Koristi po vaše zdravlje kada ste naspavani i opasnosti od nedostatka sna

spavanje i san

Članak ažuriran 08. нов, 2023.

Vesna Veselinovic autor Kreator članka

Spavanje daje vašem telu, uključujući vaš mozak, vreme da se popravi i obavi važne funkcije, kao što je čišćenje otpada i oslobađanje hormona.

mrsavljenje
mrsavljenje

Spavanje je od suštinskog značaja za dobro zdravlje. Zapravo, potrebno nam je spanje da bismo preživeli – baš kao što nam je potrebna hrana i voda. Zato nije čudo što provodimo oko jedne trećine svog života spavajući.

✨ Preporučujemo članak, čaj za spavanje.

Spavanje i san

prednosti spavanje i sna

Svrha spavanja

Tokom sna dešava se mnogo bioloških procesa:

  • mozak čuva nove informacije i čisti otpad u vidu negativnih sećanja
  • nervne ćelije komuniciraju i reorganizuju se, što održava zdravu funkciju mozga – aktivnost
  • telo obnavlja ćelije, obnavlja energiju i oslobađa hormone i proteine

Hajde da bliže pogledamo zašto spavamo, zajedno sa onim što se dešava ako ne spavamo dovoljno.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Važnost sna

Još uvek mnogo toga nije poznato o svrsi sna. Međutim, široko je prihvaćeno da ne postoji samo jedno objašnjenje zašto nam je potreban san. Verovatno je potreban iz mnogo bioloških razloga.

Do danas, naučnici su otkrili da san pomaže telu na mnoge načine. Navešćemo neke benefite.

Štednja energije

Prema teoriji štednje energije – potreban nam je san da bismo štedeli energiju. Spavanje nam omogućava da smanjimo potrebu za kalorijama tako što provodimo deo vremena funkcionišući sa nižim metabolizmom.

Istraživanja sugerišu da osam sati sna za ljudska bića može proizvesti uštedu energije od 35% u odnosu na potpunu budnost.

Obnova ćelija

Druga teorija, nazvana teorija obnove, kaže da telo treba san da bi se obnovilo.

San omogućava ćelijama da se regenerišu i da se njihov kvalitet popravi.

Funkcija mozga

Teorija o funciji mozga kaže da je san potreban za funkciju mozga. Konkretno, omogućava vašim neuronima (ili nervnim ćelijama), da se reorganizuju i mežusobno povežu na kvalitetniji način.

Kada spavate, deo mouga zadužen za čišćenje otpada (glimfatički sistem) uklanja otpad iz centralnog nervnog sistema. Uklanja toksične nusproizvode iz vašeg mozga koji se nakupljaju tokom dana. Zato se osećate odmorno kada se probudite.

Istraživanja sugerišu da san doprinosi funkciji pamćenja pretvaranjem kratkoročnih sećanja u dugoročna sećanja, kao i brisanjem, ili zaboravljanjem nepotrebnih informacija koje bi inače mogle da zaguše nervni sistem.

Na sve ove bitne stvari spvanje značajno utiče:

  • učenje
  • pamćenje
  • veštine rešavanja problema
  • kreativnost
  • donošenje odluka
  • fokus
  • koncentraciju

Emocionalno blagostanje

Slično tome, san je neophodan za emocionalno zdravlje. Tokom sna, aktivnost mozga se povećava u u centru za emocije i doprinosi tako zdravu funkciju mozga i emocionalnu stabilnost osobe.

program za mrsavljenje

Centri mozga u kojima se povećava aktivnost tokom sna uključuju:

  • amigdale – dve žlezde pored mozga koje su zadužene za to kako percipiramo muziku i tonove, ali i kako se sećamo stari ili od početka osećamo nove strahove i pre nego pto naša misao dobije formu
  • strijatum – regija mozga povezana sa unosom hrane
  • hipokampus – zadužen da čuva memoriju koja je pozitivna i ne utiče na naš nervni sistem, brišući negativna sećanja
  • insulu – insularne vijuge koje su zadužene za osećaj bola i subjektivnih osećanja ljubavi, mržnje, straha, tuge i gadljivosti
  • medijalni prefrontalni korteks – deo mozga zadužen za uzbuđenje i motivaciju

Jedan primer kako san može pomoći u regulisanju emocija dešava se u amigdalji. Ovaj deo mozga, koji se nalazi u temporalnom režnju, odgovoran je za reakciju straha. Kontroliše vašu reakciju kada se suočite sa percipiranom pretnjom (situaciju koju lično doživljavate kao strenju, stašnu i stresnu).

Istraživanja pokazuju da su san i mentalno zdravlje međusobno povezani. S jedne strane, poremećaji sna mogu doprineti pojavi i napredovanju problema sa mentalnim zdravljem, ali s druge strane, problemi sa mentalnim zdravljem takođe mogu doprineti poremećajima sna.

Održavanje telesne težine

Spavnje utiče na vašu telesnu težinu putem kontrole hormona gladi. Ovi hormoni uključuju grelin, koji povećava apetit, i leptin, koji povećava osećaj sitosti nakon obroka.

Tokom sna, grelin (hormon sitosti) se smanjuje jer trošite manje energije nego kada ste budni.

Međutim, nedostatak sna povećava nivo grelina i suzbija leptin (hormon gladi). Ova neravnoteža čini vas gladnijim, što može povećati rizik od unosa više kalorija i dobijanja na težini.

Nedavna istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna, čak i samo pet uzastopnih noći sa malo sna, može biti povezan sa povećanim rizikom od:

  • gojaznosti
  • metaboličkog sindroma
  • dijabetesa tipa 2

Pravilna funkcija insulina

Insulin je hormon reguliše nivo glukoze u krvi. Ali kod insulinske rezistencije, vaše ćelije ne reaguju pravilno na insulin. Ovo može dovesti do visokih nivoa glukoze u krvi i, konačno, do dijabetesa tipa 2.

San može štititi od insulinske rezistencije. On održava vaše ćelije zdravim kako bi lako mogli da apsorbuju glukozu.

Takođe, mozak koristi manje glukoze tokom sna, što pomaže telu da reguliše ukupnu glukozu u krvi.

Imunitet

Zdrav i jak imunološki sistem zavisi od sna. Istraživanja pokazuju da nedostatak sna može inhibirati imunološki odgovor i učiniti telo podložnim mikrobima.

Tokom sna, vaše telo proizvodi cikotine, koje su proteini koji se bore protiv infekcija i upala. Takođe proizvodi određena antitela i ćelije imunološkog sistema. Ovi molekuli zajedno sprečavaju bolesti uništavajući štetne mikrobe.

U stresnim situacijama i kada ste bolesni san je jako važan. Tada telo zahteva još više ćelija imunološkog sistema i proteina.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Zdravlje srca

Centar za kontrolu javnog zdravlja kaže da prosečna odrasla osoba treba da spava 7 sati svake noći. Manje od toga na redovnoj osnovi može dovesti do zdravstvenih problema, mnogi od kojih mogu oštetiti zdravlje srca.

Nedostatak sna povezan je sa faktorima rizika za srčane bolesti, uključujući:

  • visok krvni pritisak
  • povećana aktivnost simpatičkog nervnog sistema
  • povećana upala
  • povišeni nivoi kortizola
  • dobijanje na težini
  • insulinska rezistencija
  • hronične bolesti, kao što su dijabetes i srčane bolesti
  • povećan rizik od prerane smrti

Preporučena količina sna

Preporučena količina sna zavisi od vašeg uzrasta. Takođe, varira od osobe do osobe, ali sledeće trajanje sna je preporučeno na osnovu uzrasta:

  • od trenutka kada se rodi do 3 meseca: od 14 do 17 sati sna
  • 4 do 12 meseci: 12 do 16 sati dnevno, uključujući dremeže
  • 1 do 2 godine: 11 do 14 sati dnevno, uključujući dremeže
  • 3 do 5 godina: 10 do 13 sati dnevno, uključujući dremeže
  • 6 do 12 godina: 9 do 12 sati
  • 13 do 18 godina: 8 do 10 sati
  • 18 do 60 godina: 7 ili više sati
  • 61 do 64 godine: 7 do 9 sati
  • 65 i stariji: 7 do 8 sati
hemo 500x420

Ako ne spavate dovoljno ovo su specifične posledice koje možete imati

San održava naše zdravlje i funkcionisanje na visokom nivou. Omogućava vašem telu i mozgu da se poboljšaju kvalitet, obnove i ponovno dopune energijom.

Ako ne dobijate dovoljno sna, možete doživeti nuspojave poput loše memorije i koncentracije, oslabljenog imuniteta i promena raspoloženja.

Većini odraslih osoba potrebno 7 sati sna svake noći. Lekar može da utvrdi osnovni uzrok i pomoći vam da poboljšate kvalitet svog sna, a i time i zdravlja i života.

Lečenje i terapije

Lečenje nesanince uključuje različite strategije i prirodne lekove za nesanicu.

Prvo, važno je raditi na poboljšanju kvaliteta sna, što podrazumeva:

  • redovan san
  • izbegavanje kofeina i alkohola pre spavanja
  • stvaranje udobnog okruženja za spavanje
  • rešavati stresne situacije i anksioznost

Svi ovi saveti i preporuke mogu pomoći u normalizaciji krvnog pritiska.

U nekim slučajevima, lekar može preporučiti promene u ishrani, uključujući povećan unos soli i tečnosti. Takođe, nošenje kompresionih čarapa može pomoći u održavanju odgovarajućeg krvnog pritiska.

Ukoliko san nije kvalitetan i osećate probleme sa krvnim pritiskom, da se snizio ili se snižava – obratite se svom lekatu kako biste zajedno i ozbiljno pristpili rešavanju stanja ili bolesti.

Kvaitetan san za kvalitetan život

Benefiti koje naš organizam ima od spavanja, pored regulacije normalnog krvnog pritiska, su još i:

  • poboljšanje kvaliteta mišića
  • sintezu (povezivanje) proteina
  • rast tkiva
  • oslobađanje hormona

U svim obavezama, stremljenima i poduhvatima, zastanite i razmislite – koliko često i kvalitetno spavate? Ako niste zadovoljni odgovorom ili vaše telo, mišići i koncentarcije pre odgovore umesto vas – prvo slobodno vreme iskoristite da se kvalitetno naspavate.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar

guest
0 Objave
Inline Feedbacks
View all comments