Autofagija Dijeta | Pravila i Benefiti po Zdravlje

Članak ažuriran 09. јан, 2024.

Kreator članka Biljana Marjanović

Autofagija je prirodni proces čišćenja organizma

Autofagija je prirodni proces čišćenja i obnavljanja ćelija u našem organizmu. Ovaj ključni mehanizam odvija se tokom određenih sati u toku danu, posebno kada je organizam u stanju gladovanja. Mnogi istraživači preporučuju primenu autofagije putem dijete s ograničenjem unosa hrane na određeni broj sati, čime se podstiče ovaj proces samočišćenja.

Pravila jelovnika tokom perioda autofagije zahtevaju poseban način ishrane, poput izbegavanja kalorija tokom određenih sati, često povezanog s kasnijim doručkom ili ranijim ručkom. Ovaj način ishrane treba pažljivo prilagoditi individualnim potrebama i zdravstvenom stanju.

Autofagija ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja, čuvanju organizma od stresa i podržavanju regeneracije ćelija. Stoga, pravilno usklađivanje jelovnika sa satima autofagije može doprineti celokupnom blagostanju i očuvanju optimalnog zdravlja.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Autofagija nije klasična dijeta za mršavljenje već raspored uzimanja hrane koji omogućava vašem telu da razgradi i ponovo iskoristi stare delove ćelije kako bi one mogle efikasnije da funkcionišu. To je prirodan proces čišćenja koji počinje kada su vaše ćelije pod stresom ili lišene nutrijenata. Naučnici proučavaju ulogu autofagije u potencijalnoj prevenciji i borbi protiv bolesti.

Autofagija je reciklaža i kontrola ćelija

Autofagija je proces ponovne upotrebe starih i oštećenih delova ćelija u vašem telu. Ćelije su osnovni gradivni blokovi svakog tkiva i organa u vašem telu. Svaka od njih sadrži više delova koji je održavaju u funkciji. Tokom vremena, ovi delovi postaju neispravni ili prestaju da funkcionišu. Oni postaju smeće ili otpad unutar inače zdrave ćelije.

Ovaj proces predstavlja ćelijski reciklažni sistem vašeg tela. Omogućava ćeliji da rastavi svoje neupotrebljive delove i ponovo iskoristi delove koji su upotrebljivi u nove, korisne delove ćelije. Na taj način može odbaciti istrošene delove koji joj ne trebaju.

Autofagija takođe predstavlja kontrolu kvaliteta za vaše ćelije. Previše istrošenih komponenti u ćeliji zauzima prostor i može usporiti ili sprečiti pravilno funkcionisanje ćelije. Autofagija preuređuje nered u odabrane komponente koje su vam potrebne, optimizujući u krajnjoj liniji funkcionisanje celog organizma.

• Reciklira oštećene delove ćelije u potpuno funkcionalne delove.
• Eliminiše nefunkcionalne delove ćelije koji zauzimaju prostor i usporavaju organizam.
• Uništava patogene u ćeliji koji je mogu oštetiti, poput virusa i bakterija.

Autofagija takođe igra važnu ulogu kada je u pitanju starenje i dugovečnost. Kako osoba stari, autofagija se smanjuje, što može dovesti do nakupljanja ćelijskog smeća i samim tim, do ćelija koje ne funkcionišu najbolje.

Zamislite lizosome, deo ćelije, kako jedu druge delove ćelije. Reč “autofagija” je kombinacija dva grčka pojma prevedena kao “samojedenje”. “Autos” znači samo, “Phagomai” znači jesti.

Lizosome jedu neupotrebljive delove ćelije, a zatim oslobađaju delove koji se mogu ponovo koristiti, a ćelije koriste ove sirovine za pravljenje novih delova.

Šta izaziva autofagiju u telu

Autofagija se javlja kada su ćelije vašeg tela lišene nutrijenata ili kiseonika ili ako su na neki način oštećene.

Možete zamisliti autofagiju kao proces recikliranja koji maksimalno koristi već postojeće energetske potencijale ćelije. Proces se pojačava kada vaše telo mora maksimalno iskoristiti te resurse jer ih ćelije ne dobijaju iz spoljašnjeg izvora.

Sa autofagijom, organizam se bukvalno hrani samim sobom da bi preživeo. Bonus je taj što ovaj proces preživljavanja može dovesti do veće i efikasnije funkcionalnosti.

Proces pokretanja autofagije u telu

Možete izazvati autofagiju stresiranjem svog organizma kako biste ga poslali u režim preživljavanja. To se može uraditi na nekoliko načina:

• Post, znači da prestanete da uzimate hranu određeno vreme. Post lišava vaše telo nutrijenata, prinudivši ga da ponovo upotrebljava komponente ćelije za funkciju.
• Restrikcija kalorija, smanjenje unosa kalorija znači smanjenje broja energetskih jedinica koje vaše telo konzumira. Umesto potpunog uskraćivanja kalorija telu (kao kod posta), ograničavate ih. Ovo prisiljava vaše ćelije na autofagiju kako bi nadoknadile izgubljene nutrijente.
• Prebacivanje na dijetu bogatu mastima i siromašnu ugljenim hidratima. Ovaj tip dijete, često nazivan keto dijeta, menja način na koji vaše telo sagoreva energiju, tako da umesto sagorevanja ugljenih hidrata ili šećera za energiju, sagoreva masti. Ovaj prelaz može pokrenuti autofagiju.
• Vežbanje, stimuliše procese koji povećavaju aktivnost ćelija, poput stresa vaših skeletnih mišića. Vežbanje može izazvati autofagiju, zavisno od vrste vežbanja i intenziteta i trajanja.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Ipak, mogućnost izazivanja autofagije ne znači da bi to trebali činiti na svoju ruku. Na primer, post, restrikcija kalorija ili prelazak na keto dijetu možda nisu bezbedni ako ste trudni, dojite ili imate stanje poput dijabetesa.

Slično tome, ne biste trebali započinjati intenzivan program vežbanja bez konsultacije sa svojim lekarom.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako razmišljate o značajnim promenama u ishrani, poput potpunog posta. Uzdržavanje od hrane za nekoga je dobro a kod nekoga može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme.

Snažna veza između autofagije i bolesti

Naučnici su nekada gledali na autofagiju kao na običnu činjenicu, način na koji se ćelije održavaju kako bi preživele i pravilno funkcionisale. U poslednjih 20 godina, otkrilo se da autofagija može takođe imati važnu ulogu u prevenciji i terapijama za razne bolesti.

Na primer, istraživanja su pokazala da autofagija može da utiče na:

• Kronovu bolest
• Dijabetes
• Bolest srca
• Bolest bubrega
• Bolest jetre
• Parkinsonovu bolest

Autofagija je povezana i sa kancerom. Nakupljanje “smeća” u ćeliji može povećati rizik od grešaka u genetskom materijalu ili DNK ćelije. Genetske mutacije, ili promene u DNK ćelije mogu dovesti do formiranja kancerogenih ćelija.

Ipak, nije potpuno jasno da li je autofagija štetan ili koristan proces kada je u pitanju prevencija ili lečenje bolesti.

Neka istraživanja su pokazala da autofagija može sprečiti formiranje tumora u ranoj fazi raka. Druga istraživanja su pokazala da autofagija može podsticati rast tumora tako što pomaže efikasnijem funkcionisanju kancerogenih ćelija.

✨ Preporučujemo članak, predijabetes ishrana.

Takođe, većina istraživanja o vezi između autofagije i bolesti nije sprovedena na ljudima. Uglavnom su testiranja vršena na životinjama poput miševa ili pacova koji, kao i svi sisari, doživljavaju autofagiju.

Pošto naučnici prikupljaju sve više dokaza o vezi između autofagije i bolesti, dobićemo jasniju sliku o tome kako ovaj proces može igrati ulogu u određenim stanjima i dugoročnom zdravlju.

Zadnjih godina autofagija se često predstavlja kao trend u zdravlju, proces za dobijanje podmlađenog, zdravijeg organizma. Posebno je postala popularna kao dijeta za mršavljenje gde je jedino pravilo da se ne jede ništa najmanje 16 sati u toku dana.

U stvarnosti, autofagija nije tako jednostavna. Ona jeste esencijalna za zdrave ćelije, takođe je tačno da problemi sa autofagijom mogu biti povezani sa nekim bolestima. Ipak, nema dovoljno istraživanja koja bi podržala izazivanje autofagije kao strategije za očuvanje zdravlja.

Zavisno od vašeg zdravstvenog stanja, post, smanjenje kalorija, drastične promene u obroku ( doručku, ručku i večeri) ili preuzimanje rigoroznog režima vežbanja može biti opasno.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako razmišljate o bilo kakvoj promeni u načinu života koja može poremetiti prirodne procese vašeg tela.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar