Kreator članka Dejan Čorba
Oksidativni stres predstavlja neravnotežu između slobodnih radikala i antioksidanata u vašem organizmu. Ovo može izazvati oštećenje organa i tkiva i rezultirati pojavom raznih bolesti.
Možete biti zdraviji, živeći zdravim načinom života.
Sadržaj
✨ Preporučujemo članak, oksidativni stres simptomi.
Oksidativni stres slika
Slobodni radikali su molekuli koji sadrže kiseonik i imaju neparan broj elektrona. Ovaj neparan broj elektrona omogućava slobodnim radikalima lako reagovanje sa drugim molekulima.
Slobodni radikali mogu izazvati velike hemijske reakcije u vašem telu jer se lako spajaju sa drugim molekulima. Ove reakcije nazivaju se oksidacija. One mogu biti korisne ili štetne.
Antioksidanti su molekuli koji mogu donirati elektron slobodnom radikalu bez da postanu nestabilni. Ovo dovodi do stabilizacije slobodnog radikala i smanjenja njegove reaktivnosti.
Nastavite sa čitanjem da naučite kako oksidativni stres utiče na telo i kako upravljati i sprečiti ovu neravnotežu.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Štetni efekti oksidativnog stresa na telo
Oksidacija je normalan i neophodan proces koji se odvija u vašem telu. Sa druge strane, oksidativni stres se javlja kada postoji neravnoteža između aktivnosti slobodnih radikala i aktivnosti antioksidanata.
Kada slobodni radikali pravilno funkcionišu, mogu vam pomoći u borbi protiv patogena. A patogeni dovode do pojave infekcija.
Kada imate više slobodnih radikala nego što antioksidanti mogu da održe u ravnoteži, oni mogu početi da nanose štetu masnom tkivu, DNK i proteinima u vašem telu.
Proteini, lipidi i DNK čine veliki deo vašeg tela, tako da ta oštećenja mogu vremenom dovesti do mnogih bolesti. To uključuje:
- dijabetes (visok šećer u krvi)
- aterosklerozu, ili stvrdnjavanje krvnih sudova
- upalna stanja
- visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija
- bolesti srca
- neurodegenerativne bolesti, poput Parkinsonove i Alzheimerove
- kancer
Simptomi oksidativnog stresa mogu uključivati umor, lošu koncentraciju, oštećenje kože i brže starenje.
Oksidativni stres može imati ozbiljne posledice na zdravlje, izazivajući različite simptome i povezujući se s raznim oboljenjima.
Oksidativni stres takođe doprinosi ubrzanom, procesu starenja.
Štetno dejstvo slobodnih radikala u oksidativnom stresu, prema shvatanju savremene medicine, ogleda se u nastanku mnogih akutnih i hroničnih zapaljenjskih procesa (reumatoidni artritis, vaskulitis), neurološki poremećaji: Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, cerebrovaskularna oštećenja, mišićna distrofija.
Kardiovaskularni poremećaji: hipertenzija i hipertenzivna bolest srca, ateroskleroza.
Fibroza pluća, katarakta, maligne bolesti ali i mnoga druga oboljenja.
Oksidativni stres može imati ozbiljan uticaj na funkcionisanje organizma i zato je važno održavati ravnotežu između slobodnih radikala i antioksidanata kako bismo smanjili rizik od ovih oboljenja i očuvali svoje zdravlje.
Koji su faktori rizika?
Svako proizvodi određenu količinu slobodnih radikala prirodnim putem u svom telu putem procesa kao što su vežbanje ili upala. Ovo je normalno i deo složenog sistema tela koji održava njegovo zdravlje.
Studija oksidativni stres u treniranosti, pretreniranosti i detreniranosti – od eksperimentalniih do primenjenih istraživanja.
Takođe možete biti izloženi negativnim izvorima koji vam prave štetu:
- ozon
- pesticidi i hemikalije za čišćenje
- dim od cigareta
- zračenje
- zagađenje
Ishrana bogata šećerom, mastima i alkoholom takođe može doprineti proizvodnji slobodnih radikala.
Zaštita i prevencija od oksidativnog stresa
Nemoguće je potpuno izbeći izloženost oksidativnom stresu. Međutim, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste smanjili efekte oksidativnog stresa na vaše telo.
Glavna stvar koju možete učiniti je povećati nivo antioksidanata i smanjiti stvaranje slobodnih radikala.
Jedan način sprečavanja oksidativnog stresa je da se osigurate da unesete dovoljno antioksidanata u ishrani.
Konzumiranje pet obroka voća i povrća različitih vrsta dnevno je najbolji način da vašem telu pružite ono što mu je potrebno da bi proizvelo antioksidante. Preporuka voća i povrća uključuju:
- bobice
- trešnje
- citrusno voće
- šljive
- tamno lisnato povrće
- brokoli
- šargarepe
- paradajz
- masline
Druge primere izvora antioksidanata u ishrani uključuju:
- ribu i orašaste plodove
- vitamin E
- vitamin C
- kurkumu
- zeleni čaj
- melatonin
- crni luk
- beli luk
- cimet
Glutation je izuzetno važan antioksidans
Glutation igra ključnu ulogu u zaštiti od oksidativnog stresa. Ova tripeptidna molekula sastoji se od tri amino kiselina – cisteina, glutaminske kiseline i glicina.
Glutation deluje kao prirodni “čistač” slobodnih radikala i pomaže u održavanju ravnoteže između oksidativnih i antioksidativnih procesa. Kritično je za očuvanje zdravlja ćelija i organa, uključujući jetru, imunološki sistem i kožu.
Nedostatak glutationa može povećati osetljivost organizma na oksidativni stres, što može doprineti raznim oboljenjima.
Stoga je važno obezbediti organizmu dovoljno hranjivih materija, poput cisteina (amino kiselina sa sumporom), kako biste omogućili proizvodnju glutationa i ojačali svoju prirodnu odbranu od oksidativnog stresa.
Najbolji način da povećate proizvodnju glutationa u organizmu je unos namirnica koje su potrebne za njegovu sintezu. Evo nekoliko namirnica i nutrijenata koje možete uključiti u ishranu kako biste pomogli proizvodnju glutationa:
- Cistein je ključna aminokiselina za sintezu (proizvodnju) glutationa. Namirnice bogate cisteinom su pileće meso, jaja, riba, mlečni proizvodi, orasi i semenke.
- Selen je mineral koji igra važnu ulogu u aktivaciji glutationa u organizmu. Nalazi se u brazilskim orasima, tuni, piletini, ćuretini i smeđem pirinču.
- Glutaminska kiselina je druga aminokiselina koja čini glutation. Namirnice bogate glutaminskom kiselinom su riba, meso, mlečni proizvodi, spanać i paradajz.
- Antioksidantne hranljive materije poput vitamina C i E, kao i flavonoidi koji se nalaze u voću i povrću takođe pomažu funkciju glutationa i štite ćelije od oksidativnog stresa.
- Avokado je posebno bogat glutationom i takođe sadrži nutrijente kao što su vitamin C, E i folna kiselina.
- Beli luk sadrži sumporne jedinjenja koja mogu pomoći u proizvodnji glutationa.
Preporuke za smanjivanje oksidativnog stresa
Takođe, zdrave odluke o načinu života mogu takođe sprečiti ili smanjiti oksidativni stres. Evo nekih preporuka koji će vam pomoći:
- Redovna, umerena fizička aktivnost. Ovo je povezano sa višim prirodnim nivoima antioksidanata i smanjenim oštećenjem koje uzrokuje oksidativni stres. Redovno vežbanje je povezano sa dužim životnim vekom, manje efekata starenja i smanjenim rizikom od raka i bolesti.
- Ne pušite. Izbegavajte izloženost duvanskom dimu.
- Budite oprezni sa hemikalijama. Ovo uključuje hemikalije za čišćenje, izbegavanje nepotrebnog izlaganja zračenju i svestranost u vezi sa drugim izvorima hemijskog izlaganja, kao što su pesticidi koji se koriste na hrani ili u baštovanstvu.
- Budite ekološki svesni. Ekološki prihvatljive inicijative kao što je deljenje prevoza pomažu u smanjenju proizvodnje slobodnih radikala za vas i vašu zajednicu.
- Koristite zaštitnu kremu za sunčanje. Krema za sunčanje sprečava oštećenje kože od ultraljubičastog svetla.
- Smanjite unos alkohola.
- Spavajte dovoljno. Dobar san je veoma važan za održavanje ravnoteže u svim sistemima vašeg tela. Funkcija mozga, proizvodnja hormona, ravnoteža između antioksidanata i slobodnih radikala i mnoge druge stvari zavise od sna.
- Izbegavajte prejedanje. Studije su pokazale da prejedanje i konstantno jedenje održavaju vaše telo u stanju oksidativnog stresa češće nego ako jedete u odgovarajućim vremenskim razmacima i umerene obroke.
Studija ispitivanje pokazatelja inflamacije, oksidativnog stresa i lipidnog statusa kod pacijenata sa sarkoidozom. Još jedna studija bavila se pokazateljima oksidativnog stresa i inflamacije kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i komorbiditetom.
Zaključak
Iako su slobodni radikali i antioksidanti deo prirodnog i zdravog funkcionisanja vašeg tela, oksidativni stres se javlja kada su slobodni radikali i antioksidanti van ravnoteže. Nedozvolite da vam opadne imunitet lošom ishranom i lošim životnim navikama.
Oksidativni stres može izazvati oštećenje mnogih vaših tkiva, što može vremenom dovesti do brojnih bolesti.
Iako ne možete potpuno izbeći izlaganje negativnim uticajima okoline, možete doneti životne izbore u vezi sa ishranom, vežbanjem i okolinom kako biste pomogli održavanju ravnoteže u vašem telu, sprečili oštećenje i bolesti.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar
[icegram campaigns=”23919″]