Članak ažuriran 03. окт, 2023.
[icegram campaigns=”25391″]
Kreator članka Biljana Marjanović
Dispneja, ili otežano disanje (nedostatak daha), je osećaj da ne možete udahnuti dovoljno vazduha u pluća.
Može se manifestovati kao osećaj stezanja u grudima, osećaj gušenja ili napor pri disanju. Razne bolesti i stanja mogu biti uzrok otežanog disanja.
Sadržaj
✨ Preporučujemo članak, otežano disanje u trudnoći.
Otežano disanje slika
Otežano disanje najčešće se javlja usled srčane ili plućne bolesti. Drugi uzroci uključuju anemiju, anksioznost, nedostatak fizičke aktivnosti ili prekomernu težinu.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Dispneja (nedostatak daha)
Disnpeja je termin koji koriste lekari kad postavljaju dijagnozu za osećaj nedostatka daha i otežanog disanja. Može se opisati kao nemogućnost da udahnete dovoljno vazduha (“glad za vazduhom”), stezanje u grudima ili napor pri disanju.
Nedostatak daha često je simptom srčanih i plućnih problema, ali može biti i znak drugih stanja kao što su astma, alergija ili anksioznost. Intenzivna fizička aktivnost ili prehlada takođe mogu izazvati osećaj nedostatka daha.
Paroksizmalna noćna dispneja (PND) i dispneja uzdahivanja
Paroksizmalna noćna disneja (PND) je osećaj kao da ne možete da dišete sat ili dva nakon što zaspite. Dispneja uzdahivanja je kada često uzdišete nakon dubokih izdaha kako biste ublažili osećaj nedostatka daha.
Akutna i hronična dispneja
Akutna i hronična disneja razlikuju se po brzini nastanka i trajanju. Imaju različite uzroke.
Akutna dispneja
Akutna dispneja može brzo nastupiti i ne traje dugo (nekoliko sati do nekoliko dana). Alergije, anksioznost, fizička aktivnost i bolesti (kao što su obična prehlada ili grip) mogu izazvati akutnu dispneju.
Ozbiljniji uzroci, poput srčanog udara, naglog suženja disajnih puteva (anafilaktički šok) ili tromba (plućna embolija), takođe mogu biti praćeni akutnom dispnejom.
Hronična dispneja
Hronična dispneja je nedostatak daha koji traje duže vreme (nekoliko nedelja ili duže) ili se stalno ponavlja. Hronični zdravstveni problemi kao što su astma, zatajenje (zastoj) srca i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) mogu izazvati hroničnu dispneju.
Nedovoljna fizička aktivnost takođe može uzrokovati osećaj nedostatka daha jer mišići pokušavaju da dobiju više kiseonika.
Ko može patiti od otežanog disanja
S obzirom na brojne uzroke, nedostatak daha je veoma čest, ali je veća verovatnoća da ćete osetiti nedostatak daha ako niste dovoljno fizički aktivni ili imate:
- Anemiju (nizak nivo crvenih krvnih zrnaca).
- Anksioznost.
- Probleme sa srcem, plućima ili disanjem.
- Dug pušački staž.
- Respiratornu infekciju.
- Indeks telesne mase (BMI) preko 30 (prekomerna težina).
Znaci otežanog disanja
Otežano disanje i nedostatak daha mogu se razlikovati od osobe do osobe i zavise od toga šta ih je izazvalo. Ponekad dolaze i sa drugim simptomima. Neki znaci dispneje uključuju:
- Stežući bol u grudima.
- Osećaj da morate forsirati duboko disanje.
- Napor pri dubokom udahu.
- Brzo disanje (tahipneja) ili ubrzan rad srca (palpitacije).
- Zviždanje ili šištanje pri disanju.
Mogući uzroci otežanog disanja
Fizička aktivnost, bolesti i zdravstveni problemi mogu izazvati nedostatak daha. Najčešći uzroci dispneje su srčane i plućne bolesti. Vaše srce i pluća rade zajedno kako bi dopremili kiseonik u vašu krv i tkiva i uklonili ugljen-dioksid.
Ako jedno od njih ne radi kako treba, možete završiti sa nedovoljno kiseonika ili previše ugljen-dioksida u krvi. Kada se to desi, vaše telo vam nalaže da dišete jače kako biste uneli više kiseonika ili izbacili ugljen-dioksid.
Bilo šta što natera vaše telo da unosi više kiseonika, kao što je vežbanje ili boravak na visokim nadmorskim visinama. može izazvati ovu reakciju. Vaš mozak takođe može dobiti signal da vaša pluća ne funkcionišu kako treba.
Ovo može izazvati osećaj kao da ulažete više napora da biste disali ili osećaj stezanja u grudima. Uzroci ovog stanja mogu biti:
- Iritacija u vašim plućima.
- Ograničenje pokreta vaših pluća prilikom disanja.
- Otpor u protoku vazduha u vašim plućima (usled blokade ili suženih disajnih puteva).
Zdravstveni problemi koji izazivaju nedostatak daha (dispneju)
Srčane ili plućne bolesti i drugi zdravstveni problemi mogu izazvati otežano disanje i nedostatak daha.
Plućne bolesti
- Astma
- Alergije
- Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
- Respiratorne infekcije (kao što su bronhitis, COVID-19, grip ili druge virusne ili bakterijske infekcije)
- Upala (pleuritis) ili prisustvo tečnosti (pleuralni izliv) oko vaših pluća
- Prisustvo tečnosti (plućni edem) ili ožiljaka (fibroza) unutar vaših pluća
- Rak pluća ili pleuralni mezoteliom
- Visok krvni pritisak u plućima (pulmonalna hipertenzija)
- Sarkoidoza
- Tuberkuloza
- Delimično ili potpuno kolabiranje pluća (pneumotoraks ili atelektaza)
- Tromb u plućima (plućna embolija)
- Gušenje
Srčane i krvne bolesti
- Anemija.
- Zatajenje (zastoj) srca.
- Uslovi koji utiču na mišić srca (kardiomiopatija).
- Nepravilan ritam srca (aritmija).
- Upala u ili oko srca (endokarditis, perikarditis ili miokarditis).
Ostali uslovi koji izazivaju otežano disanje
- Anksioznost
- Povrede koje otežavaju disanje (kao što je slomljeni rebro)
- Lekovi. Statini (lekovi za snižavanje holesterola) i beta-blokatori (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska) su dva tipa lekova koji mogu uzrokovati otežano disanje.
- Ekstremne temperature (izlaganje vrlo visokim ili niskim temperaturama).
- Indeks telesne mase (BMI) preko 30.
- Nedostatak fizičke aktivnosti (mišićna dekondicija).
- Apneja u snu može uzrokovati paroksizmalnu noćnu dispneju (PND).
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Briga i lečenje
Da biste saznali šta uzrokuje vaše otežano disanje, vaš lekar će obaviti fizički pregled, uključujući slušanje pluća stetoskopom i merenje krvnog pritiska.
Staviće senzor na vaš prst kako bi video koliko kiseonika imate u krvi. Takođe može naložiti da se sprovedu dodatni testovi, uključujući:
- Rendgen grudnog koša, CT skeniranje ili druge posebne slikovne testove.
Vaš lekar može koristiti slike unutar vašeg grudnog koša kako bi utvrdio da li postoji problem sa vašim plućima.
- Krvne testove.
Vaš lekar može koristiti krvne testove kako bi pronašao anemiju ili druge bolesti.
- Testovi funkcije pluća.
Testovi koji ukazuju na to koliko dobro dišete.
- Kardiopulmonalno vežbanje.
Vaš lekar će vas zamoliti da koristite traku za trčanje ili stacionarni bicikl za ovaj test. Ovaj test pokazuje koliko kiseonika udišete i koliko ugljen-dioksida izdišete tokom vežbanja.
Kako se leči otežano disanje (dispneja)
Kako ćete lečiti otežano disanje zavisi od uzroka. Ako imate osnovni medicinski problem, moraćete ga rešiti da biste poboljšali simptome. Tretmani koji mogu poboljšati vaše disanje uključuju:
- Vežbanje
Vežbanje može ojačati srce i pluća kako se ne bi morali toliko naprezati.
- Tehnike opuštanja
Vaš lekar može preporučiti tehnike opuštanja i vežbe disanja. Ove tehnike mogu pomoći kod dispneje izazvane osnovnim respiratornim stanjima, kao i anksioznošću.
- Lekovi
Inhalirani lekovi nazvani bronhodilatatori mogu opustiti vaše disajne puteve i propisani su za astmu i HOBP. Lekovi za olakšavanje bola ili anksioznosti mogu pomoći kod nedostatka daha.
- Terapija kiseonikom
Vaš lekar će propisati dodatni kiseonik ako vam je nivo kiseonika u krvi prenizak. Dostavlja se putem maske ili cevi u nosu.
Može li se otežano disanje izlečiti
Većina ljudi povremeno doživljava nedostatak daha. Obično možete lečiti ono što uzrokuje dispneju, ali može se ponovno pojaviti, posebno ako imate osnovni zdravstveni problem.
Možete pomoći u sprečavanju nedostatka daha na sledeće načine:
- Pravljenjem plana za negu sa svojim lekarom kako biste upravljali osnovnim stanjima i pridržavali se tog plana. To uključuje vrstu lekova koje treba uzimati i kada ih treba uzimati, planove vežbanja, terapiju disanja i bilo koji drugi tretman koji vam preporuči vaš lekar.
- Izbegavanjem udisanja hemikalija koje mogu iritirati pluća, poput isparenja boje i izduvnih gasova.
- Vežbanjem tehnika disanja ili tehnika opuštanja.
- Nepušenjem.
- Održavanjem zdrave telesne težine.
- Izbegavanjem aktivnosti kada je veoma vruće ili veoma hladno, ili kada je vlažnost visoka.
Ako imate bolest pluća, pratite obaveštenja o zagađenju vazduha (obično se mogu naći u vremenskoj prognozi). Izbegavajte boravak napolju kada je zagađenje vazduha visoko.
Kada treba kontaktirati lekara
Kontaktirajte svog lekara ako imate ozbiljan nedostatak daha ili ako vam simptomi otežavaju svakodnevne aktivnosti.
Ponekad je otežano disanje znak medicinskog hitnog stanja koje zahteva hitno lečenje.
Ako imate stanje koje vas često dovodi do nedostatka daha, pitajte svog lekara da li postoje dodatni tretmani koji vam mogu pomoći da bolje dišete.
Da li je dispneja opasna po život
Dispneja sama po sebi obično nije opasna, ali ponekad nedostatak daha može biti znak ozbiljnog medicinskog stanja. Potražite što pre pomoć lekara ako imate:
- Naglu poteškoću u disanju
- Jako otežano disanje (ne možete uhvatiti dah)
- Nedostatak daha nakon 30 minuta od odmora
- Plavu kožu, usne ili nokte (cijanoza)
- Bol u grudima ili osećaj težine
- Brzo ili nepravilno kucajuće srce (palpitacije)
- Visoku temperaturu
- Šištanje ili zviždanje pri disanju
- Oticanje gležnjeva ili stopala
Zaključak
Zastrašujući osećaj dispneje je vrsta gubitka daha koju niko ne želi da doživi. Ako imate nagli ili ozbiljan nedostatak daha, posebno ako imate i druge simptome kao što su mučnina, bol u grudima ili plava koža, usne ili nokti, idite u najbližu hitnu službu.
Ako živite sa nedostatkom daha zbog osnovnog zdravstvenog stanja, razgovarajte sa svojim lekarom o upravljanju simptomima.
Možda nećete moći potpuno da se oslobodite simptoma, ali ponekad čak i male promene mogu napraviti veliku razliku u kvalitetu vašeg života.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar
[icegram campaigns=”23919″]