Problemi sa Štitnom Žlezdom Simptomi i Lečenje

stitna-zlezda

Članak ažuriran 18. мар, 2024.

dejan čorba Kreator članka

Sadržaj

Uvećana štitna žlezda

Štitna žlezda ( štitnjača ) je regulator rasta, krvnog pritiska, rada bubrega, prometa materija i kada dođe do poremećaja u radu hipofize posledice se odražavaju na celokupni endokrini sistem što može biti okidač mnogih oboljenja.

Štitnjača je žlezda sa endokrinim lučenjem ( žlezde sa unutrašnjim lučenjem ). Na rad štitnjače utiče adenohipofiza preko tireostimulirajućeg hormona ( TSH ), luči tiroksin, trijodtironin i tirokalcitonin. Za sintezu ovih hormona je neophodan jod koji se unosi putem hrane.

Tiroksin i trijodotironin utiču na fizički i psihički rast i razvoj. Tireokalcitonin snižava nivo kalcijuma u krvi i zajedno sa parathormonom i vitaminom D reguliše okoštavanje kosti.

Štitasta žlezda se sastoji od dva režnja (18-22 gr.) Veoma je dobro prokrvljena. U stanju mirovanja kroz gram tkiva protekne 5ml krvi u minutu, a kada se uzbudiš prokrvljenost je i tri puta veća. Zato kad si u stresu osećaš gušenje u vratu.

Štitna žlezda može da boli. Kod pojave boli bitno je pregledati se i isključiti opasna stanja, kao što je kancer.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Ukoliko postoji problem sa začećem, svakako treba proveriti i hormone štitaste žlezde. U trudnoći je važno držati štitnu žlezdu pod kontrolom, pogotovo u prva tri meseca. Simptomi su naglo debljanje ili naglo mršavljenje, uznemirenost, promene raspoloženja i oteklina na vratu.

Žlezda stvara hormone, jodoproteine ( tiroksin-T4 i trijodotironin–T3 ), kojima ona utiče na metabolizam gotovo svih ćelija u organizmu. Zato je korisno uzimati 150-200, u trudnoći 250, mikrograma oligoelementa joda na dan, kroz namirnice ( morska riba, celer, cvekla, pirinač, spanać, blitva, kopriva ) i vodu za piće.

Nažalost i veći unos joda može da prouzrokuje poremećaj lučenja hormona. Zakonska obaveza jodiranja kuhinjske soli od 1954. godine je promenjena na 20 mg/kilogram soli 1993. godine.

Gde se nalazi štitna žlezda

pozicija-stitne-zlezde
Pozicija štitne žlezde

Na rad štitnjače utiče adenohipofiza. Hipofiza je žlezda sa unutrašnjim lučenjem i predstavlja najvažniju endokrinu žlezdu. Ima glavnu ulogu u proizvodnji mnogih hormona, a zadužena je za upravljanje i kontrolu rada svih ostalih žlezda u organizmu. Hipofiza je glavna ili centralna žlezda.

Adenohipofiza luči šest važnih hormona i nekoliko manje važnih peptidnih hormona. Hormoni adenohipofize su: hormon rasta (GH), adrenokortikotropni hormon (ACTH), tireostimulišući hormon (TSH), prolaktin (PRL), folikostimulišući hormon (FSH), luteinizirajući hormon (LH) i melanostimulišući hormon (MSH).

Poremećaj hipofize često uzrokuje dijabetes i opšta slabost mišića. Ovaj problem pogađa i muškarce i žene. Na svakih 100.000 ljudi, četvoro su sa poremećajem rada hipofize.

Do pojačanog lučenja hormona dolazi usled razvoja tumora na hipofizi. Usled pojačanog lučenja prolaktina može doći do lučenja mleka kako kod žena tako i kod muškaraca. To može biti prvi znak poremećaja hipofize. Smanjeno lučenje hormona koji regulišu rad polnih žlezda u velikom broju slučajeva dovodi do neplodnosti ( steriliteta ). Iz ovih a i mnogih drugih razloga poremećaj u radu hipofize se mora lečiti. To se vrši snižavanjem nivoa hormona, a u slučaju postojanja tumora neophodna je adekvatna terapija.

Uvećana štitna žlezda slike

Izgled štitnjače kada joj je rad poremećen.

uvecana-stitna-zlezda-01

Izgled štitne žlezde kada je uvećana.

uvecana stitna zlezda 02

Otekla štitna žlezda.

uvecana-stitna-zlezda-03

Problemi sa štitnom žlezdom simptomi

Do poremećaja rada štitne žlezde dolazi kada se nekontrolisano luče ili ne luče hormoni. Gojenje ili mršavljenje su simptomi koji odmah mogu da ukažu na probleme sa štitnom žlezdom.

Gojenje nastaje kao posledica niskog nivo tiroidnih hormona, a zdravstveni problem koji nastaje zove se hipotireoidizam. Hipertireoza je kada dođe do nekontrolisanog lučenja ovih hormona, dolazi do naglog mršavljenja a rad srca je ubrzan.

Hipotireoidizam je usporen rad štitaste žlezde, kada luči manje hormona nego što je potrebno da se održava normalan telesni metabolizam. Čest uzrok ovog stanja je tiroiditis ( zapaljenski proces štitaste žlezde ), a najčešći ovakav poremećaj je Hashimotovo oboljenje.

Kod ovog oboljenja imuni sistem napada ćelije štitne žlezde i uništava ih. Hipofiza, da bi uticala na štitnu žlezdu da stvara više tiroidnih hormona, luči više TSH, a povećanje rada dovodi do uvećanja štitnjače. Ako se ne unosi dovoljna količina joda ishranom nekada ( ređe ) može doći do hipotiroidizma.

Simptomi smanjene funkcije štitne žlezde razvijaju se sporo, a najčešći su slabost i umor, dobijanje na telesnoj masi, smanjenje apetita, promene menstrualnog ciklusa, gubitak seksualne želje, osećaj hladnoće, zatvor, bol u mišićima, naduvenost kapaka, lomljivost noktiju, opadanje kose.

Hipertireoza je stanje pojačanog rada štitne žlezde kao posledica prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde ( T4,T3 ). Ovaj zdravstveni problem je realtivno čest kod žena između 20 i 50 godine života, a u poslednje vreme se sve češće javlja i kod muškaraca.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Najčešće je posledica autoimunog procesa, tokom kojeg telo ne prepoznaje štitnu žledu kao svoju strukturu, pa proizvodi antitela protiv nje, sa posledicom njene prekomerne stimulacije. Hipertireozu mogu uzrokovati i jedan ili više hiperaktivnih čvorova u štitnoj žlezdi, a ređe određeni tumori.

Gojenje – nizak nivo hormona – Hipotireoidizam
Mršavljenje – visok nivo hormona – Hipertireoza

Svi ovi hormoni utiču i na psihičko stanje, smanjeno lučenje može dovesti do umora, usporenog i depresivnog raspoloženja. Povišeno lučenje može dovesti do prekomernog znojenja i averziji ( odvratnost, gnušanje ) prema toploti.

promena-raspolozenja-stitnjaca

Otok na vratu ( pogledaj slike iznad ) ukazuje na poremećen rad štitne žlezde. Ona se nalazi sa prednje i bočne strane grkljana i dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja. Otok se smatra jednom od opasnijih stanja, jer se mogu stvoriti grudvice unutar žlezde, koje dovode do raka štitne žlezde.

Često se simptomi oboljena štitne žlezde mešaju sa simptomima menopauze, pa jednostavan test krvi može rešiti tu dilemu.

Ako se sumnja na problem sa štitnom žlezdom, onda test krvi može pokazati vrednosti hormona i odmah pokazati da li štitna žlezda izaziva probleme u tvom organizmu. Ako je TSH visok, to znači da je rad štitne žlezde niska ( usporena ) , a ako je TSH nizak, onda je rad visoka ( ubrzana ).

Poremećen rad štitne žlezde prouzrokuju zdravstvene probleme kao što su:

Hašimotova bolest – problemi sa štitnom žlezdom simptomi

Hašimotova bolest nastaje usled visokog TSH, odnosno kada je funckija štitne žlezde niska ( usporen rad ). To je autoimuni poremećaj u kojem telo napada štitnu žlezdu, pri čemu ona ne proizvodi dovoljno hormona. Ova bolest je često nasledna.

Kao glavni okidači ove bolesti navode se virusi, infekcije, psihofizički stres i zračenje. Ono što je specifično za Hašimoto je to što je najčešće udružen sa drugim zdravstvenim problemima, kao što su reumatoidni artritis, lupus, perniciozna anemija, Sjogrenov sindrom, celijakija i Dijabetes.

Na početku zdravstvenog problema sa štitnjačom, zbog oslobađanja hormona štitaste žlezde iz njenih oštećenih ćelija, dolazi do pojave simptoma hipertireoidizma ( gojenje – nizak nivo hormona ). Ovi simptomi traju nekoliko dana, do par nedelja, pa dolazi do pojave simptoma hipotireoidizma ( mršavljenje – visok nivo hormona ).

Grejvsova ili Bazedovljeva bolest – problemi sa štitnom žlezdom simptomi

Grejvsova ili Bazedovljeva bolest je najčešći uzročnik hipertireoze ( gojenje – nizak nivo hormona ). To je autoimuni poremećaj, koji napada štitnu žlezdu i izaziva oslobađanje visokog nivo tiroidnih hormona.

Jedan od prepoznatljivih simptoma ovog problama su

  • Uvećanje štitne žlezde
  • Razdražljivost i napetost
  • Tremor u rukama i prstima
  • Osetljivost na toplotu i prekomerno znojenje
  • Gubitak telesne težine uprkos ustaljenom režimu ishrane
  • Neredovni menstrualni ciklusi
  • Erektilna disfunkcija i smanjen libido
  • Naglašene očne jabučice i nadutost okularnih mišića
  • Palpitacije
  • Poremećaj sna

Merenje nivoa TSH je prvi korak u laboratorijskoj dijagnostici. U slučaju da je bolest prisutna, nivo ovog hormona će verovatno biti veoma nizak usled odgovora hipofize na visoke nivoe T3 i T4 hormona, a to za posledicu ima zaustavljanje lučenja TSH.

Kako se leči štitna žlezda

Ako se štitnjača ne leči, hipotireoza ( gojenje – nizak nivo hormona ) može da podigne nivo holosterola u krvi i da dovede do raznih oboljenja, kao što je moždani udar ili infarkt. U težim slučajevima, može doći do gubitka svesti i do opasnog pada telesne temperature.

Hormoni koji se kontrolišu kod provere rada štitne žlezde su TSH, T3 i T4, kao i antitela anti-TPO At i anti-TG At. U zavisnosti od terapije koja se uzima za rad štitne žlezde, hormoni se proveravaju na mesec i po do dva ili dva do tri meseca.

Preporučujemo članak, ishrana za povišen tsh.

Ako dođe do dijagnoze hipotireoidizam, lečenje se sastoji u vidu medikamenata. To obično dovodi do primetnog poboljšanja u roku od par nedelja. Dugoročan tretman može povećati nivo energije, sniziti nivo holesterola, i dovesti do postepenog gubitka težine. Većina ljudi sa hipotiroidizmom će morati da uzima hormone štitne žlezde do kraja života.

Najčešći tretman hipertireoze ( mršavljenje – visok nivo hormona ) uključuje antitiroidni lek, koji ima za cilj da smanji količinu hormona koje proizvodi tiroidna žlezda. Lekovi se često moraju piti i nakon što problem nestane. Drugi lekovi mogu smanjiti simptome kao što su ubrzan puls i drhtanje.

Druga opcija je radioaktivni jod, koji uništava štitnu žlezdu u roku od 6 do 18 nedelja. Kada se štitna žlezda uništi ili ukloni operacijom, većina pacijenata mora da počne uzimanje hormona štitne žlezde u obliku tableta. Uklanjanje štitaste žlezde može da izleči hipertireozu, ali je ova procedura preporučljiva samo ako antitiroidni lekovi ne deluju.

Prirodno lečenje uvećane štitne žlezde

Ishrana, stil života i priroda ima rešenje za mnoge zdravstvene probleme, tako je i u ovom slučaju. Ishrana je veoma bitna za pravilan rad štitne žlezde. Preporučuje se zdrava hrana bogata mineralima i vitaminima.

Takođe postoje namirnice koje utiču tako da troše jod koji je prisutan u telu, to je loše, jer je jod neophodan za rad štitne žlezde. Zbog toga treba izbegavati kupus, soju, brokoli, karfiol, kikiriki, jagode, spanać.

Takođe, organizmu su potrebni antioksidansi, koje možeš naći u voću i povrću. Jedi borovnicu, aroniju, paradajz, papriku, trešnju. Veoma važno je unos morske ribe, koja sadrži omega 3 nezasićene masne kiseline i jod koji je neophodan.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar

guest
0 Objave
Inline Feedbacks
View all comments