Kreator članka dr Suzana Adžić
Sadržaj
San i biološki sat su povezani
Prema definiciji spavanje je periodični i privremeni prekid budnosti u kome je motorna aktivnost inaktivisana skoro potpuno, a svest o spoljnoj sredini maksimalno redukovana.
Naš cirkadijalni ritam, ili drugačije nazvan biološki sat, koji predstavlja ritam našeg života je za to odgovoran. Biološki sat reguliše brojne procese u mozgu, poput metabolizma, nivoa hormona, telesne temperature i najvažnije, ciklus budnosti i spavanja.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
On obezbeđuje optimalan nivo i dužinu trajanja našeg sna i odmora tokom noći, kako bismo bili spremni da obavljamo sve funkcije tokom dana. On je prirodno napravljen tako da funkcioniše i menja se zajedno sa premenljivim okruženjem i godišnjim dobima.
Čak i naizgled, mala promena u vidu dužeg ili kraćeg dnevnog svetla, izaziva veliku promenu i neusklađenost našeg biloškog sata, a samim tim i mnoge promene u našem ciklusu budnost/spavanje.
San omogućava organizmu da se oporavi od posledica perioda budnosti i aktivacije. Umorni organizam se “brani” od potpune iscrpljenosti spavanjem.
Koliko sati sna nam treba?
Potrebe za spavanjem su individualne i različite čak i unutar iste starosne grupe. Nekima će možda trebati najmanje 9 sati sna, dok će drugi u istoj starosnoj grupi otkriti da je 7 sati sna sasvim dovoljno.
Primarna nesanica je upravo stres povezan sa velikim životnim događajima, promena godišnjeg doba, selidba, dobijanje ili gubitak posla, gubitak člana porodice itd. Osim primarne nesanice, postoji i sekundarna, čiji uzrok je problem sa mentalnim zdravljem, u smislu anksioznosti i depresije, prehlada, alergije, prekomerna upotreba duvana, kofeina ili alkohola, neadekvatan ambijent za spavanje, fizička aktivnost neposredno pred spavanje.
Poremećaj sna se ogleda u teškom uspavljivanju, čestom noćnom budjenju i ranom jutarnjem ustajanju, a da ne postoje obaveze koje zahtevaju ranije budjenje.
Prema dužini trajanja dele se na, prolaznu nesanicu – koja traje od jedne do nekoliko noći i posledica je nekog akutnog prolaznog stanja stresa.
Kratkotrajna nesanica traje od nekoliko dana do 3 nedelje koje su posledica dugotrajnog stresa usled nekogsomatskog oboljenja, gubitka člana porodice, gubitka posla, početak rada na nekom odgovornijem random mestu itd.
Dugotrajna nesanica traje mesecima ili godinama i obično je odraz psihijatrijskih ili dugotrajnih zdravstvenih poremećaja. Dugotrajna nesanica ima znatne štetne posledice u vidu poremećaja raspoloženja, razdražljivosti, poremećaja pažnje i koncentracije, nizak prag tolerancije na frustraciju, nekontrolisan afekat, usporenost motoričke aktivnosti, iscrpljenost i osećaj umora i neispavanaosti nakon budjenja.
Osobe koje pate od dugotrajne nesanice previše su zaokupljene nastojanjem da zaspu, te je i nesanica naučen odgovor. Osobe sa ovim poremećajem sna lakše zaspu u vreme kada se ne trude zaspati ili kada su izvan kuće.
Insomnia se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće prve epizode se dešavaju u dvaedesetim.
Kod žena se može javiti kao posledica menopauze zajedno sa drugim simptomima. Češća je kod starijih osoba, ali se tegobe sa spavanjem mogu desiti i kod dece i adolescenata. Kod mladje populacije mnogo redje i uglavnom su posledice neredovne rutine kada je u pitanju odlazak u krevet.
✨ Preporučujemo članak, čaj za spavanje.
Medjutim, ne isključuju se psihološki i medicinski faktori kao uzroci nesanice.
Lečenje insomnie
Velika je greška nesanicu lečiti samo lekovima koji pomažu uspavljivanje, jer često, postoje uzroci koji nesanicu prouzrokuju.
Higijensko-dijetetski režim je veoma bitan u vidu rekreacije i bavljenja sportom, tuširanje mlakom vodom, izbegavanje alkohola i duvana, izbegavanje preobilnih i jakih obroka u večernjim satima, zamračivanje prostorije, izolovanje od buke, izbegavanje upotrebe mobilnih aparata i TV uredjaja.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar