Kako Očuvati Zdravlje i Sprečiti Bolesti – Praktični Saveti od Vašeg Lekara Opšte Prakse

Članak ažuriran 13. нов, 2023.

Kreator članka dr med. Lazar Paunović

U današnjem užurbanom svetu, očuvanje zdravlja postaje ključni prioritet. Kako bismo odagnali bolesti i unapredili kvalitet života, često je potrebno osloniti se na proaktivni pristup.

U ovom članku, pružamo dragocen uvid i praktične savete od strane vašeg lekara opšte medicine, fokusirajući se na tri vitalna aspekta zdravlja.

Od jačanja imunološkog sistema do ranog prepoznavanja čestih bolesti, kao i brige o fizičkom i mentalnom blagostanju.

Ovi saveti su zasnovani na iskustvu i preporukama lekara opšte medicine, koji su u prvom kontaktu sa pacijentima i koji se bave prevencijom, dijagnostikom i lečenjem različitih zdravstvenih problema.

Kako možete ojačati svoj imunološki sistem i očuvati zdravlje svakodnevnim navikama i ishranom?

Imunitet može varirati i oslabiti iz različitih razloga. Imunitet se odnosi na sposobnost organizma da se odbrani od infekcija i bolesti.

Postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na vaš imunološki sistem i dovesti do slabljenja imuniteta:

• Loša ishrana, koja dovodi do nedostatka vitamina, minerala i drugih hranljivih materija koje su potrebne za normalno funkcionisanje imunološkog sistema
• Stres, koji utiče na hormone i nervni sistem i smanjuje otpornost organizma na infekcije
• Nedostatak sna, koji ometa regeneraciju i obnavljanje ćelija i tkiva
• Preteran fizički napor, koji iscrpljuje organizam i troši rezerve energije (savet, kada ste bolesni, mirujte)
• Dugotrajna upotreba antibiotika, koja uništava i korisne bakterije koje pomažu u održavanju ravnoteže u organizmu
• Starost, sa starenjem, imunološki sistem može postati manje efikasan, što može dovesti do veće podložnosti infekcijama
• Hronične bolesti
• Pušenje i zloupotreba alkohola

Evo nekoliko saveta kako možete ojačati svoj imunološki sistem

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

1. Jedite raznovrsno i uravnoteženo, voće i povrće, koje su bogati vitaminima, mineralima i antioksidansima. Posebno su korisni oni koji sadrže vitamin C, kao što su narandža, limun, grejp, paprika, kivi i brokoli. Vitamin C pomaže u borbi protiv infekcija i smanjuje upale. Imajte raznovrsnu ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, proteinima (poput ribe, pasulja, leblebija) i zdravim mastima (poput maslinovog ulja, orašastih plodova). Hrana bogata antioksidansima, poput borovnica, šargarepe, spanaća, takođe može pomoći u jačanju imuniteta.
2. Fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost može poboljšati imunološki sistem. To može biti šetnja, trčanje, vožnja bicikla ili vežbanje u teretani. Vežbanje povećava cirkulaciju i pomaže imunim ćelijama da se brže kreću po telu i brže pronađu i unište infekcije. Većini odraslih osoba treba barem 30 minuta umerene telesne aktivnosti većinu dana u nedelji. Budite fizički aktivni, ali ne preterujte. Fizička aktivnost jača mišiće, kosti, srce i pluća, poboljšava cirkulaciju i raspoloženje, smanjuje stres i podstiče lučenje endorfina, hormona sreće. Međutim, preteran fizički napor može da iscrpi organizam i oslabi imunitet. Zato je važno da nađete meru i pratite svoje telo.
3. Izbegavajte ili smanjite konzumaciju alkohola, duvana i drugih štetnih supstanci, koje slabe imunitet i ometaju normalno funkcionisanje organizma. Alkohol i duvan mogu da oštete ćelije i organe, smanje apsorpciju hranljivih materija, poremete hormone i povećaju upale . Umesto toga, birajte zdravije alternative, kao što su voda, čaj, voće i povrće.
4. Konsultujte se sa vašim lekarom o upotrebi suplemenata poput vitamina D , vitamina C , omega 3 masnih kiselina, cinka,probiotika, prebiotika i drugih. Način primene suplemenata varira od osobe do osobe i zato je neophodno prilagoditi primenu u konsultaciji sa lekarom koji vas prati.

U zaključku, najbolji način da ojačate svoj imunološki sistem je putem ishrane. Ribu treba konzumirati minimum jednom nedeljno. Što je sadržaj u tanjiru šareniji veća je šansa da imate raznovrsnu i kvalitetnu ishranu ukoliko je odabir hrane kvalitetan.

Kako prepoznati rane znakove nekih čestih bolesti i kada je važno potražiti medicinsku pomoć?

Prepoznavanje ranih znakova bolesti može biti ključno za pravovremeno reagovanje i prevenciju ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Rani znakovi nekih čestih bolesti mogu biti blagi i često se ne primećuju. Međutim, važno je biti svestan ovih znakova kako bi se mogla postaviti dijagnoza i započeti lečenje što je pre moguće.

Rane znakove nekih čestih bolesti možete prepoznati po simptomima koji se javljaju u telu ili na koži. Neki od tih simptoma su:

• Povišena telesna temperatura, groznica, glavobolja, bol u mišićima, grlu ili zglobovima. Ovo mogu biti znakovi gripa, prehlade, upale grla, upale sinusa ili drugih infekcija.
• Kašalj, otežano disanje, bol u grudima, zviždanje u plućima, plavkasta boja usana ili noktiju. Ovo mogu biti znakovi astme, bronhitisa, upale pluća, plućne embolije ili drugih bolesti disajnog sistema.
• Mučnina, povraćanje, proliv, bol u trbuhu, nadutost, gubitak apetita, gorušica, krv u stolici. Ovo mogu biti znakovi gastritisa, čira na želucu, upale slepog crijeva, crevne infekcije, sindroma iritabilnog creva ili drugih bolesti probavnog sistema.
• Promene na koži, kao što su crvenilo, svrab, osip, ljuspice, ranice, bradavice, madeži, kvržice ili krvarenja. Ovo mogu biti znakovi alergije, ekcema, psorijaze, gljivičnih infekcija, virusnih infekcija, kožnog raka ili drugih bolesti kože.
• Promene u mokrenju, kao što su učestalo ili otežano mokrenje, peckanje, bol, krv u mokraći, zamućenost ili neugodan miris. Ovo mogu biti znakovi upale mokraćne bešike ,bubrega, prostate, polno prenosivih bolesti ili drugih bolesti mokraćnog sistema.
• Promene u menstruaciji, kao što su neredovni, obilni, oskudni ili bolni ciklusi, krvarenje između ciklusa, krvarenje nakon polnog odnosa ili nakon menopauze. Ovo mogu biti znakovi hormonske neravnoteže, policističnih jajnika, endometrioze, mioma, upale karlice, raka maternice ili drugih bolesti reproduktivnog sustava.
• Promene u raspoloženju, ponašanju, spavanju, pamćenju, koncentraciji, apetitu, interesima ili energiji. Ovo mogu biti znakovi depresije, anksioznosti, stresa, poremećaja spavanja, demencije, Alzheimerove bolesti ili drugih bolesti mentalnog zdravlja.

Važno je potražiti medicinsku pomoć ako simptomi traju duže od nekoliko dana, ako su jako intenzivni, ako ometaju normalno funkcioniranje ili ako se pojave novi ili neobični simptomi.

Takođe je važno potražiti hitnu medicinsku pomoć ako simptomi ukazuju na mogućnost životno ugrožavajućeg stanja, kao što su:

• Srčani udar, koji se može manifestovati kao jaka i dugotrajna bol u grudima, koja se može širiti u ruku, vrat, leđa ili vilicu, znojenje, mučnina, povraćanje, otežano disanje, vrtoglavica, slabost, nesvestica ili ubrzan rad srca.
• Moždani udar, koji se može manifestovati kao iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, posebno na jednoj strani tela, iznenadna poteškoća u govoru, razumevanju, vidu, ravnoteži ili koordinaciji, iznenadna jaka glavobolja, povraćanje, gubitak svesti.
• Anafilaktički šok, koji se može manifestovati kao teška alergijska reakcija na neki alergen, kao što su hrana, lekovi, ubodi insekata ili lateks, koja uzrokuje oticanje lica, usana, jezika ili grla, otežano disanje, svrab, osip, koprivnjača, mučnina, povraćanje, proliv, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca, gubitak svijesti ili smrt.
• Sepsa, koja se može manifestovati kao teška infekcija koja se proširila u krvotok, koja može dovesti do zatajenja organa ili smrti. Simptomi se mogu razlikovati zavisno od uzroka infekcije, ali mogu uključivati povišenu ili sniženu tjelesnu temperaturu, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, groznicu, drhtavicu, znojenje, zbunjenost, dezorijentiranost, smanjenu količinu mokraće, naticanje nogu, bol u trbuhu ili osip.

Svi ovi simptomi su opšti i ne treba ih tumačiti pojedinačno, već u kontekstu celokupne kliničke slike.

Na pacijentu je samo da se javi lekaru ukoliko prepozna nešto od ovoga a dalju proceduru treba prepustiti stručnjaku.

Kako se možete brinuti o svom fizičkom i mentalnom zdravlju?

Osnovne preventivne mere koje svako može primeniti.

Brinuti se o svom fizičkom i mentalnom zdravlju je ključno za opšte dobrostanje i kvaliteta života.

Fizičko i mentalno zdravlje su povezani i važno je brinuti o oba aspekta. Evo nekih osnovnih preventivnih mera koje možete primeniti:

✨ Preporučujemo članak, oksidativni stres simptomi.

• Vodite računa o svojoj ishrani i unosu tečnosti. Jedite raznovrsnu i uravnoteženu hranu, bogatu voćem, povrćem, žitaricama, proteinima i zdravim mastima. Izbegavajte previše šećera, soli i prerađena mesa. Pijte dovoljno vode i izbegavajte alkohol i duvan. Hrana koju jedete ima velik uticaj na vaše fizičko i mentalno zdravlje.
• Budite fizički aktivni. Redovna fizička aktivnost ima brojne koristi za vaše telo i um. Poboljšava cirkulaciju, jača mišiće, smanjuje stres i podstiče raspoloženje. Probajte da se krećete najmanje 30 minuta dnevno, bilo da se radi o šetnji, trčanju, biciklizmu, plivanju ili nekom drugom sportu koji volite.
• Odmorite se i spavajte dovoljno. San je neophodan za obnavljanje energije, pamćenje, učenje i emocionalnu stabilnost. Probajte da spavate između 7 i 9 sati svake noći i da imate redovan raspored spavanja. Izbegavajte kofein, nikotin i plavo svetlo ekrana pre spavanja. Takođe, odvojite vreme za opuštanje tokom dana, bilo da se radi o meditaciji, čitanju, slušanju muzike ili nečem drugom što vas smiruje.
• Neguj svoje socijalne odnose. Komunikacija i podrška od porodice, prijatelja, kolega i drugih ljudi koji ti znače su ključni za tvoje mentalno zdravlje. Probaj da održavaš redovan kontakt sa svojim bližnjima, bilo lično, telefonom ili online. Podeli svoje misli i osećanja sa njima i slušaj njihove. Takođe, probaj da se uključiš u neku zajednicu ili grupu koja deli tvoje interese, vrednosti ili ciljeve. Tražite profesionalnu pomoć ako vam je potrebno: Ako se osećate preplavljeni stresom, anksioznošću ili depresijom, ne oklevajte tražiti profesionalnu pomoć. Psihoterapeut ili savetnik vam može pružiti strategije za upravljanje vašim mentalnim zdravljem.
• Redovni lekarski pregledi. Redovne medicinske provere pomažu u praćenju zdravlja i ranoj detekciji eventualnih problema. Ukoliko niste dugo uradili krvnu sliku, vreme je da to učinite, uz opšti lekarski pregled sa slušanjem srca i pluća. A potrebe za daljim procedurama će zavisiti od vašeg stanja u momentu pregleda.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar