Hašimoto sindrom | uzrok, simptomi, lečenje

hašimoto sindrom

Članak ažuriran 18. дец, 2023.

autor Biljana Marjanovic Kreator članka

Ovo je hronično autoimuno oboljenje koje utiče na štitnu žlezdu. Prvi simptomi su najčešće nivoi hormona štitaste žlezde koji su niži od uobičajenog. Ovo utiče na mnogo aspekata vašeg zdravlja i izaziva simptome poput umora, dobijanja na težini i zatvora. Može li se Hašimoto sindrom izlečiti je opisano u delu o lečenju štitne žlezde.

Šta je Hašimoto sindrom

Hašimotoova bolest je autoimuni odgovor koji može izazvati hipotireozu (usporeni rad štitne žlezde). To je doživotno (hronično) stanje.

Vaša štitna žlezda je mala, leptirasto oblikovana žlezda smeštena na prednjoj strani vrata ispod kože. Ona je deo vašeg endokrinog sistema i luči hormone štitne žlezde. Glavni zadatak vaše štitne žlezde je kontrola brzine metabolizma. To je proces transformacije hrane koju konzumirate u energiju.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Često razmišljamo o metabolizmu u smislu dobijanja ili gubitka težine. Međutim, ovaj proces utiče na svaki organ u vašem telu, uključujući srce i mozak.

Zato je važna preporuka da se redovno rade analize nivoa hormona, kao i da se prate vesti iz medicinskih krugova o najnovijim saznanjima o ovoj bolesti.

U većini slučajeva Hašimotoove bolesti, vaša štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona potrebnih za vaše telo. To usporava vaš metabolizam i izaziva niz simptoma.

Ovo stanje nosi ime po doktoru Hakaru Hashimotou, koji ga je identifikovao 1912. godine. Drugi nazivi za ovaj autoimuni poremećaj su:

  • Hašimotoov tireoiditis.
  • Hronični autoimuni tireoiditis.
  • Limfocitni tireoiditis.

Učestalost pojave Hašimoto sindroma

Ovaj sindrom pogađa otprilike 5 od 100 ljudi u razvijenim zemljama. Najčešći je uzrok hipotireoze u zemljama sa široko dostupnom jodiranoj solju i drugim jodom obogaćenim namirnicama, a nedostatak joda je najčešći uzrok u drugim zemljama.

Ko može da oboli od Hašimoto sindroma

Svako u bilo kojem uzrastu može razviti Hašimotoov tireoiditis. Međutim, žene imaju 10 puta veću verovatnoću da ga razviju nego muškarci, i samim tim im je i zdravlje ugroženije nego muškoj populaciji.

Dijagnoza se najčešće postavlja između 30. i 50. godine života.

Koji su simptomi i uzroci pojave Hašimoto sindroma

Neki ljudi nemaju simptome na početku bolesti. Međutim, kako se stanje polako razvija, vaša štitna žlezda će možda postati uvećana (pojava koje se naziva gušavost). Ovo uvećanje nije bolno, ali se dešava da izaziva osećaj punoće u donjem delu vrata. To dovodi do toga da centar prednjeg dela vrata izgleda natečen.

Ukoliko rezultati krvi pokažu da je Hašimoto sindrom doveo do hipotireoze, tokom vremena će izazvati neke od sledećih simptoma koji ugrožavaju zdravlje:

  • Umor, letargija i prekomerno spavanje.
  • Blago povećanje težine.
  • Zatvor.
  • Suva koža.
  • Osećaj hladnoće.
  • Sporiji rad srca od normalnog (bradikardija).
  • Ukočenost zglobova i bol u mišićima.
  • Suva, lomljiva kosa; spor rast kose; ili gubitak kose.
  • Mrzovoljno ili depresivno raspoloženje.
  • Otečene oči i lice.
  • Problemi s pamćenjem ili teškoće u koncentraciji.
  • Obilni ili neredovni menstrualni ciklusi.
  • Smanjen libido (seksualna želja).
  • Ženska neplodnost ili muška neplodnost.

Najčešći osećaj kada imate Hašimoto

Možda se nećete osećati drugačije ako imate ovo stanje ali bez hipotireoze. Međutim, ako razvijete hipotireozu, to će izazvati takozvani “osećaj nepravilnosti” zdravlja.

“Hipo-” znači “nizak” ili “ispod”. Dakle, simptomi kod hipotireoze izgledaju kao usporavanje različitih telesnih funkcija koje utiču na opšte zdravlje.

Možda ćete imati manje energije nego što ste nekad imali ili nećete moći da vežbate kao ranije. Ako imate uređaj za praćenje kondicije, možda ćete primetiti da vam je puls sporiji nego pre. Nekada ćete imati “maglu” u mozgu ili probleme sa pamćenjem stvari.

Hipotireoza često “obara” vaše raspoloženje pa se možete osećati tužno ili depresivno. Takođe može smanjiti vašu seksualnu želju i napraviti problem kod digestivnog sistema – možda nećete ići redovno u WC kao pre.

Zbog čega nastaje Hašimoto sindrom

Ovo je autoimuna bolest, što znači da imunološki sistem vašeg tela napada vaše ćelije i organe.

Normalno, vaš imunološki sistem štiti vaše telo od štetnih spoljnih napadača, poput bakterija i virusa. Međutim, kod Hašimoto poremećaja dešava se sledeće.

Vaš imunološki sistem stvara antitela koja napadaju vaše tkivo štitaste žlezde iz nepoznatih razloga.

Veliki broj belih krvnih zrnaca (specifično limfocita) nagomilava se i dovodi do upale (tireoiditis) i oštećenja štitnjače.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Tokom vremena, oštećenje će sprečiti vašu štitnu žlezdu da proizvodi dovoljno hormona koji su potrebni vašem telu. To dovodi do hipotireoze.

Međutim, neće svako sa ovom dijagnozom da razvije hipotireozu.

Faktori rizika za dobijanje Hašimoto sindroma

Porodična istorija pojave Hašimoto sindroma

Istraživanja sugerišu da genetika čini oko 80% verovatnoće da ćete razviti Hašimoto. Ako imate biološke članove porodice sa ovim ili drugim problemima sa štitnom žlezdom, veća je verovatnoća da će se Hašimoto tireoiditis pojaviti i kod vas.

Pol kao uzrok pojave Hašimoto sindroma

Osobe ženskog pola pri rođenju imaju 10 puta veću verovatnoću da dobiju Hašimoto. Ovo može delimično biti rezultat uticaja polnih hormona.

Starost kao uzrok pojave Hašimoto sindroma

Vaš rizik od razvoja ovog stanja (i drugih poremećaja rada štitne žlezde) raste sa starenjem jer hormoni sa godinama menjaju svoje nivoe.

Takođe je veća verovatnoća da ćete imati probleme sa štitnom žlezdom ako imate druge autoimune bolesti kao što su:

  • Adisonova bolest.
  • Celijakija.
  • Lupus.
  • Perniciozna anemija.
  • Reumatoidni artritis.
  • Sjogrenov sindrom.
  • Dijabetes tipa 1.

Kako se postavlja dijagnoza sindroma Hašimoto

Prvo, vaš lekar će:

– Pitati o vašim simptomima.
– Pitati o vašem medicinskom istorijatu.
– Izvršiti fizički pregled, uključujući palpaciju vaše štitne žlezde.

Nakon ovog pregleda, naložiće testove krvi radi potvrde dijagnoze, uključujući:

  • Test za hormon koji stimuliše štitnjaču (TSH)

Visok nivo TSH obično znači da vaša štitna žlezda ne proizvodi dovoljno tiroksina (T4) hormona. Ovaj rezultat obično ukazuje na hipotireozu ili subkliničku hipotireozu.

  • Test slobodnog tiroksina (T4)

Nizak nivo T4 sugeriše na hipotireozu.

  • Test antitela na štitnjaču

Ako imate određena antitela u krvi, to obično ukazuje na Hašimoto kao uzrok hipotireoze, umesto nečega drugog, poput nedostatka joda.

U nekim slučajevima, vaš lekar može preporučiti ultrazvuk štitne žlezde kako bi proverio njenu veličinu i da se uveri da nemate čvorove (noduse) na štitnjači.

Štitnjača
Štitna žlezda * apstraktna slika

Kako se leči Hašimoto sindrom

Ako imate visoke nivoe antitela, ali nemate kliničku hipotireozu, vaš lekar će verovatno pratiti nivoe vaše štitnjače umesto početka lečenja.

Ako Hašimoto dovede do hipotireoze, osnovni tretman je lek nazvan levotiroksin. To je sintetički (proizveden) oblik hormona T4 koji vaša štitna žlezda stvara.

Ovaj lek pomaže obnavljanju normalnih nivoa hormona štitne žlezde koje vaše telo zahteva. Moraćete da ga uzimate svakog dana tokom celog života.

Tokom vremena, možda će vam biti potrebna druga doza leka. Vaš lekar će znati kako da prilagodi dozu da biste bili sigurni da je vaša hipotireoza dobro kontrolisana.

Nuspojave levotiroksina u lečenju Hašimoto sindroma

Ako imate nuspojave od levotiroksina, najverovatnije vam je doza previsoka. Ovo može izazvati tireotoksikozu – previše hormona štitne žlezde.

Simptomi tireotoksikoze uključuju:

  • Brz puls (tahikardija) – obično brže od 100 otkucaja u minuti.
  • Nepravilan rad srca (aritmija).
  • Neočekivani gubitak težine.
  • Osećaj drhtavice.
  • Osećaj nervoze, anksioznosti i/ili razdražljivosti.
  • Povećana osetljivost na toplotu i pojačano znojenje.
  • Promene u menstrualnom ciklusu.

Ako imate ovakve simptome, važno je da odmah obavestite o tome svog lekara.

Ishrana i dijeta kada imate Hašimoto sindrom

Nema posebne dijete za Hašimotoovu bolest. Međutim, određeni hrana, lekovi ili dodaci mogu uticati na apsorpciju leka levotiroksina. To uključuje:

  • Dodatke gvožđa i kalcijuma.
  • Sukralfat (lek za čir na želucu).
  • Holistiramin i aluminijum hidroksid (pronađeni u nekim antacidima).

Uzimanje ovih supstanci četiri sata pre ili posle uzimanja levotiroksina može rešiti ovaj problem.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili registrovanim nutricionistom o svim pitanjima vezanim za ishranu.

Dobra ishrana i zdrav način života – vežbanje, dobar san i upravljanje stresom – mogu pomoći vašem imunološkom sistemu. Međutim, bez obzira na sve,trebalo bi da nastavite sa uzimanjem lekova ako imate hipotireozu.

Može li se Hašimoto sindrom izlečiti?

Za sada još nema načina da se izleči ili preokrene ovo stanje. Međutim, redovne analize i doživotna terapija lekovima mogu dobro upravljati hipotireozom i nivoima hormona štitne žlezde kod većine pacijenata.

Takođe nema ničega što možete učiniti da biste sprečili ovaj autoimuni poremećaj. Faktori rizika, kao što su vaša genetika i starost, nisu promenljivi.

Život sa Hašimoto sindromom

Sa doživotnim praćenjem i lečenjem, osoba sa Hašimotoovim tireoiditisom ima odlične prognoze.

Ali ako imate hipotireozu iz tireoiditisa koja nije lečena, to može dovesti do određenih zdravstvenih problema, uključujući:

  • Visok holesterol.
  • Slabost srca i srčano zatajenje.
  • Visok krvni pritisak.
  • Depresiju.
  • Mijeksedemsku komu.

Ovo je retka komplikacija ozbiljnog hipotireoznog stanja. Funkcije vašeg tela se toliko usporavaju da može biti smrtonosno.

Bez lečenja, hipotireoza takođe može uzrokovati probleme tokom trudnoće.

Rizik od Hašimoto sindroma tokom trudnoće

Nelečena hipotireoza može povećati rizik od:

  • Pobačaja.
  • Prevremenog porođaja.
  • Mrtvorođenosti.

Takođe može izazvati opasno povećanje krvnog pritiska u kasnoj trudnoći, poznato kao preeklampsija. Nelečena hipotireoza takođe utiče na rast i razvoj fetusa. Vaši lekari sarađivaće sa vama kako bi se osiguralo da je vaša hipotireoza dobro kontrolisana tokom graviditeta.

Preporučujemo članak, Turetov sindrom simptomi.

Hipotireoza tokom trudnoće nije česta, ali može lako proći neprimetno zbog simptoma koji su takođe uobičajeni u drugom stanju, poput umora i dobijanja na težini. Odmah obavestite svog lekara ako primetite bilo kakve simptome hipotireoze ili ako imate osećaj da vam se vrat povećava.

Kada treba otići kod lekara zbog Hašimoto sindroma

Ako imate Hašimotoov tireoiditis treba da redovno kontrolišete svoje zdravlje. Lekar će uraditi rutinske analize krvi kako bi se uverio da su vam nivoi hormona štitnjače u granicama normale i da je doza leka koju uzimate prava za vas.

Inače, idite kod lekara na pregled i odradite analize krvi ako razvijete nove ili pogoršane simptome ili primetite promene u radu vaše štitnjače, kao i ako imate neke pridružene bolesti.

Kada treba otići u hitnu pomoć

Ako imate simptome mijeksedemske kome, pozovite hitmu pomoć ili se što pre uputite u bolniocu-ambulantu. Ova ozbiljna komplikacija teškog hipotireoidnog stanja je opasna po život.

Simptomi uključuju:

  • Temperaturu tela ispod 35 stepeni Celzijusa (hipotermija).
  • Oticanje (edem) u telu, posebno licu, jeziku i donjim nogama.
  • Spor i slab puls.
  • Usporeno disanje (bradipneja) i poteškoće u disanju (dispneja).
  • Konfuziju ili gubitak svesti.

Ovo urgentno stanje na koje treba što pre reagovati je veoma retko, ali je bitno da znate da postoji i kako treba reagovati.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar

guest
0 Objave
Inline Feedbacks
View all comments