Članak ažuriran 24. нов, 2023.
Kreator članka Dejan Čorba
Tabela krvnog pritiska po godinama vam daje jasan uvid koliko bi vaš pritisak trebao da bude. Krvni pritisak se meri aparatom za merenje pritiska kod kuće, kod lekara ili pomoću holtera.
Normalan krvni pritisak izmeren u kućnim uslovima kada nemate zdravstveni problem je 120 do 135 mmHg za sistolni ( gornji ) i 70 do 80 mmHg za dijastolni ( donji ), puls 60 do 75/min.
Sadržaj
Sistolni ( gornji ) krvni pritisak od 135 mmHg ili više i/ili dijastolni ( donji ) od 85 mmHg ili više, smatra se povišenim krvnim pritiskom. Ako imate pritisak preko 140/90, obavezno se obratite lekaru.
Za tačnije vrednosti, ponovite merenje za 3 do 5 minuta i upišite srednju vrednost, tačnost kućnih digitalnih aparata je oko 80%.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Neke firme i zanimanja imaju obavezni sistematski pregled. Takođe škole, vojska, vatrogasci i policija imaju obavezan sistematski pregled. Ako trenutno nespadate ni u jednu kategoriju koja ima godišnje preglede, onda su samostalni godišnji pregledi nešto najbolje što možete da učinite za sebe.
Dobićete jasnu sliku koliko ste zdravi ili je neki zdravstveni problem na putu. Jasna slika o vašem zdravstvenom stanju vam pruža mogućnost da prevencijom sačuvate vaše zdravlje i izbegnete skupe lekove, čekanja u lekarskoj ordinaciji i stres tokom čitavog tog procesa.
Nije važno da li ste mlađi ili stariji, da li se bavite sportom i pravilno hranite. Danas ostavite ego po strani i uradite kontrolu krvnog pritiska.
Stanje | Rezultat merenja |
Hipotenzija (nizak pritisak) | Ispod 90/60 mmHg |
Normalno stanje | Ispod 120/80 mmHg |
Prehipertenzija | 120/80 do 139/89 |
Hipertenzija prvi nivo | 140/90 do 159/99 |
Hipertenzija drugi nivo | Preko 160/100 mmHg |
Tabela krvnog pritiska po godinama
Vrednosti krvnog pritiska zavise od godina i pola. Muškarci imaju nešto veći pritisak od žena. Granica normalnog pritiska sa povećava sa godinama.
Godine starosti | Žene | Muškarci |
15–18 | 117/77 mmHg | 120/77 mmHg |
19–24 | 120/79 mmHg | 120/79 mmHg |
25–29 | 120/80 mmHg | 121/80/ mmHg |
30–35 | 122/81 mmHg | 123/82 mmHg |
36–39 | 123/82 mmHg | 124/83 mmHg |
40–45 | 124/83 mmHg | 125/83 mmHg |
46–49 | 126/84 mmHg | 127/84 mmHg |
50–55 | 129/85 mmHg | 128/85 mmHg |
56–59 | 130/86 mmHg | 131/87 mmHg |
60+ | 134/84 mmHg | 135/88 mmHg |
Učestalost merenja krvnog pritiska kod kuće
Krvni pritisak kod kuće treba meriti najmanje 3 dana, a najbolje bi bilo 7 dana da bi dobili prave vrednosti. Kada uzimate lekove, idealno bi bilo da ga merite svaki dan. Merenje treba da bude ujutru, pola sata, sat nakon buđenja i pre uzimanja leka i uveče pre jela.
Povremeno pritisak meriti i u podne. Redovno upisujte vaša merenja u dnevnik pritiska. Izračunajte prosek svih merenja, srednju vrednost pritiska i pulsa za jutro i veče, osim prvog dana.
Visok krvni pritisak ( hipertenzija ) vas dovodi u rizik od kardiovaskularnih zdravstvenih problema i stanja koja mogu imati smrtni ishod. Zdravstveni problem kao što je srčani udar ( infarkta miokarda ), srčane slabosti, iznenadne srčane smrti i šloga ( moždanog udara ).
Povećanje gornjeg krvnog pritiska za svakih 20 mmHg udvostručuje šanse za nastanak ovih neželjnih zdravstvenih problema, zbog čega je od presudnog značaja rano prepoznavanje znakova arterijske hipertenzije i adekvatno lečenje.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Arterijska hipertenzija, od koje pati svaki četvrti stanovnik na svetu, predstavlja trajno povišenje krvnog pritiska koje preko 140/90 mmHg. Arterijska hipertenzija na osnovu uzroka nastanka deli se u dve grupe.
Esencijalna, hipertenzija nepoznatog uzroka koja se dijagnostikuje u 95% svih slučajeva trajno povišenog krvnog pritiska. Češće se javlja u porodicama gde već postoji hipertenzija, zatim kod osoba koje unose više kuhinjske soli u ogranizam, gojaznih i fizičkih neaktivnih ljudi, pušača, bolesnika izloženih hroničnom stresu. Esencijalna arterijska hipertenzija najčešće zahteva stalnu primenu lekova i redovne lekarske kontrole.
Sekundarnu hipertenziju, kod koje je uzrok poznat kao što je oboljenja bubrega, nadbubrega, štitaste žlezde, hipofize, upotreba tableta za kontracepciju. Sekundarna se leči eliminisanjem uzroka.
Simptomi arterijske hipertenzije mogu biti glavobolja, zujanje u ušima ( tinitus ), vrtoglavica, mučnina, osećaj težine u grudima, kratak dah, brzo zamaranje, slabija tolerancija napora i smetnje vida. Zovu je ”tihi ubica” jer često nema nikakvih simptoma dok ne bude kasno i zato je prevencija jako bitna.
Ponekad nastaje hipertenzivna kriza, nagli skok krvnog pritiska praćen jakom glavoboljom, povraćanjem i prolaznim neurološkim deficitima. To je hitno stanje i zahteva brzu reakciju kako bi se krvni pritisak snizio te sprečile posledice koje mogu biti fatalne.
Spustite visok pritisak u normalu
Postoje jako uspešni preparati za lečenje povišenog krvnog pritiska. Ali pre primene trebalo bi pokušati krvni pritisak regulisati promenom načina života. Ukoliko to ne da željene rezultate, onda se uzimaju preparati ili primenom jednog leka a nekada i kombinacijom dva leka.
✨ Preporučujemo članak, glavobolja od sinusa.
Prevencija povišenog krvnog pritiska od izuzetnog je značaja. Pre svega, potrebno je ograničiti konzumiranje soli na pet do šest grama dnevno, kao i alkohola, izbegavati duvanski dim i pušenje, redovno upražnjavati fizičku aktivnost ( više od pola sata dnevno pet do sedam dana u nedelji ), smanjiti stres, normalizovati visok šećer, normalan šećer u krvi posle jela i pre jela.
Takođe utiče i višak kilograma, preterano slana i masna hrana, prerađevine, godine, genetski faktori, nedostatak kalcijuma, nedostatak vitamin D i određene hronične bolesti ( bolesti bubrega ).
Preporučuje se što veći unos povrća, voća i namirnica sa niskim sadržajem masti, smanjenje telesne težine i održavanje optimalne kilaže. Primer najboljeg jelovnika je mediteranska ishrana. Prevencijom ćete sprečite nastanak arterijske hipertenzije i njenih posledica. Najčešće komplikacije koje izaziva hipertenzija su gubitak vida ( glaukom ), oštećenje krvnih sudova ( moždani udar – šlog ), oštećenje krvnih sudova ( ateroskleroza ), srčani udar ( infarkt ), oštećenje bubrega i tumor nadbubrežne žlezde.
Na neke faktore ne možemo da utičemo ( godine i genetski faktori ), ali na većinu možemo tako da bi trebalo da prilagodite životne navike kako bi vam krvni pritisak bio u normalnim granicama.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar
Interesuje me koliki je normalan pritisak za žene iznad 70+ godina
U posljedje vrijeme imam nizak pritisak (gornji dio pritiska iznad 90 a donji ispod 60).
Sta je uzrok i sta ciniti. Pijem Micardis 40 mg
Sta raditi ako je gornji konstantno iznad 90 a donji ispod 60
Nizak pritisak šta raditi 80m/65
Dali je ampril od 05 mg efikasan zavisok pritisak pijem ga redovno dugo ali mi u zadnje vreme ne deluje kako treba.
Članak je super u pojašnjenju koji je to visok krvni pritisak i kada je najbolje kontrolisati krvni pritisak. Možda bi trebalo objasniti koja je to hrana najoptimalnija za očuvanje normalnog… Pročitaj još...