Multipla Skleroza Prvi Simptomi i Životni Vek

Članak ažuriran 28. нов, 2023.

Kreator članka Vesna Veselinović

Multipla skleroza (skraćenica: MS) je autoimuna bolest centralnog nervnog sistema, uključujući mozak i kičmenu moždinu. Može izazvati različite simptome.

U mnogim slučajevima, multipla skleroza je progresivna bolest, što znači da se vremenom pogoršava.

Sadržaj

• Multipla skleroza simptomi
• Relapsno-remitentna multipla skleroza (RRMS) – najčešći tip
• Lečenje multipla skleroze
• Multipla skleroza životni vek

Međutim, postoje lekovi koji mogu odložiti napredovanje multipla skleroze. Razumevanje kratkoročnih i dugoročnih simtoma MS-a kao i toka bolesti je prvi korak u upravljanju njima (stavljanje pod kontrolu).

Vaš lekar vam može pomoći da saznate načine za smanjenje uticaja MS-a na vaš svakodnevni život, pa i na životni vek.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Pre svega, jako je korisno je da uzmete u obzir faktore rizika za nastanak multipla skleroze:

• ako imate bliskog rođaka koji ima multipa sklerozu
• ako ste gozazni
• ako ste pušač
• ako imate neku autoimunu bolest (dijabetes – tip 1 ili reumatoidni artritis)

Multipla skleroza simptomi

Ako imate multipla sklerozu znači da tada previše aktivne ćelije vašeg imunološkog sistema oštećuju mijelinski omotač.

Mijelinski omotač je lipidna supstanca koja štiti nerv prekrivajući ga (uporedićemo ga sa žicom koja prekriva kabal). Međutim, multipla skleroza dovodi do stvaranja oštećenih područja poznatih kao lezije.

Kada se lezije (oštećena područja) formiraju na mozgu ili kičmenoj moždini, remete se signali nerva u vašem telu. To može izazvati uobičajne ili manje poznate simptome.

Na primer, neki ljudi razvijaju simptome koji se delimično ili potpuno poboljšavaju tokom perioda remisije (trenutnog popuštanja simptoma). Simptomi mogu ponovo da se jave tokom napada ili pogoršanja bolesti. Takođe, osobe mogu imati simptome koji traju i uvek ostaju isti.

Kako vreme prolazi, novi ili ozbiljniji simptomi se mogu razviti. Zato je važno pažljivo upravljati ovim stanjem uz pomoć terapije. Pridržavanje terapije može pomoći u lečenju trenutnih simptoma i smanjenju verovatnoće nastanka novih.

Relapsno-remitentna multipla skleroza (RRMS) – najčešći tip

Multipla skleroza se klasifikuje u tri glavna tipa (u zavisnosti od toga kako bolest napreduje):

• primarno-progresivna muletipla skleroza – pojava laganih simptoma i stabilno stanje
• sekundarno-progresivna multipla skleroza – najčešće posle 10 godina bolesti se događa brži razvoj bolesti bez mogućnosti uticaja terapije da značajnije popravi stanje i
• relapsno-remitentna multipla skleroza (RRMS) – relapsi (nepredvidiva pojava novih simproma, pogoršanje stanje bolesti. Ovi napadi mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci i smenjuje se sa remisijom (periodima odsustva simptoma).

Većina osoba sa primarno-progresivnom MS (najblaži oblik) na kraju razvija simtome sekundardne MS.

RRMS je najčešći tip MS-a. On čini oko 85% novih dijagnoza, prema Nacionalnom društvu za multiplu sklerozu (NMSS).

Osobe sa RRMS doživljavaju akutne napade simptoma, poznate kao relapsi (simptomi koji se dešavaju). Ti napadi se zatim smenjuju periodima remisije (u periodima odsustva simptoma, dakle, kada simptomi nestanu).

Tokom relapsa, razvijaju se novi simptomi ili se postojeći pogoršavaju. Tokom remisije, neki ili svi simptomi se poboljšavaju ili povlače.

Opšti rizik od invaliditeta raste kako vreme prolazi.

Prema NMSS-u, oko dve trećine osoba sa multipla sklerozom održava se na sposobnost hodanja. Neki možda moraju koristiti štake ili druge pomagala.

Lečenje multipla skleroze

Postoje dve glavne grupe lekova koji se koriste za lečenje MS-a:

• terapije za modifikaciju bolesti (skraćenica: DMT) i
• simptomatski lekovi

DMT-ovi su kreirani tako da uspore napredovanje MS-a.

Oni mogu pomoći u:

• ograničavanju broja i veličine lezija (oštećenje nerava) koje se formiraju
• smanjenju učestalosti i ozbiljnosti napada ili relapsa (ispoljavanje, vraćanje, starih simtoma i pojava novih)
• sprečavanju ili odgađanju invaliditeta

Većina ove grupe lekova je razvijena za lečenje trećeg tipa (RRMS), a neki su dostupni za lečenje sekundarnog (SPMS-a) ili primarnog (PPMS-a) tipa bolesti.

Simptomatski lekovi se koriste za lečenje simptoma multipla skleroze. U zavisnosti od vaših specifičnih simptoma, vaš lekar može propisati jedan ili više simptomatskih lekova za njihovo kontrolisanje.

Vaš lekar, takođe, može propisati druge tretmane, poput fizikalne ili radne terapije. U nekim slučajevima, možete imati koristi od upotrebe pomagala, kao što je štaka.

Multipla skleroza životni vek

Mnogi ljudi žive dug i ispunjen život i sa multipla sklerozom

Kako biste smanjili rizik od komplikacija i invaliditeta izazvanih MS-om, važno je da se dijagnostikuje što ranije i započne sa terapijom.

Vaš lekar će vas zamoliti da redovno dolazite na preglede kako bi pratili i upravljali stanjem tokom vremena. Pridržavanje preporučenog plana lečenja može poboljšati vaš dugoročni izgled i stanje sa MS-om.

Vođenje opšteg zdravog načina života može da bude od pomoći da održite kvalitetan život sa ovim stanjem i imate što duži životni vek.

Zdrave navike su:

• vežbanje
• zdrava ishrana i
• pronalaženje načina za opuštanje (svako već ima svoje metode ili donosimo neke od predloga: meditacija, san, molitva, pisanje, crtanje, šetnja, kvalitetno druženje)

Upražnjavanje ovih zdravih navika može napraviti značajnu razliku u kvalitetu živora osobe sa multipla sklerozom. Životni vek i kvalitet života su odrednice koje su često direkntoj povezanosti.

✨ Preporučujemo članak, lekovi za smirenje na biljnoj bazi.

Zaključak

MS može izazvati različite simptome koji se često menjaju kako bolest napreduje. Da biste usporili progresiju MS-a, postoje mnogi lekovi na raspolaganju. Vaš lekar takođe može predložiti tretmane koji su namenjeni tretiranju specifičnih simptoma.

Uz dobre odluke, volju i spremnost moguće je voditi dug život sa multipla sklerozom.

Razgovarajte sa svojim lekarom kako biste saznali više o potencijalnim kratkoročnim i dugoročnim efektima MS-a, kao i strategijama koje možete primeniti kako biste sprečili ili upravljali tim efektima.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar