Članak ažuriran 16. окт, 2023.
[icegram campaigns=”25391″]
Kreator članka Biljana Marjanović
Vrste gljivica koje su poznate kao kandida normalno se nalaze u ljudskom organizmu i imaju veoma važnu ulogu u njegovom pravilnom funkcionisanju.
Kada, iz ranih razloga, dođe do povećanja broja kandide ili do poremećaja u odnosu između kandide i drugih gljivica ili bakterija u telu, dolazi do poremećaja i gljivične infekcije.
Sadržaj
✨ Preporučujemo članak, gljivice u urinu.
Gljivice u urinu
Gljivične infekcije urinarnog trakta uglavnom zahvataju mokraćnu bešiku i bubrege.
Sve invazivne gljivice (na primer Cryptococcus neoformans, vrste Aspergillus, vrste Mucoraceae, Histoplasma capsulatum, vrste Blastomyces, Coccidioides immitis) mogu inficirati bubrege kao deo sistemskih ili rasejanih mikoza.
Ako vaši laboratorijski nalazi urina pokazuju prisustvo bilo koje od ovih gljivica, to znači da imate gljivičnu infekciju mokraćne bešike, a u težim slučajevima i bubrega.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Infekcija donjeg urinarnog trakta (IUT)
Ova infekcija kandidom najčešće se javlja kod pacijenata sa kateterima u mokraćnom kanalu i nakon primene antibiotika, iako se često javljaju i kandidalne i bakterijske infekcije istovremeno.
Candida albicans prostatitis se retko javlja kod pacijenata sa dijabetesom, obično nakon neke intervencije.
Renalna kandidijaza
Renalna kandidijaza je infekcija koja se obično širi hematogeno (preko krvi) i često potiče iz gastrointestinalnog (probavnog) trakta. Kod renalne kandidijaze moguća je i takozvana uspona infekcija, što znači da je to infekcija izazvana nekim drugim spoljnim uzrocima.
Ova vrsta infekcije uglavnom se javlja kod pacijenata sa kateterima u bubregu, drugim trajnim uređajima i stentovima.
U visokom riziku su pacijenti sa dijabetesom i oni čiji je imunitet oslabljen zbog tumora, HIV-a, hemoterapije ili imunosupresiva. Glavni izvor gljivične infekcije kod ovakvih visokorizičnih bolničkih pacijenata je prisustvo katetera u intravaskularnom prostoru.
Transplantacija bubrega povećava rizik zbog kombinacije trajnih katetera, stentova, antibiotika, anastomotskih curenja, opstrukcija i imunosupresivne terapije.
Komplikacije gljivične infekcije u urinu
Gljivične kandidalne infekcije mogu uključivati emfizematozni cistitis (nakupljanje specifičnih gasova u i oko bešike) ili pijelonefritis (upala bubrega) kao i gljivične čvoriće u karlici bubrega, ureteru ili bešici. Može doći do opstrukcije donjeg ili gornjeg urinarnog trakta.
Papilarna nekroza (slaba prokrvljenost bubrega) i intrarenalni i perinefreski apscesi (nakupljanje gnoja zbog bakterijske infekcije) takođe mogu biti pratioci gljivične infekcije.
Iako se kod gljivičnih infekcija funkcija bubrega često smanjuje, ozbiljno zatajenje bubrega je retko, sem u slučajevima postrenalne opstrukcije (zatajenje bubrega).
Simptomi i znaci gljivične infekcije
Većina pacijenata sa kandidijazom su asimptomatski, što znači bez jasnih simptoma. Nejasno je da li candida može uzrokovati uretralne simptome (blagi svrab mokraćnog kanala, bolno mokrenje, vodenasta sekrecija) kod muškaraca.
Retko, bolno mokrenje kod žena može biti posledica gljivične infekcije mokraćnog kanala, ali može biti i rezultat kontakta urina sa okolnim tkivom koje je upaljeno zbog kandidalnog vaginitisa.
Među infekcijama, cistitis uzrokovan kandidom može dovesti do učestalosti i hitnosti mokrenja, bolnog mokrenja i bola iznad pubisa. Često se javlja i upala bešike.
Kod pacijenata sa loše kontrolisanim dijabetesom češće se javlja i bakterijska infekcija kao posledica gljivične infekcije.
Gljivični čvorići ili bezari mogu izazvati simptome urinarne opstrukcije (otežano mokrenje). Većina pacijenata sa renalnom kandidijazom koja se širi preko krvi nema simptome koji se odnose na bubrege, ali mogu imati groznicu rezistentnu na antibiotik, kandidijazu i pad bubrežne funkcije nepoznatog uzroka.
Elementi gljivičnih čvorova u mokraćnom kanalu i karlici bubrega često uzrokuju hematuriju (upala bešike i krv u mokraći) i urinarnu opstrukciju.
Ponekad, papilarna nekroza (loša prokrvljenost bubrega) ili intrarenalni apscesi izazivaju bol, groznicu, hipertenziju i hematuriju.
Ukoliko se urinarna gljivična infekcija ne leči pravilno i na vreme, ili se potpuno zapusti, infekcija će se veoma brzo proširiti i na okolna tkiva i organe. Pacijenti mogu imati manifestacije kandidijaze na drugim mestima (npr. centralni nervni sistem, koža, oči, jetra, slezina).
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Dijagnoza gljivične infekcije urinarnog trakta
Urinokultura
Urinokultura je vrsta laboratorijske analize kojom se proverava prisustvo i vrsta bakterije u urinu. Na osnovu rezultata urinokulture vaš lekar će odrediti vrstu terapije koju ćete koristiti.
Dokazi reakcije tkiva sa kandidom traže se kod pacijenata sa simptomima koji ukazuju na gljivičnu infekciju, kod svih pacijenata sa kandidijazom, kao i kod onih koji imaju medicinske predispozicije da dobiju gljivičnu infekciju.
Kod muškaraca se sumnja na kandidu samo kada su isključeni svi drugi uzroci upale mokraćnog kanala.
Dijagnoza infekcije kandidom se postavlja putem kulture, obično urina. Nivo na kojem kandida pokazuje pravu kandidalnu infekciju a ne samo normalno prisustvo ili kontaminaciju (zaraženost), nije poznat. Razlikovanje kolonizacije kandide od infekcije zahteva dokaze reakcije tkiva.
Cistitis se obično javlja kod pacijenata sa kandidijazom visokog rizika sa prisustvom upale ili iritacije bešike, što se dokazuje prisustvom gnoja u bešici. Cistoskopija i ultrazvuk bubrega i bešike mogu pomoći u otkrivanju cisti i opstrukcije.
Renalna kandidijaza se razmatra kod pacijenata sa gljivičnom infekcijom, pojavom gljivičnih čvorova ili faktorima rizika, posebno ako postoji groznica.
Teža bubrežna disfunkcija ukazuje na postrenalnu opstrukciju. Snimanje urinarnog trakta može pomoći u otkrivanju stepena zahvaćenosti infekcijom. Krvne kulture na kandidu često su negativne.
Lečenje gljivica u urinu
Urinarni kateteri ili stentovi mogu izazvati kolonizaciju kandide, i ako je njihov broj u normalnim okvirima, lečenje nije potrebno. Asimptomatska kandidijaza retko zahteva terapiju.
Međutim, dijagnostikovana kandidijaza se treba lečiti u sledećim slučajevima:
- Simptomatski pacijenti
- Neutropenični pacijenti
- Pacijenti sa transplantiranim bubrezima
- Pacijenti koji se podvrgavaju urološkoj intervenciji. U ovom slučaju urinski stentovi i Foley kateteri treba da se uklone (ukoliko je to moguće).
Samo za simptomatske ili pacijente visokog rizika lekari najčešće propisuju Flukonazol ili, kod rezistentnih organizama (gljivice i bakterije koje ne reaguju na svaki lek), Amfotericin B.
Ponekad se dodaje Flucitozin, o čemu odlučuje lekar nakon kompletne dijagnostike.
Za simptomatski cistitis, pijelonefritis, i još neke komplikacije terapija se sprovodi najmanje dve nedelje. Za gljivice rezistentne na propisanu terapiju, lekar će propisati kombinaciju lekova koji bi trebalo da deluju u određenom roku.
Poznato je da davanje samo jednog leka može da dovede do rezistencije, tako da je kombinacija lekova uvek najbolji izbor.
Ispiranje bešike sa Amfotericinom B može privremeno ukloniti kandidijazu, ali više se ne preporučuje za cistitis ili pijelonefritis jer ima slab efekat.
Čak i uz relativno uspešnu lokalnu ili sistemsku antifungalnu (protiv gljivica) terapiju, relaps (povratak simptoma bolesti) je čest, a ovaj rizik se povećava i stalnom upotrebom katetera za urin.
Zaključak
- Gljivične infekcije u urinu uglavnom pogađaju pacijente sa opstrukcijom urinarnog trakta ili instrumentacijom, imunokompromitovane (uključujući dijabetes), ili oboje.
- Sumnjajte na gljivične infekcije urinarnog trakta ako ste pacijenat sa rizikom ili kandidijazom i imate kliničke ili laboratorijske nalaze koji ukazuju na gljivičnu infekciju.
- Antigljivična terapija se primenjuje samo ako ste pacijent za koga se planiraju urološke hirurške intervencije ili imate simptome, neutropeniju ili transplantirane bubreg.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar
[icegram campaigns=”23919″]