Snizite Loš Holesterol a Povećajte Dobar

holesterol

Članak ažuriran 31. мај, 2023.

[icegram campaigns=”25391″]

dejan čorba Kreator članka

Blenderi
blender

Holesterol je vrstu lipida (voštana masna supstanca) koju proizvodi vaša jetra i neophodan je za normalno funkcionisanje svih ćelija. Važan je za pravljenje ćelijske membrane, hormona i transport vitamina (A, D, E i K). Mnogi se muče kako da snize holesterol, jer sami sebe miniraju sa lošom ishranom.

✨ Preporučujemo članak, glavobolja od sinusa.

Šta je holesterol

Trebate povećati dobri holesterol HDL koji vas štiti od srčanog i moždanog udara a smanjiti loš LDL holesterol

Uklanjanje holesterola iz organizma se vrši preko žuči, perutanjem kože a mala količina se gubi sa urinom, dok žene koje doje gube nešto holesterola preko mleka.

Najveći deo holesterola se pravi u jetri i preko krvotoka se transportuje do svake ćelije. Pošto je kao i ostali lipidi nerastvorljiv u vodi, u krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine.

Lipoproteini su čestice napravljene od masti i proteina. Oni transportuju holesterol i trigliceride kroz krvotok.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postoje dva lipoproteina

Lipoprotein niske gustine (LDL – loš) i lipoprotein visoke gustine (HDL – dobar). Ovo je najprostije objašnjeno šta je holesterol. Zbog toga je važno da vam jetra bude u dobrom zdravstvenom stanju.

Kada vaša krv sadrži previše LDL holesterola (lošeg) imaćete vrednosti holesterola koje nisu dobre. Visok LDL može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, kao što je srčani ili moždani udar.

Holesterol vrednosti u krvi zavisi od metabolizma masti u organizmu i od:

  • načina vaše ishrane
  • genetike
  • hormona
  • rada jetre i bubrega

Snizite holesterol bez lekova i hemije

Vaše telo svakodnevno proizvodi holesterol, a možete i preko hrane da ga unesete u organizam. Oko 2/3 holesterola nastaje samostalno u organizmu (odrasla osoba napravi oko 800-900 mg svaki dan), dok se 1/3 unosi kroz hranu. Pošto imate sposobnost da ga pravite u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese od 150 do 300 mg na dan.

Problemi nastaju kada jedete previše zasićenih i trans masti. Ovo je opasno jer simptomi da imate visok holesterol su gotovo neprimetni.

Tada vaša jetra proizvodi previše LDL (lošeg) holesterola, on završava u naslagama koje začepljuju arterije i izaziva upale. Iz tog razloga, kardiolozi preporučuju potpuno izbegavanje trans masti i ograničavanje zasićenih masti na 10% ili manje od vašeg ukupnog dnevnog unosa kalorija.

Za nekoga ko unese 2000 kalorija dnevno, to bi bilo 200 kalorija (22 grama) zasićenih masti dnevno. Najnovija preporuka Američkog udruženja za srce (AHA) je da dodatno ograničite unos zasićenih masti na 5% ukupno unetih kalorija. Dakle, za ishranu od 2.000 kalorija dnevno, to bi bilo oko 100 kalorija ili 11 do 13 grama masti.

oralni tus za zube i desni

Studije su takođe pokazale negativan uticaj šećera na holesterol i povećanog rizika od kardiovaskularnih zdravstvenih problema.

AHA ne preporučuje više od 6 kašičica ukupno unetog šećera za žene i 9 kašičica za muškarce. Jedna limenka Koka-Kole ima oko 7 kašikica šećera.

Kako sniziti holesterol sa ishranom se svodi na izbegavanje loših masti u ishrani što je skoro nemoguće i retko ko vodi dnevnik o kaloriskom unosu. Zbog toga se preporučuje izbacivanje termički obrađena ulja iz ishrane (Dijaman, Vital i slična), izbacivanje margarina i smanjeno spremanje hrane na svinjskoj masti.

Ubacite u svakodnevnu ishranu hladno ceđeno ulje od maslina za salatu i kašika hladno ceđenog ulja od lana ili kokosa dnevno. Na hleb mažite puter. Spremajte hranu uz pomoć hladno ceđenog ulja od koštica grožđa.  Ako možete da priuštite, pojedite jedan avokado nedeljno.

mini pekara

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Ova promena u mastima nije skupa kao što izgleda a značiće za vaš nivo holesterola i opšte kardiovaskularno zdravlje.

Bićete zdraviji i osećaćete se bolje. Pogledajte i ovaj članak kako izbeći moždani i srčani udar uz pomoć ishrane.

Nivo holesterola koji je opasan po vaše zdravlje

Visok holesterol u krvi obično ne izaziva vidljive simptome. Zato je bitno da vrednosti holesterola kontrolišete redovno, barem jednom godišnje u labaratoriji. Nažalost većina nas nema običaj kontrole holesterola zbog dodatnih troškova, nemaju vremena ili se nesete da to urade.

Nažalost za visoke vrednosti holesterola, simptomi su neprimetni dok ne bude kasno, a onda se desi srčani ili moždani udar.

Zato ga i zovu tihi ubica

  • Normalne holesterol vrednosti od 3,1 do 5,5 mmol/l
  • Snižene holesterol vrednosti, manje od 3,1 mmol/l
  • Holesterol je opasan kada je veći od 5,5 mmol/l

Povišene vrednosti holesterola se dešavaju kad je ishrana bogata mastima, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu (žutici), lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu (visok šećer u krvi) ili hipotireozi. 

Lekovi takođe mogu povećati nivo holesterola, kao što su anabolici i kontraceptivi.

Snižene vrednosti holesterola u krvi se dešava kod hiperfunkcije tiroideje (štitnjače), kod oštećenja jetre (ciroza ili teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije (malokrvnost je stanje koje se razvija zbog nedostataka crkvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina u krvi) i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena i hormona za štitnu žlezdu.

HDL holesterol ima zaštitničku ulogu i zato se naziva „dobar holesterol“. Kada imaš više vrednosti HDL holesterola, to je dobro, jer on „čisti“ krvne sudove i štiti vas od kardiovaskularnih zdravstvenih problema.

  • Normalne holesterol vrednosti HDL od 1.03 do 1.55 mmol/L

Kada imate nizak HDL to signalizira da ste u riziku od ateroskleroze (taloženja masnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova), koje dovodi do začepljenja krvnog suda (kada se tromb odlepi od zida pa putuje krvotokom dok se negde ne zaglavi), infarkt srca i moždanog udara.

Dobar HDL holesterol možete da povećate

  • prestankom pušenja
  • fizičkom aktivnosšću
  • ishranom

Na vrednosti HDL-a utiče i pol (žene ga imaju više jer estrogen utiče na njegovo povećano stvaranje) i način ishrane.

LDL holesterol je „loš holesterol“ i njegovo nivo u krvi ukazuje koliko ste u riziku od kardiovaskularnih zdravstvenih problema i ateroskleroze. Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom.

  • Normalne holesterol vrednosti od 1,55 do 4,53 mmol/L

Nekada promena ishrane nije dovoljno, pa je potrebno koristiti i prirodne preparate a neki koriste lekove (Statine – tablete za razređivanje krvi). Kao prva linija odbrane protiv plaka u arterijama, savetuje se uzimanje prirodnih preparata kao što su ove biljne kapi.

aku alati

Trigliceridi su takođe važni

Ne postoji nedelja da se na TV-u ne spomenu trigliceridi u nekoj emisiji. Kao i holesterol oni su jako bitni za vaše zdravlje i stanje arterija.

Trigliceridi su masnoće iz hrane koji se hidrolizuje (raspadanje nekog složenog hemijskog jedinjenja) u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se skladišti u obliku masnih naslaga – sala.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

  • Normalne trigliceridi vrednosti od 0,46 do 2,28 mmol/L

Imaćete povišene vrednosti triglicerida preko 2,28 mmol/L kad je povećan unos hrane, oštećenje rada jetre, hroničnog alkoholizma, visokog šećera, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova i stresa.

Smanjene trigliceridi vrednosti su ako imate manje od 0,46 mmol/L i može se naći kod malnutricije i malapsorpcije (smanjen unos i apsorpcija hrane), hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre. Faktor rizika i indeks ateroskleroze – APO A i APO B (apolipoprotein A1 i B ) određuju se radi procene rizika razvoja ateroskleroze i kradiovaskularnih oboljenja.

Lipidni status treba jednom godišnje proveriti u labaratoriji

Poremećaj metabolizma masti (lipida) u krvi povećava rizik za nastanak ateroskleroze koja ugrožava funkciju vitalnih organa (srce, mozak, jetra, bubrege). Procenjuje se na osnovu koncetracija holesterola i triglicerida u krvi.

Lipidni status je analiza vrednosti:

  • Holesterol
  • HDL
  • LDL
  • Trigliceridi
  • Faktor rizika
  • Indeks ateroskleroze

Preporučena ishrana za snižavanje holesterola

Holesterol se nalazi u mlečnim proizvodima, plodovima mora, žumancu, maslacu i masti iz mesa.

Kao prva linija odbrane protiv plaka u arterijama, savetuje se uzimanje prirodnih preparata kao što je ovaj, pogledaj.

Snižavate holesterol promenom zasićenih masti sa nezasićenim mastima u svakodnevnoj ishrani. Trans masti su sintetičke (veštački napravljene) masti koje bi trebalo potpuno izbaciti iz ishrane, jer su povezane sa izazivanjem upalnih procesa u arterijama i krvnim sudovima.

Hrana bogata zasićenim mastima koju treba smanjiti

  • crveno meso i svinjetina
  • peciva, poput kolača i kolačića
  • sir
  • pica
  • sladoled
  • prerađeno meso, poput kobasica
  • pržena hrana

Namirnice koje sadrže nezdrave trans masti koju treba izbaciti iz ishrane

  • pržena hrana
  • hrana sa „hidrogenizovanim uljima“ piše na listi sastojaka
  • peciva, kao što su kolači, pite i kolačići
  • margarin
  • kokice u mikrotalasnoj
  • glazura

Namirnice koje sadrže zdrave nezasićene masti treba jesti u što većim količinama

  • hladno ceđena ulja od maslina, kokosa, bundeve, koštica grožđa i suncokreta
  • avokado
  • koštunjavo voće, naročito orasi
  • većina semena, uključujući semenke suncokreta, chia i konoplje

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

kozja surutka
[icegram campaigns=”23919″]

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar

guest
0 Objave
Inline Feedbacks
View all comments