Članak ažuriran 09. нов, 2023.
Kreator članka Jelena Stanković sertifikovani edukator za mentalno zdravlje
Sadržaj
Mentalno zdravlje je mnogo više od odsustva mentalnih bolesti i poremećaja. Nije prolazni trend, nije biznis model, nije savršenstvo, i nije igračka.
Svedočimo rastu popularnosti termina “Mentalno Zdravlje”, najčešće na društvenim mrežama, kao da je to nešto novo i kao da su svi čekali nekog influensera da se rodi i počne vatreno da savetuje nesrećne ljude kako da razmišljaju ili dišu.
Čini se kao da se te dve reči provlače kroz svaki razgovor, kao da niko nikada pre nije imao tako teške traume ili tako duboku depresiju, ili kao da je odjednom svačija bivša žena teški narcis i svaka svekrva ima granični poremećaj ličnosti.
Neretko se ovim terminom manipuliše javnost zarad prodaje različitih neproverenih informacija, kurseva, saveta, paketa mehanizama za borbu sa simptoma i daju se hrabra obeća kako će sve nestati za par nedelja.
Ovo je i odlična i loša vest. Odlična je upravo zbog toga što o mentalnom zdravlju i blagostanju i treba da se govori bez predrasuda, stida i straha, a loše je samo to što običan čovek više ne zna kojoj “školi” da veruje.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Prema zvaničnim podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, definicija mentalnog zdravlja i blagostanja je sledeća:
“Mentalno zdravlje je stanje mentalnog blagostanja koje omogućava ljudima da se nose sa stresnim izazovima života, da budu svesni svojih sposobnosti, uče i rade dobro, i budu u stanju da doprinesu svojoj zajednici.
Mentalno zdravlje je sastavni i nerazdvojni deo opšteg zdravlja i blagostanja koje podupire individualnu i kolektivnu sposobnost da donosimo odluke, gradimo zdrave veze i oblikujemo svet u kome živimo. Mentalno zdravlje je presudni faktor za naš lični, zajednički i socio-ekonomski razvoj.”
Znači, vredi se pozabaviti ovom temom ozbiljnije, podupreti informacije odgovornim izvorima i poveznicama ka zvaničnim istraživanjima, kako bismo prosto ponudili ljudima više opcija za razmišljanje, jer upravo naše razmišljanje nas u velikoj meri drži u dobrom zdravlju ili baca u bolest.
I uvek, apsolutno uvek uz napomenu da ni jedan savet na internetu, uključujući i ovaj, nije zvaničan, već da ako sumnjamo ili znamo da se mi ili neko ko nam je blizak suočava sa izazovima u mentalnom zdralju, jedina odgovorna stvar je da se javi profesionalnom licu koje ima dozvolu za rad sa ljudima koji prolaze kroz takve izazove.
Šta je mentalno zdravlje i zašto je važno za naš svakodnevni život?
Kako prepoznati znakove da se neko suočava sa mentalnim izazovima i kako im pružiti podršku?
Živimo u svetu koji se menja neverovatnom brzinom i te promene nisu male.
Vesti koje stižu, količina informacija koja nam prođe kroz glavu svakog sata a kamoli dana, način na koji te informacije unosimo i obrađujemo, način na koji to čine drugi ljudi sa kojima se redovno susrećemo, neizrecivo mnogo utiču na naše mentalno zdravlje i blagostanje.
Često čujemo fraze poput “puca mi glava”, “umirem nad ovim papirima”, “dođe mi da se ubijem”, “ja nikada neću uspeti” i slično. I dok ovo naizgled zvuči bezazleno i nekako kao ventil za trenutna osećanja, što često i jeste uloga ovakvih reči, potreba da se bar kroz reči olakšamo, izjadamo, skinemo gram tereta, da napravimo mesta za malo dublji udah, naše mozak sve to beleži i skladišti a zdravlje plaća.
Svaka naša reč ulazi duboko u našu psihu, duboko u našu neurologiju, duboko u naše obrasce poimanja sebe i sveta oko nas, i duboko u sva naša tkiva, i tu pravi promene bez prestanka.
Pa tako jedan od znakova da se neko nosi sa mentalnim i emocionalnim izazovima može upravo biti njegova česta potreba da se verbalno olakša.
Na random mestu često ne poznajemo dovoljno dobro naše kolege, pa smo skloni donošenju zaključaka nasumično kako bismo izbegli komunikaciju, postavljanje pitanja i odgovaranje na pitanja.
Svako nosi svoju muku najbolje što ume i ćuti, dok ne pukne ili ne padne ili dok ne dobije panični napad na javnom mestu.
Ako primetimo da neko neprirodno brzo hoda i završava zadatke, ako često dodiruje svoje pulsne tačke, predeo vrata i zglobove ruku, ako mu je lice često iznenada rumeno ili zabrinuto ili nekako zaleđeno gleda dok razgovara sa vama kao da jedva čeka da se to završi, ako ima potrebu da stalno nešto drži u rukama ili da se oslanja na zid ili gelender iako je u fizički dobroj formi, možemo naslutiti da se ta osoba lavovski nosi sa anksioznošću i da je verovatno pregurala i poneki napad panike na nogama.
Ako primetiomo da je neko često tužan, bezvoljan, često umoran bez “pravog” razloga, ako ima slab apetit, ako mu se ne ide u grad ili mu se generalno ne ide nigde sa društvom, ako “zabušava” sa poslom ili domaćim zadacima, ako ne želi ni da priča o tome kako se oseća, ako je priitom blago ili ozbiljno zanemario svoj izgled i higijenu, ako je često uznemiren ili ga lako iziritira naizgled bezazlena reč ili događaj, ako čak verbalizuje da se oseća bezvredno, da ima crne misli ili daleko bilo razmislja o jako gadnim stvarima, ta osoba najverovatnije prolazi kroz depresiju ili neku trenutnu depresivnu fazu.
U savkom slučaju na ovo treba obratiti pažnju i ukoliko je moguće pomoći.
Sve je više ljudi i dece kojima je fokus potpuno rasturen. Ili danima ne uspevaju da se late nekog običnog posla pa onda u poslednjem trenutku sprže sve energetske i emocionalne resurse da za par sati “nadoknade” i završe posao.
Ili su ekstremno aktivni i završavaju sve poslove na vreme, ali im tada u energetskoj banci ne ostaje više ništa pa često imaju “vikend grip” ili “vikend glavobolje”, dok se neki osećaju dobro samo dok nešto rade ili kada odlutaju u svoj svet.
Neretko su eksplozivni iako ne isključivo sa namerom da nas uvrede ili povrede, ali imaju poteškoće da regulišu svoje emocije i žive jedan kvalitetan i miran život, želeli bi da mogu više, jer realno znaju da mogu mnogo više ali “neka sila” im ne da mira, možemo naslutiti da se bore sa nedostatkom pažnje i poremećajem fokusa.
U nekim ljudima se javlja izuzetno intenzivan strah od gubitka voljene osobe ili više njih, strah od napuštenosti. Iracionalan strah, ali sa stvarnom manifestacijom što svojim ponašanjem ove osobe čine skoro potpuno neizdrživim, te ljudi jako teško uspevaju da se nose sa tim i na kraju zaista odlaze.
Ovakve osobe takođe izuzetno teško podnose samoću a vrlo često ih upravo ponašanje njihovih najdražih iritira do pucanja. Deo toga je i ono čuveno:“Ostavi me! Nemoj da me ostaviš, preklinjem te!”.
✨ Preporučujemo članak, lekovi za smirenje na biljnoj bazi.
Često ispoljavaju bes verbalno i fizički i to na izuzetno neprijatan način. Rizična ponašanja poput suludo brze vožnje, uzimanja lekova (najčešće za smirenje) na svoju ruku, kockanje, često menjanje partnera ili neverstvo samo zarad seksualnog zadovoljstva koje ih kasnije baca u još veći emocionalni ambis, su upravo ono po čemu ih nažalost najbolje poznajemo.
Tri načina kako pomoći
Prvi je, prihvatite da nekim ljudima nikada ne možete pomoći. Niste krivi, nisu krivi ni oni, bolest je takva da je jedina razumna stvar ostaviti sve, pokupiti se i otići glavom bez obzira kako biste spasili goli život. Bukvalno.
Drugi je, kako mudri doktor Gabor Mate kaže, prići osobi kada nije zaokupirana nekim poslom i kada je u mirnom stanju, takođe ukoliko je to prikladno staviti ruku na rame nežno i prosto reći: ”Druže, kako si? Ali stvarno.”
Ali u tom slučaju neka vam je zaista stalo do toga da saslušate odgovor. Pa i ako osoba nije u stanju da se otvori baš u tom trenutku, dodati: ”Želim da znaš da sam tu za tebe ako ti se priča. Kada ti osetiš da možeš.”
Ne davati kilometer saveta, naših ličnih opservacija i želja, pretpostavki i “nanositi pomoć”. Setite se da je put do pakla često popločan dobrim namerama. Samo saslušaj čoveka kako čoveku dolikuje i daj mu prostora.
Treći način je edukovati se bar minimalno o ovim stvarima i naći pravi trenutak i najprikladniji način da predložite jedno ćaskanje sa psihologom, jer psiholozi su zvanično najzabavniji ljudi na planeti. Ponuditi da odete zajedno, zašto da ne.
Pokazati najveći oblik humanosti i proći sa nekim zajedno kroz bar prvu borbe za mentalno zdravlje, to je ono što bismo svi trebali bar jednom u životu da uradimo za nekoga. Jer ni mi ne znamo šta nosi sutra.
I najvažnije, ne igrati se terapeuta i preuzimati na sebe nečiji oporavak, jer ne možete da znate koliko duboko nešto ide, kada je i zbog čega zaista počelo, i šta ćete da radite ako vaše iskreno i svesrdno zalaganje i znanje krenu da daju neželjene rezultate.
Evo i zašto. Sve nabrojane stvari mogu a ne moraju biti tačne, to samo stručno lice može da proceni. Svi nabrojani simptomi mogu se preklapati sa simptomima nekih drugih ozbiljnih bolesti i izazova o kojima možda ne znate dovoljno.
Svi saveti koje ćete naći u nastavku teksta mogu čudesno dobro uticati na jednu osobu sa određenim problemom a ne davati nikakav rezultat ili čak pogoršati stvar drugoj osobi sa identičnim problemomom i simptomima.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Moramo biti svesni, savesni i izuzetno odgovorni bar toliko da se složimo oko toga da kada se radi sa nečim nevidljivim, to mora da pogleda oko koje je trenirano za to.
Koje jednostavne tehnike i navike mogu pomoći u očuvanju mentalnog zdravlja i blagostanja?
Volela bih da imam čarobni štapić i da mogu da odgovorim na ovo pitanje jer sam i sama godinama vodila borbu sa paničnim napadima i agorafobijom (strah od otvorenog prostora koji osoba doživljava kada se nađe na mestima za koje procenjuje da bi bekstvo bilo otežano), ali jedini iskren savet je: budite nežni prema svojoj psihi.
Budite strpljivi, odlučni i istrajni u borbi za svoje zdravlje. Budite hrabri da otvorite najranjivije delove svoje duše i naoružajte se ogromnom željom da pobedite uz pomoć adekvatne terapije i edukacije.
Budite radoznali da pokušate novi pristup ili da nađete drugog terapeuta kada prva opcija koju trenutno imate radi jako sporo ili ne radi uopšte. Imate pravo da budete aktivni učesnik u svojoj borbi, ne predajte se i ne očekujte da će sam odlazak kod terapeuta i razgovori rešiti stvar.
Fizička aktivnost će uvek i zauvek biti najbolji lek za sve izazove sa mentalnim zdravljem. Naše telo je jedan šou koji voze hormoni i preko 70.000km nerava u našem telu, te ako hoćete išta da promenite, moraćete da se pokrenete fizički.
Zdrave navike nisu samo piti dve litre vode dnevno, jesti više voća i povrća, spavati osam sati ili nikada ne kasniti na posao, poštovati dogovore, iako ove navike jesu zdrave navike.
Zdrava navika je i uhvatiti sebe kada mislite negativno i poklopiti tu misao sa dve suprotne pozitivne na licu mesta.
Treba malo vežbe ali vrlo brzo shvatite da je izvodljivo i kada vam se dopadne, još brže pređe u rutinu.
Zdrava navika treba biti naučiti kako da regulišemo svoja osećanja kada uzavre. Dobro je da postaje sve popularniji saveti da treba dopustiti nelagodnom osećaju da prođe kroz vas bez da odreagujete.
Osećajte osećanje sve dok osećanje ima potrebu da ga osećate. Tako ćete se istinski upoznati sa svojim telom i dostići izvanredna stanja smirenosti koja ćete želeti da iskusite ponovo.
Zdrava navika je takođe uveče kada se smiri sve, sesti sa sobom i postaviti sebi teška pitanja sa mnogo ljubavi, vere i nade, i odgovoriti sebi iskreno, pa onda napraviti plan za pomeranje stvari malo po malo na bolje.
Zdrava navika je voleti sebe zdravo. Ne mislim samo na mirišljave kupke i ulja uz knjigu i šolju tople čokolade, iako mi se to zapravo mnogo dopada, isto kao joga i meditacija, ovde mislim na postavljanje zdravih granica i racionalno raspolaganje energijom, negovanje svojih prijateljstava i romantični veza svesno, vežbanje mentalne i emocionalne gipkosti.
Zdrava navika su stalni rast i lični razvoj, čitanje kniga, radoznalost, upoznavanje novih ljudi, pogotovo onih koji mogu intelektualno da nas stimulišu, i zainteresovanost za naše finansijsko zdravlje.
Stručnjaci savetuju duboko, dijafragmalno disanje kojim pluća nežno guraju stomak na dole, opuštaju dijafragmu i tako nam daju osećaj opuštenosti i osećaj da unosimo više vazduha. Plus pluća zaista mogu da uzmu malo više kiseonika što se mozgu naravno dopada.
U trenucima uznemirenosti, nekome prija umivanje ledenom vodom, nekome kisela bombona momentalno zaustavi napad anksioznosti, nekome kretanje kako bi što pre potrošio taj suvišan adrenalin iz sistema, meni je prijalo da pustim strah da prode kroz mene, kao vetar.
Dopustiti, prihvatiti i opustiti se, verovati da su simptomi paničnog napada izuzetno neprijatni ali nisu opasni po život. Ponovite slobodno ove reči dvaput: ”simptomi paničnog napada jesu izuzetno neprijatni ali nisu opasni po život”.
Ne govorite stvari koje vas čine slabim. Ne dopuštajte svom unutrašnjem kritičaru da nadjača jednostavnu istinu da ste divni i sposobni da se nosite sa svojim izazovima i pretvorite ih u odskočnu dasku.
Moju omiljenu stvar ostavljam za kraj – svesnost i prisutnost. Vežbajte da boravite u sada i ovde, u mestu i vremenu najbogatijim resursima. Jedino mesto i vreme u kojima zaista možete promeniti nešto.
I za kraj, imajte na umu da borba za mentalno zdravlje nije trka nego maraton, najčešće. Ne takmičite se ni sa kim, zato ne žurite. Ako vidite da neko ko ima slične ili identične probleme kao i vi napreduje brže, ne obeshrabrujte se lako, sa novim danom dolazi nova snaga i sveža volja.
Dopustite sebi da verujete da možete bolje i više, jer kakve su nam misli, takav nam je život.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar