Razumevanje Turetovog Sindroma | Uzrok, Simptomi i Lečenje

Članak ažuriran 11. нов, 2023.

Kreator članka Biljana Marjanović

Turetov sindrom je neurološki poremećaj. To je bolest koja uključuje ponavljajuće nevoljne tikove, koji se manifestuju kao nevoljni fizički pokreti i vokalni ispadaji. Tačan uzrok nije poznat.

Turetov sindrom je tik sindrom. Tikovi su nevoljni grčevi mišića. Sastoje se od iznenadnih, ponavljajućih trzaja mišića.

Najčešći oblici tikova uključuju:

• treptanje
• šmrcanje
• zijevanje
• krcanje grla
• grimase
• pokrete ramena
• pokrete glave

Prema američkoj Fondaciji za Mozak, oko 200.000 ljudi samo u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje ozbiljne simptome Turetovog sindroma. Čak 1 od 100 ljudi u SAD-u ima blaže simptome ove bolesti. Sindrom se javlja kod muškaraca gotovo četiri puta češće nego kod žena.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Turetov sindrom je neurorazvojna greška koja se često manifestuje kod dece i adolescenata. Ovaj kompleksni poremećaj predstavlja izazov za njihovo zdravlje i svakodnevni život.

Dok se ne pronađe lek za ovu bolest, pristupi lečenju, uključujući terapiju i odgovarajuće medicinske intervencije, igraju ključnu ulogu u pomaganju deci da prevaziđu ovu teškoću i postignu bolje mentalno i fizičko zdravlje.

Simptomi Turetovog sindroma

Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, što zavisi od težine bolesti i još nekih faktora. Uključuju nekontrolisane tikove i spontane vokalne ispadaje.

Obično se prvi put javljaju između 4. i 6. godine života, počevši sa manjim tikovima mišića glave i vrata. Kasnije, drugi tikovi mogu se pojaviti na trupu ili udovima.

Osobe kojima je dijagnostikovan ovaj sindrom često imaju i motorički i vokalni tik. Motorički tikovi uključuju pokrete, dok vokalni tikovi uključuju zvuke ili govor.

Tikovi obično postaju izraženiji tokom perioda uzbuđenja, stresa ili anksioznosti, i najteži su tokom adolescentnih godina.

Tikovi se klasifikuju po tipu, kao što su motorički ili vokalni, kao i jednostavni ili složeni tikovi.

Motorički tikovi

• treptanje oka
• mirisanje ili dodirivanje objekata
• treptanje očima
• pravljenje obscenih gestova
• izbacivanje jezika
• savijanje ili vrtnja tela
• treptanje nosa
• koraci u određenim obrascima
• pokreti usta
• skakanje
• trzanje glave
• podizanje ramena

Vokalni tikovi

• zacenjivanje
• ponavljanje sopstvenih reči ili fraza
• groktanje
• ponavljanje tuđih reči ili fraza
• kašljanje
• korišćenje vulgarnih ili obscenih reči
• krcanje grla
• lajanje

Šta uzrokuje Turetov sindrom

Ovo je izuzetno kompleksna bolest. Uključuje nepravilnosti u različitim delovima mozga i električnim kolima koja ih povezuju. Ako imate Turetov sindrom, postoji nepravilnost u bazalnim ganglijama vašeg mozga, delu mozga koji doprinosi kontroli motoričkih pokreta.

Kod Turetovog sindroma važnu ulogu igraju i odnosi vrednosti organskih, hemijskih jedinjenja u vašem mozgu koja prenose nervne impulse, poznatih kao neurotransmiteri. Ovi neurotransmiteri uključuju dopamin, serotonin i norepinefrin.

Važno je napomenuti da u slučaju Turetovog sindroma ne postoji test za postavljanje dijagnoze. Snimci mozga i nivoi neurotransmitera u krvi obično su normalni.

Trenutno se uzrok Turetovog sindroma ne zna, i nema načina da se spreči. Naučnici veruju da može postojati nasledna genetska razlika kao uzrok. Istraživači stalno rade na identifikaciji specifičnih gena koji su direktno povezani sa ovim sindromom.

Međutim, identifikovani su porodični skupovi. Ti skupovi navode istraživače da veruju da genetika igra značajnu ulogu u razvoju bolesti kod određenih osoba.

Kada treba da posetite lekara

Ako ste roditelj ili negovatelj deteta koje pokazuje simptome kao što su nekontrolisani pokreti ili zvukovi, trebalo bi da razgovarate sa lekarom ili pedijatrom.

Obratite pažnju na pojave kao što su nagli tikovi, pokreti i drugi nevoljni obrasci. Kontaktirajte svog lekara koji će pomoći u utvrđivanju da li su ovi simptomi povezani sa Turetovim sindromom ili nekim drugim stanjem.

Postavljanje dijagnoze Turetovog sindroma

Vaš lekar će vas pitati o simptomima i specifičnom ponašanju, kao i o učestalosti ponavljanja simptoma. Dijagnoza zahteva prisustvo jednog motoričkog i jednog vokalnog tika najmanje godinu dana.

Neki simptomi mogu da liče na Turetov sindrom , pa vaš lekar može da zatraži određena snimanja, kao što su MRI, CT skeniranje ili elektroencefalogram (EEG), ali ovi snimci nisu potrebni za postavljanje dijagnoze.

Ova snimanja se rade kako bi se isključili drugi zdravstveni uslovi koji mogu izazvati slične pokrete, kao što su tumori mozga ili temporalni lobni napadi.

Osobe sa Turetovim sindromom često imaju i druge manifestacije sindroma, uključujući:

• Deficit pažnje i hiperaktivnost (ADHD)
• opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)
• poremećaj učenja
• poremećaj spavanja
• anksioznost
• promene raspoloženja

Lečenje Turetovog sindroma

Ako vaši tikovi nisu ozbiljni i imate blaži oblik Turetovog sindroma, možda vam neće biti potrebno lečenje. Ali ako su vaši tikovi teški ili dovode do razmišljanja o samopovređivanju, dostupni su različiti tretmani. Vaš lekar može preporučiti tretmane i ako se vaši tikovi pogoršaju tokom odraslog doba.

Vaš lekar može preporučiti bihevioralnu terapiju ili psihoterapiju. To uključuje individualno savetovanje sa licenciranim stručnjakom za mentalno zdravlje.

Bihevioralna terapija uključuje:

• obuku svesti
• obuku konkurentske reakcije
• kognitivno-bihevioralnu intervenciju za tikove

Slične terapije mogu biti korisne i za:

• ADHD (poremećaj pažnje sa psihomotornim nemirom)
• OCD (okluzivno kompulzivni poremećaj)
• anksioznost

Vaš terapeut može koristiti i sledeće metode tokom sesija psihoterapije:

• tehnike opuštanja
• vođenu meditaciju
• vežbe dubokog disanja
• hipnozu

Grupna terapija može vam biti veoma korisna. Primate i razmenjujute savete sa drugim osobama iste starosne grupe koje takođe imaju sindrom Turet.

Lekovi

Nema lekova koji mogu izlečiti Turetov sindrom. Međutim, lekar može propisati jedan ili više sledećih lekova kako bi vam pomogao da kontrolišete simptome:

Pre upotrebe bilo kojeg leka, konsultujte se sa lekarom.

Neuroleptici

Ovi lekovi mogu pomoći blokirajući ili umanjujući receptore za dopamin u mozgu i pomoći vam da kontrolišete tikove. Uobičajeni neželjeni efekti mogu uključivati povećanje telesne mase, probleme sa pokretima i zamućenje uma.

Onabotulinum toxin A (Botoks)

Injekcije Botoxa mogu pomoći u upravljanju jednostavnim motoričkim i vokalnim tikovima. Ovo je takozvana “off-label” (kad ništa drugo ne deluje) upotreba Botoksa.

Stimulirajući lekovi

Stimulirajući lekovi, poput Ritalina, mogu pomoći smanjenju simptoma ADHD-a bez povećanja tikova.

Lekovi za snižavanje krvnog pritiska

Klonidin, lek za snižavanje krvnog pritiska, i slični lekovi mogu pomoći u smanjenju tikova, upravljanju napadima besa i podršci kontroli impulsa. Ovo je “off-label” upotreba klonidina.

✨ Preporučujemo članak, Turetov sindrom simptomi.

Lekovi na bazi kanabisa

Postoje ograničeni dokazi da kanabinoid delta-9-tetrahidrokanabinol (dronabinol) može zaustaviti tikove kod odraslih. Takođe postoje ograničeni dokazi o određenim vrstama medicinskog kanabisa. Lekovi na bazi kanabisa ne smeju se davati deci, adolescentima ili trudnicama ili dojiljama.

OFF-LABEL upotreba lekova

Off-label upotreba lekova znači da je lek koji je odobren od strane Uprave za hranu i lekove (FDA) za jednu svrhu korišćen za drugu svrhu za koju nije odobren. Međutim, lekar može i dalje koristiti lek za tu svrhu ako proceni da nijedan drugi lek nema efekta.

Ovo je zato što FDA reguliše testiranje i odobravanje lekova, ali ne i način na koji lekari koriste lekove u lečenju svojih pacijenata. Dakle, vaš lekar može propisati lek na način koji smatra najboljim za vaše lečenje.

Neurološki tretmani

Duboka moždana stimulacija je još jedan oblik tretmana dostupan osobama sa ozbiljnim tikovima. Za osobe sa Turetovim sindromom, efikasnost ovakvog tretmana još uvek se istražuje.

Da bi prošli kroz duboku moždanu stimulaciju, vaš lekar može ugraditi baterijski uređaj u mozak kako bi stimulisao delove koji kontrolišu pokrete. Alternativno, mogu ugraditi elektrode u mozak kako bi slali električne impulse u te delove.

Ovaj metod je bio koristan za osobe koje imaju tikove koji su se smatrali veoma teškim za lečenje. Trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom i hirurgom o potencijalnim rizicima i koristima za vas i da li bi ovaj tretman dobro odgovarao vašim potrebama.

Socijalna i psihološka podrška

Život sa sindromom Turet može izazvati osećaj usamljenosti i izolacije. Nemogućnost kontrole nad izlivima besa i tikovima može vas navesti da se suzdržavate od učestvovanja u aktivnostima koje druge osobe normalno imaju.

Važno je znati da postoji organizovana podrška kako biste mogli upravljati svojim stanjem. Korišćenje dostupnih resursa može vam pomoći da se nosite sa svojim stanjem. Na primer, razmislite o razgovoru sa svojim lekarom o lokalnim grupama za podršku. Takođe biste mogli razmotriti grupnu terapiju.

Upoznavanje i uspostavljanje veza sa osobama koje imaju isti problem može vam pomoći da se osećate manje usamljeno. Moći ćete slušati njihove lične priče, uključujući njihove uspehe i borbe, dok istovremeno dobijate savete koje možete primeniti u svom životu.

Ako prisustvujete grupi za podršku, ali osećate da nije prava za vas, nemojte se obeshrabriti. Možda ćete morati pohađati različite grupe dok ne pronađete pravu.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar