Izlazak iz Zone Komfora | kako se otvoriti novim mogućnostima

izlazak iz zone komfora

Članak ažuriran 08. јан, 2024.

Antea Stojiljković Kreator članka Antea Stojiljković psiholog

Sadržaj

Šta je „zona komfora“ | dobre i loše strane

U svakodnevnoj komunikaciji, medijima i popularnoj kulturi često čujemo izraz „zona komfora“. Iako ne postoje zvanični teorijski modeli koji je objašnjavaju, ispostavlja se da je ova metafora prilično intutivna ljudima i da je dosta korisna za opisivanje ličnog iskustva, pa je zato i sami psihoterapeuti često koriste u svom radu sa klijentima.

Zona komfora se odnosi na aktivnosti i događaje, tokom čijeg se obavljanja ili zbivanja osećamo sigurno, prijatno, lagodno i/ili smireno. To emocionalno stanje je rezultat naše familijarnosti sa tim aktivnostima i/ili okolnostima. Neizvesnost je uglavnom svedena na minimum, a možda čak znamo i krajnji ishod.

Blenderi
blender

Verovatno i da smo se već izveštili u tim aktivnostima, da posedujemo sva bitna znanja i sposobnosti kako bismo obavili neki zadatak.

Zonu komfora, dakle, često prati taj osećaj da smo „svoj na svome“. U njoj nema izazova i nepoznanica; nije potrebno razvijati nove veštine, širiti znanja, niti isprobavati do tada nekorišćene strategije i metode. U zoni komfora sve ide uglavnom prilično glatko, ne susrećemo se sa preprekama koje je potrebno savladati i prevladati. Ona je naša sigurna, mirna luka.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

I kao takva svakako ima svoju protektivnu svrhu. Olakšava nam da održimo stabilnu sliku o sebi, omogućava da sačuvamo i rasporedimo svoje kognitivne i energetske resurse, i da organizam ne izlažemo bespotrebnom, neprestanom stanju pobuđenosti i stresu.

Ipak, pozitivni efekti zaštitne uloge zone komfora prestaju onog momenta kada smo u njoj predugo ili kada krene da se „kosi“ sa životnim okolnostima, jer tada zadobija svoju prezaštićujuću formu i postaje štetna po nas.

Počinje da nas sputava, ometa u svakodnevnom funkcionisanju, umanjuje našu sposobnost prilagođavanja, smanjuje kapacitet rezilijentnosti, tj. otpornosti na stres, i onemogućava naš razvitak i napredak.

oralni tus za zube i desni

Faktori koji utiču na prolongirano i/ili neadekvatno ostajanje pojedinca u zoni komfora su brojni. Na prvom mestu se nalaze razni strahovi, a najvažniji među njima u ovom kontekstu jesu strah od nepoznatog, od neuspeha i od osude drugih ljudi.

Zatim slede određene dispozicije ličnosti, poput izraženije crte neuroticizma. Značajna mogu biti i ranija traumatska iskustva i emocionalno uslovljavanje. Nizak nivo samopouzdanja je takođe važan faktor, kao i niska frustraciona tolerancija. Čest uzrok mogu biti i greške u mišljenju, poput pristrasnosti potvrđivanja ili katastrofiziranje, itd.

Kako prepoznati da je „oaza sigurnosti“ postala „kamen spoticanja“?

Postoji nekoliko znakova koji signaliziraju da je vreme da preispitamo da li je naše sklonište i dalje samo to, ili je u međuvremenu postalo i prepreka.

Jedna od prvih naznaka jeste aktivno izbegavajuće ponašanje. Pojedinac, u početku, izbegava situacije koje mu deluju zastrašujuće i preplavljujuće, a često su to nove i nepoznate situacije.

Međutim, izbegavajuće ponašanje počinje da se „širi“, pa obuhvata i situacije kojih se osoba možda ranije nije pribojavala, ali sa kojima je već imala iskustva, a koje su joj na neki način bile nelagodne i/ili dosadne. Dakle, dolazi do znatnog snižavanja praga tolerancije na frustraciju.

Navedeni osećaj dosade, najčešće je praćen i osećajem praznine, kao i nedostatkom motivacije. To je posledica nedovoljno novih stimulusa, tj. u ovom slučaju, novih izazova.

Odnosno, kada je pojedinac ušuškan u svoju sigurnu luku, ne postoji objektivna potreba za tim da preuzima inicijativu ili da se zalaže za svoju autonomiju. Deo mozga odgovoran za odlučivanje i reagovanje na nove draži, bez ovih podsticaja ostaje u stanju mirovanja, što rezultira nižom produkcijom dopamina, neurotransmitera koji igra ključnu ulogu pri osećaju zadovoljstva i ispunjenosti.

Nadovezujući se na manjak motivacije, osoba može primetiti i znatno smanjenu želju za učenjem, za usvajanjem novih znanja i veština. U ovom slučaju, osoba se često nalazi u „začaranom“ krugu samoispunjavajućeg proročanstva.

mini pekara

Naime, nalazeći se u zoni komfora, osoba nema prilike da testira svoja znanja i sposobnosti, a zato ih često i doživljava kao nepromenjive i trajne lične karakteristike. Zbog toga postaje dodatno demotivisana da se izlaže okolnostima i situacijama koje zahtevaju savladavanje novih veština. Na taj način se ciklus može nastavljati praktično u nedogled.

Neretko potom usledi i naučena bespomoćnost, tj. osećaj da se osoba nalazi u beznadežnoj situaciji i da se okolnosti, ma šta ona uradila, ni na koji način neće promeniti, a to može biti prilično deprimirajuće shvatanje, vrlo štetno po naše mentalno zdravlje.

Kako izaći iz zone komfora

Kako i koliko izaći iz zone komfora, a da se pri tome održi emocionalna ravnoteža i optimalno funkcionisanje?

Izlaganje novinama, izazovima i određenim nelagodnostima nije cilj samo po sebi, već nam ono omogućava lični rast i razvoj, što se prevashodno odnosi na poboljšavanje vlastitih adaptivnih sposobnosti i rezilijentnosti, budući da one imaju ključnu ulogu u promenjivim uslovima.

Veća otpornost na stres i bolje prilagođavanje u svetu u kojem živimo, znače veću verovatnoću da ćemo voditi kvalitetniji i zadovoljniji život; da ćemo biti boljeg i psihičkog, i fizičkog zdravlja.

Međutim, izlaženje iz zone komfora nije lak zadatak. Nekada je odbojna i sama pomisao na tako nešto. U pojedinim slučajevima, taj korak može delovati toliko zahtevno, da je pojedincu potrebna podrška psihologa, savetnika ili psihoterapeuta.

zona komfora
Izlazak iz zone komfora * apstraktna slika

Ipak, postoje određeni zadaci i aktivnosti koje osoba može najpre isprobati samostalno, te nakon toga utvrditi da li je potrebno obratiti se nekom stručnom licu. Navešćemo neke od njih:

Identifikacija „inventara unutar i van zone komfora“

Dobro je započeti pravljenjem liste aktivnosti ili situacija koje spadaju u vašu zonu komfora, kao i onih koje uglavnom izbegavate, odlažete i sl. Razmislite o tome u kojim sve domenima od navedenih, i na koji način, možete težiti iskoraku van zadatih granica.

Postavljanje više malih, ostvarivih i realističnih ciljeva, uz postepeno izlaganje i nagrađivanje uspeha

Raščlanjujte probleme, izazove i situacije na više sitnih i jednostavnih delova, tj. ciljeva, i težite ka ispunjenju jednog po jednog. Pronađite nešto što vam pričinjava zadovoljstvo i u čemu uživate, i dajte sebi to kao nagradu za uspešno ostvareni zadati cilj.

Kada se uvežbate i/ili naviknete na obavljanje tih sitnijih delova zadataka, možete početi sa njihovim postepenim objedinjavanjem i ukrupnjavanjem. Na taj način ćete izbeći osećaj preplavljenosti, uz istovremeno jačanje tolerancije na frustraciju; brže ćete uviđati sopstveni napredak i povećaćete svoju motivaciju da istrajete do kraja.

Primera radi, želite da pročitate knjigu, ali vas preplavljuje i izaziva nelagodu pomisao na to da ima 500 stranica i koliko njeno čitanje može iziskivati vremena, pa se radije okrećete svojoj zoni komfora i gledanju filma. Umesto da kao cilj postavite „čitanje knjige“, probajte da ga preformulišete u mnoštvo ciljeva čitanja poglavlja, npr. 1. cilj – čitanje prvog poglavlja; 2. cilj – drugog poglavlja i tako redom, i rasporedite ih po danima.

Ukoliko vam se i poglavlja čine predugačkim, i te ciljeve „razbijte“ na još sitnije, tako da napravite nivoe, npr. 1.1. cilj – čitanje prve polovine prvog poglavlja; 1.2. cilj – čitanje druge polovine prvog poglavlja itd.

aku alati

Kada primetite da vam dostizanje tih ciljeva ide lako i bez opterećenja, postepeno povećavajte izazove spajanjem ciljeva, npr. 5. cilj – čitanje 4. i 5. poglavlja).

Ne zaboravite da pri tome nagrađujete svoje uspehe!

Izlaganje diskomfortu u uslovima komforta

Možete se izložiti nelagodnosti u uslovima koji inače spadaju u vašu zonu komfora. Na taj način pravite ravnotežu između stanja prijatnosti i neprijatnosti, što vam može olakšati izvođenje inače neprijatnog zadatka. Recimo da često idete u određeni kafić, upoznati ste sa osobljem koje tamo radi i celokupno iskustvo boravka tamo doživljavate prijatnim (zona komfora).

Međutim, generalno se osećate anksioznim u razgovoru sa nepoznatim ljudima ili tek poznanicima, pa tako i sa konobarima koji rade u tom kafiću.

Preporučujemo članak, lekovi za smirenje na biljnoj bazi.

U tom slučaju, dobra praksa može biti da u tim uslovima primenite postepeno izlaganje, tako što ćete pri svakoj komunikaciji inicirati da ona traje malo duže nego što je nužno (možete se raspitati o nekom piću, pitati par potpitanja, prokomentarisati neku narudžbinu ili slično).

Jedna nova stvar na nedeljnom nivou

Posvetite se tome da svake nedelje uradite jednu novu stvar koja za vaš rast i razvoj može biti značajna. Na primer, možete prisustvovati nekom webinaru, naučiti da kuvate neko novo jelo, posvetiti se nekom „uradi sam“ projektu, otići na izložbu u galeriji ili muzeju, itd.

Zaključak

Zona komfora može biti vaš prijatelj, ali i veliki neprijatelj, ukoliko se vodite isključivo njenim granicama, umesto vlastitim potencijalima. Obratite pažnju na njene pozitivne i negativne efekte na vaš život – i ako primetite da drugi tas uzima prevagu – onda je vreme da vi preuzmete kontrolu.

A, ukoliko vam je u tome potrebna pomoć, ne libite se da istu i potražite. To može biti vaš prvi korak ka mogućnostima, koje želite da imate; ka osobi, kakva želite da budete; i ka životu, kakav želite da vodite.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

kozja surutka

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar

guest
0 Objave
Inline Feedbacks
View all comments