Spustite visok pritisak na nervnoj bazi 🤬

visok pritisak na nervnoj bazi

Članak ažuriran 30. dec, 2022.

dejan čorba Kreator članka Dejan Čorba.

Visok pritisak na nervnoj bazi izaziva anksioznost (osećaj nelagode, brige, straha, panika, kada vam se veže stomak u čvor). Nervoza, stres (anksioznost) i povišeni pritisak mogu uticati na vaš svakodnevni život. Visok pritisak (hipertenzija) vam može ugroziti zdravlje, oštetiti mozak, srce, arterije, bubrege i oči.

Spustite visok pritisak na nervnoj bazi 🤬

Iako anksioznost ne može izazvati hronično visok pritisak, postoji veza između anksioznosti i pritiska. Anksioznost dovodi do prirodnog povećanja pritiska usled odgovora tela na borbu ili beg. Takođe i visok pritisak ponekad može dovesti do povećanja anksioznosti.

Napišite komentar ✏️ ocenite članak

Promene stila života vam mogu pomoći da izbegnete stres (anksioznost) i visok pritisak koji potom sledi.

  • promenite posao koji vam pravi stres
  • izbegavajte toksične ljude
  • dovoljno spavajte
  • vodite računa o ishrani i težini
  • fizička aktivnost
  • tehnike opuštanja (meditacija, joga i masaža)
  • smanjite šećer, so (natrijum), alkohol, cigarete

Ako promene u ishrani i stilu života nisu dovoljne za normalizaciju pritiska na prirodan način, lekar vam može propisati lekove. Pogledajte članak, najčešći lekovi za visok pritisak.

Kada se iznervirate ili ste anksiozni pa zbog toga imate visok pritisak, razmotrite korišćenje terapije.

Terapija zavisi od vrste i težine anksioznog poremećaja i lekar vam može prepisati onu koja vama najbolje odgovara.

Psihoterapija, kao što je kognitivna bihevioralna terapija (CBT) je zlatni standard za oporavak od većine anksioznih poremećaja. CBT terapija pomaže u rešavanju i promeni problematičnih misli, osećanja i ponašanja koja doprinose anksioznosti zbog koje imate visok pritisak.

Psihoterapija može biti jednako uspešna kao i lekovi za anksiozne poremećaje.

Terapija izlaganjem je efikasna za lečenje fobija, dok terapija usredsređena na traumu i interaktivna terapija, poput desenzibilizacije i ponovne obrade pokreta pokreta očiju (EMDR), mogu biti od pomoći za stanje PTSP (psihološko traumatični događaj).

Psihološko traumatični događaj predstavlja preteću smrt, ozbiljnu povredu sebe ili drugih. Nasilni napad, silovanje, prepad, saobraćajna ili avionska nesreća, prirodne nepogode (zemljotres, uragan, cunami) mogu uzrokovati stanje PTSP-a. Gledanje stradanja ili ubijanja druge osobe, saznanje da je prijatelj ili član porodice u ozbiljnoj opasnosti, takođe izaziva ovaj poremećaj.

Lekovi (medikamenti) selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) za anksiozne poremećaje, povećavaju apsorpciju serotonina (odgovoran za raspoloženje ”hormon sreće”) u mozgu, usled čega se mogu smanjiti simptomi anksioznosti pa neće doći pojave visokog pritiska.

Prema istraživanjima, SSRI su najuspešniji u kombinaciji sa psihoterapijom.

Nekada lekar može prepisati benzodiazepin da bi vam kratkotrajno olakšao simptome usled anksioznosti. Međutim, izazivaju veliku zavisnost i samo se propisuju za kratkotrajnu upotrebu.

Terapija za anksioznost može i povećati pritisak

Lekovi za smanjivanje anksioznosti, automatski mogu smanjiti skokove krvnog pritiska.

Napišite komentar ✏️ ocenite članak

Nažalost, neke terapije protiv anksioznosti mogu izazvati povećanje pritiska.

Jedna meta-analiza iz 2017 god. istražila je uticaj SSRI i inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) na visinu pritiska. Analizirani su podatke preko 13.000 učesnika i istraživači su otkrili da, iako SSRI nema značajan uticaj na pritisak, SNRI su uzrokovali blagi porast pritiska.

Ako imate visok pritisak i skoro ste počeli sa uzimanjem lekova za anksioznost, svakodnevno merite pritisak u isto doba dana. Ovo će pomoći vašem lekaru da utvrdi da li je potrebno promeniti lek ili promeniti dozu postojećeg leka.

Visok pritisak na nervnoj bazi je često povezan sa anksioznošću

Anksioznost je prirodan odgovor na uočenu pretnju i nešto je što svi mi doživljavamo s vremena na vreme. Na sreću, anksioznost ne izaziva hronično visok pritisak ali može izazvati kratkotrajni visok pritisak.

Kada počnete da se osećate uznemireno usled stresne situacije, vaše telo ulazi u režim borbe ili bega. To se dešava zbog aktiviranja vašeg nervnog sistema. Tokom borbe ili bega nivo hormona adrenalin i kortizol raste, što može dovesti do povećanja pritiska.

Podelite svoje iskustvo u državnoj bolnici 💊 priključi se u zajednicu na Viberu

Iako stres i anksioznost mogu izazvati visok pritisak, on je privremen i vraća se u normalu kada se smirite.

Anksioznost može izazvati visoki pritisak koja se naziva ”hipertenzija belog mantila”. Vaš pritisak je normalan, ali počinje da raste u medicinskom okruženju (bolnica, zubar, lekarska ordinacija) zbog medicinske anksioznosti.

Neki simptomi visokog pritiska imitiraju simptome izazvane anksioznošću.

  • kratak dah
  • vrtoglavica
  • bol u grudima
  • promene u vidu

Doživljavanje simptoma visokog pritiska može dovesti do povećanja anksioznosti.

Hronično (dugo traje) stanje visokog pritiska može izazvati depresiju i anksioznost. Američki „Nacionalni institut za mentalno zdravlje“ navodi da će ljudi koji imaju hronične zdravstvene probleme verovatnije imati probleme sa mentalnim zdravljem, poput anksioznosti.

Simptomi anksioznosti

Jedno istraživanje iz 2018 god. ustanovilo je da 51% ljudi sa plućnim arterijskim visokim pritiskom (hipertenzijom) može imati anksioznost i panične poremećaje, pri čemu mnogi od ovih ljudi ne leče ova stanja. Pogledajte članak, šta je dobro za spuštanje visokog pritiska.

Kada ste uznemireni, doživećete

  • nervozu
  • nemir
  • paniku ili strah
  • ubrzan rad srca
  • znojenje
  • otežano disanje
  • bol u grudima
  • hiperventilaciju
  • trzanje mišića
  • nalete vrućine ili hladnoće
  • utrnulost ili peckanje
  • slabost ili umor
  • mučninu ili povraćanje
  • dijareju
  • slabu koncentraciju

Kod nekih ljudi, hronična anksioznost je posledica dubljeg anksioznog poremećaja, a ne samo uzroka iz okoline.

Anksiozni poremećaji

  • generalizovana anksioznost
  • panični poremećaj
  • fobije (npr. strah od visine)
  • opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
  • posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Napišite komentar ✏️ ocenite članak

Napišite komentar ✏️ ocenite članak ⬇️

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments