okruženo neprijateljstvom uči da se brani
- Dete okruženo besom uči da nanese bol
- Dete okruženo nezainteresovanošću uči da ne čuje druge
- Dete okruženo prevarom uči prikrivanje
- Dete okruženo sramom uči osećaj krivice
DOBRO okruženje i posledice
- Dete okruženo poštovanjem granica uči se samostalnosti
- Dete okruženo prihvatanjem uči se strpljenju
- Dete okruženo podrškom uči samopouzdanje
- Dete okruženo poštenjem uči iskrenost
- Dete okruženo sigurnošću uči da veruje
- Dete okruženo ljubavlju uči da daje
- Dete okruženo slobodom izbora uči se odgovornosti
Lista dobro/loše od J. Hollis
Da li je uvek lako naučiti dete svemu važnom? Odgovor je: nije.
Da li postoje načini? Odgovor: ne brinite, naravno.
Istraživanje otkriva pravi balans kompromisa i kazne za unapređenje ponašanja dece.
Savremena literatura o roditeljstvu se fokusira na “pozitivno” roditeljstvo i “bez drame” disciplinu.
Međutim, neka stroga roditeljska disciplina ima svoje mesto.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Trebalo bi napomenuti da se kazna, u svim ovim slučajevima, ne odnosi na zlostavljačke taktike, poput fizičkog povređivanja deteta.
Da li treba kažnjavati neposlušno dete
Robert Larzelere, doktor nauka, profesor roditeljstva i metodologije na Univerzitetu države Oklahoma, i njegov tim intervjuisali su 102 majke koje su opisale kako se nose sa svojim malim detetom kada udari, cvili, plače, pregovara, bude neposlušno ili ne sluša.
Roditelji su otkrili da je nuđenje kompromisa svojoj deci najefikasniji način da odmah poboljšaju ponašanje deteta, bez obzira na to šta rade. Razgovor je najbolje funkcionisao kod cvilenja i pregovaranja.
Kazne, međutim, bile su najmanje efikasne kod pregovaranja i cvilenja dece, a razgovor sa decom koje udaraju ili su neposlušni, takođe, se pokazao kao neefikasan.
Sve to bilo je dobro i u redu na kratke staze, ali kasniji razgovori sa majkama ispričali su drugačiju priču.
Majke koje su često koristile kompromise sa decom koja su se loše ponašala ili udarala, primetile su da se njihova deca lošije ponašaju tokom vremena.
Međutim, korišćenje izolacije i kazni, vremenom je doprinelo boljem ponašanju neposlušne dece.
Razgovor sa decom koja se više protive možda nije dao najbolje odmah rezultate, ali su istraživači zaključili da je to najefikasnije tokom vremena.
Larzelere je rekao da, iako se neki roditelji možda kolebaju da koriste kazne prema svom detetu, “naučno podržane intervencije u roditeljstvu za mladu neposlušnu decu pokazale su da izolacija i druge vrste asertivnih taktika (sposobnost kulturnog i prijatnog ponašanja tokom izražavanja ličnih stavova i mišljenja u prisustu drugih osoba) mogu uroditi plodom ako se pravilno primenjuju.”
Kako koristiti izolaciju kod vaspitanja dece
Izolacija se, često, loše doživljava jer se ne koristi pravilno, smatraju stručnjaci.
Greške koje roditelji često prave koristeći izolaciju je da trenutno odluče da se dete stavi u izolaciju, umesto da mu se kaže koje ponašanje bi opravdalo takvu meru.
Kada je kažnjavanje u pitanju, roditelji se pitaju – da li funkcioniše, kako utiče na emocionalni razvoj deteta i da li kazna jednako efikasna kao i podrška razvoju na druge načine?
Istraživanje o korišćenju izolacije i drugih kazni pokazuje da mogu biti efikasne kada se konzistentno (istrajno) koriste za određeno ponašanje i situacije.
“Tvrditi da kazna ne funkcioniše isto je kao tvrditi da avioni ne mogu da lete. Naravno, postoje trenuci kada avioni nažalost padaju. Nema nikog ko skače i govori, ‘Ej, ovi ljudi koji su osnovali principe aerodinamike su pogrešili. Pogledajte šta se dogodilo ovom avionu”, napisao je Cipani. “Svi koji tvrde da kazna ne funkcioniše ili nisu svesni brojnih studija koje su dokazale efikasnost kazne ili odlučuju da ih ignorišu.”
Koristi od terapije kod vaspitanja dece
Roditeljstvo je težak posao iz kojeg ne možete da se povučete. A deca ne dolaze sa uputstvima.
Obratiti se psihologu i prsihoterapeutu jer može biti od koristi.
Roditelji mogu naučiti korisne tehnike, poput Hanf metode roditeljstva. Ovaj stil omogućava početnu fazu pozitivne discipline – nagrađivanje dece za dobro ponašanje – a kasnije koristi autoritativne tehnike roditeljstva, kao što su izolacija.
Terapeuti mogu pomoći roditeljima da razumeju problem, olakšaju promene u okolini i pomognu deci da steknu veštine potrebne za uspeh.
Pružanje detetu druge šanse – dati mogućnost da dete sledi uputstva roditelja nudeći upozorenje o potencijalnim kaznama. Ova tehnika se pokazala korisnom.
Vremenom broj izolacija postaje efikasniji, smanjujući potrebu za izolacijom zbog neposlušnosti.
Postoje bolji metodi disciplinovanja od udaranja, kažu lekari. Postoji velika, potencijalna šteta za normalni razvoj mozga dece iz fizičkog kažnjavanja.
Postoje sigurniji i efikasniji metodi disciplinovanja koji uče dete razlici između ispravnog i pogrešnog.
Iako se često misli da se pod fizičkim kažnjavanjem podrazumeva samo udaranje, to je i verbalno zlostavljanje kao što je sramoćenje i ponižavanje.
Disciplina kod vaspitanja dece
Disciplina nije univerzalna i ne može se primenjivati na isti način za svu decu.
Roditelji moraju da shvate da su potrebe dece različite i da se menjaju u različitim fazama razvoja. Mnogo ponašanja je normalno – što, ponekad, dovodi do nelagodnosti i zabrinutosti kod novih roditelja.
Pitanja pedijatara za savet postaju češća jer pacijenti shvataju koliko su dobri izvori informacija.
Nema mnogo dokaza da fizička ili verbalna kazna, zaista, funkcionišu.
Dobra vest je da je fizička kazna zabranjena. Ona loše utiče ne samo fizički i mentalno, već i u pogledu ponašanje dece u školi i interakcije sa drugom decom.
Kako uticati na ponašanje kod vaspitanja dece.
- nagrađivanjae pozitivnog ponašanja – roditelji mogu postaviti pravila i očekivanja unapred. Ključ je doslednost u sprovođenju tih pravila
- nedostaci kažnjavanja – istraživanja su pokazala da fizičko kažnjavanje deteta, vikanje ili sramoćenje mogu povećati nivo stresnih hormona i dovesti do promena u arhitekturi mozga
- oštro verbalno zlostavljanje, takođe, je povezano sa mentalnim problemima kod dece preadolescentnog i adolescentskog uzrasta
Vikanje i grdnja mogu izazvati strah kod dece u kratkom roku, ali ne poboljšavaju ponašanje na duži rok i mogu izazvati agresivnno ponašanje.
Deca koja su bila zlostavljana u 3. godini su pokazala veću agresivnost u 5. godini. Istraživanje je, takođe, pokazalo negativno ponašanje i smanjenje fonda reči kod ovih dece u devetoj godini.
Vaspitanje dece i disciplina bez drame
Postoji niz opštih mera disciplinovanja koje se smatraju efikasnim.
Među njima su:
- postavljanje granica – predočiti detetu kojim postupkom počinje neprimereno ponašanje
- postavljanje očekivanja – jasno reći detetu kakvo ponašanje u kakvoj situaciji je očekivano
- unapređenje socijalno-emocionalnih veština – brinuti o ovom aspektu razvoja deteta, omogućiti mu da gradi kvalitetne veze i odnose i sa drugim ljudima i decom
- podsticanje pozitivnih ponašanja – nagraditi i istaći svako značajnije lepo ponašanje
- preusmeravanje pažnje – skrenuti fokus i misli ka nečemu drugom kako bi neka neprijatna situacija prestala
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Ove alternativne metode disciplinovanja dovešće da deca ne budu traumatizovana, a roditelji će više biti u miru sa svojom decom.
Postavljanje granica kod vaspitanja dece
Postavljanje granica u vaspitanju dece je ključna komponenta u razvoju odgovornih, samostalnih i dobro prilagođenih individua. Ovo je izazovna, ali neophodna uloga roditelja i staratelja.
Evo nekoliko ključnih saveta o tome kako postaviti granice na način koji je efikasan i podržava zdrav razvoj deteta, a istovremeno održava pozitivan odnos između roditelja i deteta:
- budite dosledni – doslednost je ključna kada su granice u pitanju. Deca trebaju znati da će granice biti iste svaki put kada se određeno ponašanje prekrši. Neprekidna doslednost pomaže deci da razumeju šta se očekuje od njih
- objasnite razlog – ne samo da postavite granicu, već i objasnite detetu zašto je ta granica važna. Kada razumeju zašto nešto nije dozvoljeno, deca su sklonija da poštuju pravila
- budite fer – granice trebaju biti fer i realne, uzimajući u obzir uzrast i individualne potrebe deteta. Preterano stroga ili nepoštovana ograničenja mogu izazvati otpor
- budite uzor – modeliranje željenog ponašanja je moćan način da se postave granice. Deca često uče iz primera koje vide kod svojih roditelja
- nagrađujte pozitivno ponašanje – pohvalite i nagrađujte dete kada se pridržava postavljenih granica. Pozitivno ojačavanje može motivisati dete da se pridržava pravila
- budite strpljivi – postavljanje granica može biti izazovno i zahtevaće vreme. Budite strpljivi i spremni da objasnite granice više puta ako je potrebno
- razgovarajte s decom – dijalog je ključan. Pitajte decu kako se osećaju u vezi granica i saslušajte njihove stavove. Ovo može pomoći u izgradnji razumevanja i saradnje
- pravilno rešavajte konflikte – konflikti su neizbežan deo postavljanja granica. Naučite kako da rešavate konflikte na način koji podstiče razumevanje i rešenje problema, umesto eskalacije
- pratite napredak – redovno ocenjujte kako se dete pridržava postavljenih granica i pravila. Ako primećujete stalne prekršaje, možda ćete morati ponovo razmotriti i prilagoditi granice
- budite otvoreni za promene – deca se razvijaju i menjaju, pa granice takođe treba prilagoditi kako bi se odražavale njihove potrebe i sazrevanje
Ove smernice pomažu roditeljima da postave granice koje su jasne, pravedne i podržavajuće za razvoj dece. Važno je zapamtiti da je postavljanje granica proces koji zahteva strpljenje i kontinuiranu komunikaciju s detetom.
Značaj poverenja između deteta i roditelja
Poverenje je ključna komponenta zdravog odnosa između dece i roditelja. Ovo poverenje se ne razvija preko noći, već se gradi tokom vremena kroz konzistentno ponašanje, otvorenu komunikaciju i poštovanje.
✨ Preporučujemo članak, disleksija, poremećaj veštine čitanja kod dece.
Evo nekoliko ključnih aspekata poverenja između dece i roditelja:
Doslednost: deca razvijaju poverenje kroz dosledno ispunjavanje obećanja i pridržavanje postavljenih granica. Kada roditelji održe svoje reči, deca osećaju da se na njih mogu osloniti.
Otvorena komunikacija: otvorena i iskrena komunikacija je osnovni temelj poverenja. Deca treba da se osećaju slobodno da izraze svoje misli, osećanja i brige, znajući da će biti saslušana i razmatrana.
Poštovanje: privatnosti i individualnosti deteta je važno za razvoj poverenja. Roditelji treba da poštuju detetovu autonomiju i dopuste mu da donosi određene odluke.
Nulta tolerancija na laži: roditelji treba da istaknu važnost istine i jasno pokažu da laži nisu prihvatljive. Kroz ovu nultu toleranciju, deca će razumeti da je iskrenost ključna vrednost.
- podrška u teškim vremenima – kada deca se suoče s problemima ili izazovima, roditelji treba da budu tu da pruže emocionalnu i praktičnu podršku. Ova podrška pomaže deci da osećaju da se na roditelje mogu osloniti u svim situacijama
- modeliranje poverenja – roditelji treba da budu primer kako se poverenje izgrađuje i održava. Kroz svoje postupke i odnose s drugim ljudima, deca uče kako se ponašati u odnosima zasnovanim na poverenju.
Razvijanje poverenja između deteta i roditelja je dugotrajan proces, ali je ključan za jačanje bliskih veza i zdravog emocionalnog razvoja.
Kroz doslednost, komunikaciju i poštovanje, roditelji mogu stvoriti temelje dubokog i trajnog poverenja sa svojom decom.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar