Izbaci kamen u bubregu i spreči njegovo pravljenje – terapije

Članak ažuriran 04. сеп, 2023.

[icegram campaigns=”25391″]

Kreator članka Dejan Čorba

Kamen u bubregu je relativno česta pojava i Napoleon ga je imao. Svaki deseti čovek na svetu bar jednom u životu ima ovaj problem. Može se pojaviti kod oba pola ali je češći kod muškaraca. Verovatnoća da sam izbaciš kamen, bez intervencije je oko 80%.

Sadržaj

• Kamen u bubregU
• Kamen u bubregu slike
• Istopite i izbacite kamen iz bubrega

✨ Preporučujemo članak, gljivice u urinu.

Kamen u bubregU

Prisustvo kamena u bubregu prouzrokuje bol u predelu prepona a kamenje u bešici može stvoriti neprijatan osećaj i potrebu za mokrenjem nečega što se ne može izmokriti. Prisustvo kamenja u mokraćnoj cevi može prouzrokovati kočenje protoka urina.

Simptomi su praćeni mučninom i povraćanjem. Pored toga, mogu se javiti infekcije urinarnog trakta, hematurija ( krv u mokraći ) i smanjena bubrežna funkcija. Od bolova se često ne može mirno ležati.

Testirajte vašu želudačnu kiselinu

Testiraj tvoju želudačnu kiselinu. Želudac proizvodi hlorovodoničnu kiselinu, koja ti pomaže u varenju hrane koju pojedeš. Ona je važna zbog razgradnje proteina, pretvaranja istih u amino kiseline, sprečava bolesti uništavanjem opasnih bakterija i stimuliše pankreas.

Nizak nivo ove kiseline može prouzrokuje različite probleme ( loše varenje, gorušicu, nadutost i zatvor ). Nivo želudačne kiseline možeš da testiraš kod kuće, pomoću sode bikarbone. Rastvori četvrtinu kašičice u 230 ml (čaša jogurta ) hladne vode i popij čim se probudiš na prazan stomak. Ako podrigneš u roku od 2 do 3 minuta, nivo tvoje želudačne kiseline je odličan.

Kako nastaje kamen u bubregu

Kamen u bubregu ( nefrolitijaza ) i mokraćnim kanalima se formira usled smanjene zapremine mokraće i taloženja kalcijuma. Smanjen unos tečnosti je najčešći razlog nastanka kamena. Ovaj zdravstveni problem se definiše kao prisustvo kamena u sabirnim tubulima, u čašicama i karlici bubrega.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Kamenje može izazvati kočenje normalnog protoka mokraće, pospešiti nastanak urinarne infekcije, a mogu izazvati i jak bol.

Kamen u bubregu nastaju kada se naruši delikatna ravnoteža u samom mokraćnom sistemu. Zadatak bubrega je da izbacuje veliku količinu slabo rastvorljivih supstanci i da istovremeno zadrži u organizmu maksimalnu količinu vode.

Ova dva suprotna zahteva moraju da budu izbalansirana, pogotova kada se tvoje telo prilagođava na različitu ishranu, klimatske uslove ili fizičku aktivnost. Ukoliko se u mokraći poremeti ravnoteža rastvorenih supstanci, dolazi do njihove kristalizacije i stvaranja kamena u bubregu.

Potvrđeno je da se pojava ovog problema izbegava zbog prisustva inhibitora ( onaj koji usporava ) kristalizaciju kalcijumskih i ostalih soli u mokraći koje sa kalcijumom stvaraju rastvorljive komplekse. Međutim, u slučajevima kada mokraća postane prezasićena sa nerastvorljivim supstancama ili zbog izraženog zadržavanja vode, formiraju se kristali, koji mogu da narastu i prerastu u kamen.

Kako mokraća prolazi kroz bubrege ona postaje sve koncentrovanija i gušća. Kada njena koncentracija postane toliko velika, da soli kalcijuma, mokraćne kiseline oksalata i drugih hemikalija rastvoreni u mokraći mogu da se kristališu, stvara se kamen u bubregu i drugim delovima mokraćnog sistema.

Kristali ili strana tela ( na primer epitelske ćelije ili nakupine bakterija ) mogu da deluju kao početno jezgro, na koja se lepe joni iz supersaturisane ( hiperkoncentraciji ) mokraće u obliku mikroskopskih struktura kristala. Veliki broj ovako stvorenih kamena sadrži kalcijum.

Kameni nastali iz kristala mokraćne kiseline, sa drugim „zagađujućim” jonima ili bez njih, čine najveći deo preostalog ( manjeg ) broja kamena. Ostale vrste kamane su, cistinski, uratani, ksantinski, dihidroksiadeninski i drugi (npr oni povezani sa upotrebom lekova) su jako retki.

Supersaturacije ( velika gustina ) mokraće je verovatno glavni i osnovni uzrok za nastanak kamena iz mokraćne kiseline, dok pojava sa solima kalcijum zasnovanih kamenja ( naročito kalcijum oksalatnih ) može imati složeniju etiologiju ( nauka o uzrocima i posledicama stvari ).

Kamen u bubregu se javlja kako zbog genetskih faktora tako i zbog načina života.
Mirovanje mokraće omogućava lakše pretvaranjue čestica u kamen.

• mala količina izbačenog urina
• nasleđe
• klimatski faktori
• anomalije mokraćnog sistema
• ishrana
• kiselost urina
• smanjen unos tečnosti

Da bi izbegao koncentisanje urina i pomogao bubrezima da rade svoj posao, pij vode !

Kamen u bubregu slike

Kamen i pesak u bubregu simptomi

Bolovi koje možeš doživeti su neopisivo jaki. Bol se može raširiti iz donjeg dela leđa sve do stomaka. Osim bolova, simptomi kamena u bubregu su česta potreba za mokrenjem, krv u mokraći, mučnina i povraćanje.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Veliki kamenci mogu biti potpuno mirni, bez ikakvih kliničkih simptoma. Nasuprot tome, sasvim mali kamenci mogu izazivati jak i nesnosan bol.

Kamen u bubregu se može slučajno otkriti na rutinskom ultrazvučnom ili rentgenskom pregledu ili kada se pojave prvi simptomi u vidu jakog probadajućeg bola u leđima koji se spušta niz bok do prepone i malog stomaka, često uz pojavu krvi u mokraći.

Iskusni urolozi, objašnjavaju kako dolazi do stvaranja kamena u bubregu i šta je važno da se uradi nakon što izbaci kamen iz bubrega. Dehidratacija je ozbiljno stanje i kada se osećaj žeđi duže vreme ignoriše, a tečnost se ne unosi, dolazi do dehidriranosti. Optimalni dnevni unos vode koji treba piti da bi bio zdrav. Dehidratacija dovodi do sistemskih promena i ima negativan uticaj na sve organe. Voda pomaže u izbacivanju štetnih materija i toksina iz tvog organizma, zato je bubrezima je potrebna tečnost ( voda ).

Opterećenje bubrega je veće ako ne unosiš dovoljno tečnosti, jer onda bubreg mora da pravi vrlo veliku koncentraciju materija u maloj količini urina. Povećana koncentracija dovodi do stvaranja prezasićenog rastvora koji je sklon kristalizaciji. Tvoje telo se prirodnim putem brani od tog stanja tako što luči inhibitore ( zadržava, usporava ) kristalizacije. Kada se prekorači kapacitet inhibitora dolazi do stvaranja kamena.

U početku su ti kristali mali, ali njihovim taloženjem i sjedinjavanjem dolazi do rasta kamena. Kamen se najčešće stvara u bubregu i bešici, odnosno tamo gde je protok mokraće mali. U toj fazi ovaj zdravstveni problem često se odvija bez simptoma.

Prvi simptomi kamena i peska u bubrezima je u vidu bola koji se širi niz bok ka preponi i malom stomaku. Ovaj bol nastaje kad već formirani kamen dođe u uzane kanale koji povezuju bubreg i bešiku. Prvi simptom može biti i pojava krvi u mokraći, ali se on često previdi.

U ređim slučajevima, kamen u bubrezima se može toliko dugo taložiti da ispuni sve bubrežne šupljine, a da nisi imao izražene tegobe, odnosno bubrežne kolike. To je takozvani odlivni ili koralni kamen koji se vrlo teško operativno leči. U najvećem broju slučajeva kamenje daje vrlo burne simptome, a to je renalna kolika ili bubrežni napad. To su bolovi koji se opisuju kao najjači koje čovek može da iskusi, žene često navode da su ti bolovi jači od porođajnih.

Istopite i izbacite kamen iz bubrega

Kada se govori o lečenju, verovatnoća da čovek sam izbaci kamen je oko 80% za kamen manji od 4mm. Terapije koje pomažu izbacivanju kamena su alfa blokeri, fitoterapija i analgetici, koji povećavaju verovatnoću spontane eliminacije kamena. Za kamen veći od 6 mm, ta verovatnoća pada na manje od 50%, a za veličinu veću od 8mm verovatnoća je zanemarljiva.

Ako se kamen zaglavi u mokraćnom kanalu, protok mokraće je onemogućen i dolazi do zastoja u radu, odnosno staze bubrega. Ukoliko staza bubrega traje duže od dve nedelje, nastaju trajna oštećenja na funkcionalnom tkivu bubrega. Stoga za kamen veći od 6mm nema smisla davati rok za spontano izbacivanje duži od dve nedelje i potrebno je pristupiti invazivnim metodama ( razbijanju ).

Invazivne metode ( razbijanju ) su endoskopske procedure kod kojih ne dolazi do oštećenja tkiva, jer se do kamena stiže kroz prirodne kanale, a i kamen se takođe razbija u kanalima. Veće delove razbijenog kamena se izvlače, a sitne delove pacijent sam izbacuje mokrenjem.

Cilj ovih procedura je razbiti kamen na delove prečnika manje od 2 mm koje pacijent sam može bezbolno izbaciti. Rade se i perkutane kao i laparoskopske metode kroz rezove od 1 cm. Enerije za razbijanje kamena su mehaničko-balistička, ultrazvučna, laserska. Klasična hirurgija se primenjuje u zanemarljivo malom broju slučajeva.

Nakon razbijanja kamena sa urološke strane se smatra krajem lečenja. Međutim, pacijent kojem se jednom napravio kamen, pokazuje skonost ka stvaranju kamenja i može se desiti da on ponovo ima taj problem. Ta sklonost može biti sklonost ka urinarnim infekcijama ili osoba iz različitih razloga ne uzima dovoljnu količinu tečnosti, što dovodi do stvaranja prezasićenog rastvora koji dovodi do stvaranja kamena i kada ne postoji genetska predispozicija ili anatomske anomalije.

Sa druge strane, postoje ljudi koji imaju genetsku predispoziciju, odnosno imaju neki enzimski poremećaj koji dovodi do nagomilavanja određenih materija u organizmu u meri u kojoj bubreg ne može da ih izbaci.

Tada se lečenje kalkuloze ne završava izbacivanjem kamena, već se radi minerološka analiza kamena i metaboličko endokrinološko ispitivanje koje ima za cilj da pronađe razlog stvaranja kamena, kako bi se preduzele sve mere da do ponovnog stvaranja kamena ne dođe ili da dolazi što ređe.

Za olakšavanje bolnih kolika najčešće se koristi diklofenak ( analgetik ). Treba povećati unos tečnosti u organizam.

Većina kamena izlazi spontano. Ako postoje naznake akutne opstrukcije ( značajno smanjenje ili potpuni zastoj ), treba se obratiti urologu koji može uraditi anterogradna nefrostomija ( hirurški zahvat kojim se stvara otvor koji povezuje bubreg i kožu i tako omogućuje izlivanje mokraće direktno iz gornjeg dela mokraćnog sistema ) ili perkutana nefrolitotomija ( PCNL predstavlja minimalno invazivnu metodu za uklanjanje kamena iz bubrega.

Ova procedura se izvodi tako što se preko kože, uz ehosonografsko ili rendgensko praćenje, punktira odgovarajući kamen, a zatim plasira nefroskop. Uklanjanje kamena se zatim vrši pomoću instrumenata, ispiranjem ili sukcijom – usisavanjem ).

U novije vreme koristi se metoda razbijanja kamena elektrohidrauličkim talasima ( ESWL – extracorporeal shock wave lithotripsy ). Studije pokazuju čak 80% uspešnosti ove terapije.

Voda koja topi kamen u bubregu

Prolom voda se preporučuje za lečenje oboljenja bubrega i mokraćnih kanala. Zbog niske mineralizacije brzo se eliminiše iz organizma, deluje kao izuzetno dobar prirodni diuretik. Povećanje diureze ( dnevna količina izlučene mokraće kod odraslih osoba ) koristi se kod kamena svih sastava, jer se u urinu smanjuje koncentracija soli od kojih se formira kamen.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Ječmena voda je jedan od pristupa za izbacivanje kamena u bubrega. Poput mnogih tečnih mešavina, ječmena voda povećava pritisak na bešiku, što pomaže u izbacivanju kamena i ostalih toksičnih supstanci iz bubrega. Ispijanjem sa ječmenom vodom održavate optimalan PH nivo u telu i sprečavate stvaranje kamena u bubregu.

Recept –

• Potopite četvrtinu šolje ječma u tri šolje vode i ostavite ga da stoji najmanje 4 sata
• Nakon ovog natapanja, stavite ječam da se kuva u istoj toj vodi na tihoj vatri dok se količina vode ne prepolovi
• Procedite vodu i ostavite da se ohladi
• Ubacite malo limunovog soka kako bi voda bila ukusnija i popijte je
• Pijte po nekoliko čaša ječmene vode na dan

Čaj od koprive je odličan za bubrege. Podstiče mokrenje i održava balans elektrolita u organizmu. Sa povećanim lučenjem urina, kamen iz bubrega ćete mnogo lakše izbaciti iz organizma.

Recept –

• Prokuvajte dve kašike sušenog lista koprive i šolju vode
• Ostavite da se natapa oko 10 minuta
• Procedite čaj i popijte ga
• Pijte po dve ili tri šolje ovog čaja na dan

Šta topi kamen u bubregu a imaš u kući

Mešavina limuna i maslinovog ulja podstiče razlaganje kamena u bubregu i bešici. Lubenica sadrže 90% vode i veoma efikasno ispira bubrege sprečavajući tako nastaak kamena.

Čaj za kamen u bubregu ( kamen u bubregu prirodni lek ). Čajna mešavina za uspešno topljenje i izbacivanje kamena iz bubrega i bešike. Pogledajte iskustva korisnika i cenu.

Kamen u bubregu ishrana ( namirnice KOJE STVARAJU kamen u bubregu )

• Veštački zaslađivači su bez kalorija i mogu ugroziti funkcionisanje bubrega, ako se koriste duže vremena. Ako smete slatko ( niste dijabetičar ) bolje je uzimati prirodne zaslađivače kao što su med, rogač, stevia ili agava
• Ishrana koja je bogata proteinima. Proteini životinjskpg porekla kao što su meso, riba i školjke, mogu povećati mokraćnu kiselinu u urinu. Ovo može dovesti do formiranja kamenja mokraćne kiseline. Ako imaš ishranu bogatu proteinima opteretićeš rad bubrega ( otpad proteina je teško eliminisati iz organizma efikasno ) zato pij dosta vode
• Ispijanje pića koja su na bazi kofeina. Previše kofeina može da dovede do pojave kamena u bubregu, zbog viših nivoa kalcijuma u urinu
• Jedeš previše mlečnih proizvoda. Problem sa mlečnim proizvodima je sličan onom sa životinjskim proteinima. Konzumiranje mlečnih proizvoda povećava izlučivanje kalcijuma u urinu, koji je povezan sa povećanim rizikom od nastanka kamena u bubregu
• Previše soli. Visok unos natrijuma povećava rizik od nastanka kamena povećanjem nivoa kalcijuma u urinu. To olakšava process razvijanja kamena
• Previše kalcijuma. Suplementi kalcijuma su povezani sa povećanim rizikom od kamena u bubregu. Ako imaš sklonost ka nastanku kamena u bubregu preporuka je da izbegneš unos više kalcijuma nego što je organizmu potrebno ( 99% kalcijuma se nalazi u kostima, dok preostalih 1% učestvuje u ostalim hemijskim procesima u organizmu. Dnevne preporučene doze, kod zdravih osoba se kreću do 500 mg. Vitamin D pospešuje apsorpciju kalcijuma u crevima. Dobitna kombinacija uz kalcijum su minerali magnezijum i cink, koji zajedno učestvuju u svim važnim vitalnim procesima ).

Soda bikarbona za kamen u bubregu

Nova studija, objavljena u Journal of Clinical Urologi, pokazuje da je kod svake druge osobe moguće potpuno ili većim delom rastvoriti kamenje u bubrezima uz pomoć alkalinizacije urina. Terapija je jednostavna, samo pij više tečnosti i uzimaj natrijum bikarbonat ( soda bikarbona ) na usta.

Cilj je alkalizacija urina na pH vrednosti iznad 6,5 kako bi se postiglo rastvaranje urata. U ovoj studiji terapija je sprovedena na sledeći način, pacijenti su počeli da uzimaju 2g sode bikarbone po tri puta dnevno.

Uz pomoć test traka sami su kontrolisali pH vrednost urina i povećavali dozu na maksimalno 2g po pet puta dnevno, sa ciljem postizanja pH vrednosti od najmanje 7. Posle devet nedelja terapije uspeh je kod 57% pacijenata. U 39% pacijenata ultrazvučnim pregledom bubrega ili CT-om nije pronađen nijedan kamen u bubregu.

Kod 18% su i dalje su bili ostaci kamena. Kod 43% oralna terapija nije pokazala nikakav efekat. Autori studije su zaključili da oralna terapija soda bikarbona može biti privlačna i povoljna opcija za uklanjanje kamena iz bubrega mokraćne kiseline. Ako uspe, nije potrebna hirurška ili druge terapije.

Soda bikarbona i limun za topljenje kamena
Ova kombinacija je odlična za zdravlje, za lice, kao i za izbeljivanje zuba. Ova kombinacija je dobra zahvaljujući tome što baš kao i soda bikarbona i limunov sok kada se unese u organizam, stvara jaku baznu odnosno alkalnu sredinu. Kada se sjedine, one čine neverovatno snažan oslonac za tvoje zdravlje.

Uz sve to, limunov sok je izuzetno bogat vitaminom C ( najpoznatiji antioksidant ) koji dodatno utiče na odbranu organizma od slobodnih radikala ( nestabilni molekuli ili joni visoke reaktivnosti koji u telu ulaze u hemijske reakcije sa delovima ćelija, proteini, lipidi, ugljeni hidrati, molekuli DNK, koje dovodi do biohemijskih, strukturnih i funkcionalnih poremećaja ). Posebna delotvornost ova dva sastojka je sprečavanje nastanka i razvoja karcinoma.

Osim kao prevencija protiv karcinoma, zajedno se koriste kao snažan antioksidans, detoksikacijska terapija, kao terapija za podizanje imuniteta i kao terapija za sprečavanje nastanka i za ubrzavanje procesa lečenja najrazličitijih vrsta oboljenja, počevši od bezazlenih sezonskih prehlada i virusnih infekcija do jakih upala i infekcija u organizmu.

Recept –

• Jednu kašičicu sode bikarbone rastvori u 250 mililitara vode ( čaša jogurta ) u to sipaj sok od jedne polovine sveže isceđenog limuna
• Sve to dobro promešaj i popij jednom dnevno, najbolje ujutru
• Prvi dan uzmi 6 doza, po čašu vode sa po pola kašičice sode bikarbone na svaka dva sata. Voda treba da bude hladna
• Drugi dan uzmi 4 doze na svaka 3 sata
• Treći dan ujutro i uveče uzmi po jednu dozu
• Četvrti dan i nadalje popij po jednu čašu vode sa pola kašičice sode svakog dana, sve dok simptomi ne nestanu.

Saveti kada imate kamen u bubregu

• Uz dovoljno unosa tečnosti, preporučuje se fizičko naprezanje, kako se ne bi mokraća zgusnula zbog znojenja
• Vodi računa da ne dobiješ infekcije mokraćnih puteva, jer se bakterije alkalizovanjem mokraće talože
• Vodi računa da dovoljno mokriš
• Radi bolje alkalizacije mokraće, svakodnevno uzimaj sodu bikarbonu razmućenu u vodi i jedan voćni sok ( iscedi limun ili naranđu, nemoj da dodaješ šećer )
• Smršaj do idealne telesne težine ( otprilike, muškarci visina minus 100, žene visina minus 110 ), smanji unos šećera ( pogledaj članak kako smanjiti unos šećera ).
• Dobro bi bilo povremeno meriti količinu mokraće koju izmokriš. Tokom 24h ukupna količina bi trebalo da iznosi oko 2 litre
• Kada mokraću daješ na analizu, specifična težina mokraće treba da bude ispod 1010
• Dnevno popij 2,5 do 3 litre tečnosti ( vode u najboljem slučaju )
• Najviše tečnosti piješ uveče i ujutru posle ustajanja kako bi se sprečilo taloženje soli u mokraći
• Povremeno je potrebno izvršiti diurezu. To ćeš uraditi tako što ćeš iz sata u sat piti po litar tečnosti, veće količine mokraće će isprati nastao pesak i male kamenčiće
• Ograniči unos mlečnih proizvoda jer 70% kamena sadrži kalcijum

Zanimljive činjenice

Uklanjanje kamena iz bubrega i bešike je jedna od najstarijih hirurških procedura. Postojanje kamena u bubregu prvi put je zabeleženo otkrićem 1901 god. u El Amrahu, Egipat, kod drevne egipatske mumije iz 4800. p.n.e. ( pre nove ere ).

Poznati ljudi kroz istoriju koji su tokom života bolovali od kamena u bubregu bili su Napoleon I Bonaparta, Napoleon III Bonaparta, Petar Veliki, Luj XIV Džordž IV, Oliver Kromvel, Mikelanđelo Buonaroti, Bendžamin Franklin, Frensis Bekon, Isak Njutn, Džordž Eliot, Džejms Vulf, Inoćentije XI, Samjuel Paps, Vilijam Harvi, Herman Bole, Antonio Skarpa, Lindon Džonson.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Search

[icegram campaigns=”23919″]

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar