Članak ažuriran 06. нов, 2023.
Kreatorka članka Ana Ribar psiholog
Da bi razumeli šta je zapravo Anksioznost moramo poći od početka.
Anksioznost se definiše kao unutrašnja napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljni objekt.
Ona je do izvesnog stepena, obično iskustvo koje poznaje svaki čovek.
Može da se odnosi na neizvesnosti koje se osećaju za zdravlje porodice, napetost koja se oseća pre suočavanja sa teškom situacijom, “trema“ pred značajne nastupe.
Sadržaj
Svako iskustvo anksioznosti ima i svoje telesno ispoljavanje, koje svako prepoznaje: drhtanje, “knedla“ u grlu, bol u želudcu, crvenilo. Kod takve anksioznosti organizam je u stanju uzbune. Nivo mentalne budnosti je do izvesne tačke povišen i razlikuje se prema obimu emotivnosti osobe i ozbiljnosti situacije.
Anksioznost je normalna reakcija na stres. Blagi nivo anksioznosti može biti koristan u nekim situacijama. Može nas upozoriti na opasnosti i pomoći nam da se pripremimo i posvetimo pažnju.
Kada anksioznost poredimo sa strahom možemo videti tu opipljivu razliku. Strah obično ima spoljni objekt, odnosno, realan strah (visina, insekti, igla) ili irealni strah (zamišljena opasnost, insekti u herbarijumu, perje).
Nasuprot njemu anksioznost nema taj spoljni objekt, ni spoljnu opasnost, već ima unutrašnju opasnost.
Strah je emocionalni odgovor na neposrednu pretnju i više je povezan sa reakcijom na borbu ili bekstvo – bilo da ostanete da se biste ili da pobegnete od opasnosti.
Dok se anksioznost odnosi na iščekivanje buduće brige i više je povezana sa napetošću mišića i ponašanjem izbegavanja.
Neki od najčešćih vidova anksioznosti
Generalizovani anksiozni poremećaj
Generalizovani anksiozni poremećaj uključuje upornu i preteranu zabrinutost koja ometa svakodnevne aktivnosti. Ova stalna zabrinutost i napetost može biti praćena fizičkim simptomima, kao što su nemir, osećaj kao da smo na ivici ili laki zamor, poteškoće u koncentraciji, napetost mišića ili problemi sa spavanjem.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Često brige fokusiramo na svakodnevne stvari kao što su obaveze na poslu, učenje ili manje stvari kao što su kućni poslovi, popravke automobila ili sastanci.
Panični poremećaj
Osnovni simptom paničnog poremećaja su ponavljajući napadi panike, kao i ogromna kombinacija fizičkog i psihičkog stresa.
Tokom napada, nekoliko od ovih simptoma se javlja u kombinaciji:
- Lupanje srca ili ubrzan rad srca
- Znojenje
- Drhtanje
- Osećaj kratkog daha ili osećaj gušenja
- Bol u grudima
- Osećaj vrtoglavice ili nesvestice
- Osećaj gušenja
- Ukočenost ili peckanje
- Jeza ili valunzi
- Mučnina ili bolovi u stomaku
- Osećaj odvojenosti (depersonalizacija)
- Strah od gubitka kontrole
- Strah od umiranja
Pošto simptomi mogu biti prilično ozbiljni, neki ljudi kada dožive napad panike mogu verovati u to da zaista imaju srčani udar ili neku drugu bolest opasnu po život.
Poremećaj socijalne anksioznosti
Osoba sa socijalno anksioznim poremećajem ima značajnu anksioznost i nelagodu zbog toga što je posramljena, ponižena, odbačena ili omalovažavana u društvenim interakcijama. Osobe sa ovim poremećajem će izbegavati socijalne interakcije ili je pak izdržati sa velikom anksioznošću.
Uobičajeni primeri su ekstremni strah od javnog nastupa, upoznavanja novih ljudi ili jedenja/pijenja u javnosti. Strah ili anksioznost izazivaju probleme u svakodnevnom funkcionisanju i traju najmanje šest meseci.
Dijagnoza i pomoć
Prvi korak je svakako da posetite lekara kako bi bili sigurni da nema fizičkih problema koji izazivaju simptome. Ako se dijagnostikuje anksiozni poremećaj, stručnjak za mentalno zdravlje može da radi sa vama na pronalaženju najboljeg lečenja.
Nažalost, mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima ne traže pomoć. Oni ne shvataju da imaju stanje za koje postoje uspešni tretmani.
Iako svaki anksiozni poremećaj ima jedinstvene karakteristike, većina dobro reaguje na dve vrste lečenja: psihoterapiju ili “terapiju razgovorom” i lekove. Ovi tretmani se mogu davati sami ili u kombinaciji.
Terapija kognitivnog ponašanja (CBT), vrsta terapije razgovorom, može pomoći osobi da nauči drugačiji način razmišljanja, reagovanja i ponašanja kako bi se osećala manje anksiozno.
Lekovi neće izlečiti anksiozne poremećaje, ali mogu pružiti značajno olakšanje simptoma. Najčešće korišćeni lekovi su lekovi protiv anksioznosti (generalno propisani samo na kratak vremenski period) i antidepresivi. Beta-blokatori, koji se koriste za srčana oboljenja, ponekad se koriste za kontrolu fizičkih simptoma anksioznosti.
Danas, zbog ubrzanog tempa života i povećanog obima posla može se reći da većina ako ne i svi pate od nekog tipa anskioznog poremećaja. Stoga moramo naći najefikasnije metode da se nosimo sa njim.
Primer: treba da idem na razgovor za novi posao. Intervju je zakazan za 16h, a ja celu noć nisam mogla da spavam zbog noćnih mora i razmišljanja o tome kako treba da se predstavim u najboljem svetlu. Budim se sva rasejana i nisam u stanju ništa da uradim jer imam osećaj kao da mi se celo telo trese i preznojava.
U iščekivanju imam osećaj kao da ću izludeti od treme i time mi se budi anksioznost. Šta da radim?
✨ Preporučujemo članak, lekovi za smirenje na biljnoj bazi.
Kao psihološkinja koju često muče ovakve misli i problemi mogu da vam dam par saveta koji su se pokazali kao veoma uspešnim.
Anini saveti za prevazilaženje anksioznosti
1. Ustanite rano ujutru i idite na trčanje (ili bilo koju drugu fizičku aktivnost) potom se istuširajte hladnom vodom.
- Fizička aktivnost u kombinaciji sa hladnim tušranjem pokreće celo telo i opušta um
2. Slušajte neku muziku koja će vas opustiti ili dati dodatnu snagu.
- Sve od Bočelija do hevi metala može pozitivno da vas stimuliše, ukoliko vam prija možete plesati ili skakati što bi još dodatno uticalo na izbacivanje negativne energije. Ili pak ležati u krevetu kako bi vas muzika opustila.
3. Pozovite nekoga ko vam uliva sigurnost i podršku (prijatelje, roditelje, supružnika).
- Razgovor sa voljenom osobom koja nas može smiriti i opustiti je uvek dobrodošao.
4. Pročitajte par stranica knjige.
- Bilo da je to neka naučna fantastika, istorijska drama ili pak knjiga za lični razvoj pomoći će nam da se fokusiramo i sigurnije krenemo ka napred.
Da rezimiramo
Važno je napomenuti da osećaj anksioznosti ne treba ignorisati. Ukoliko dugo ignorišemo ili odlažemo svoje obaveze možemo samo povećati osećaj anksioznosti i brige koje nam donosi.
Saveti koje sam napisala gore se odnose isključivo na trenutke pred susret sa brigom kako bi nam olakšali taj prvi korak.
Potom sledi drugi, ka kojem moramo da krenemo hrabro obgrleći osećaje koje nam anksioznost donosi i usmeriti je ka cilju kao sredstvo koje nas jača.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar