Kreator članka dr Milica Filić
Sadržaj
Hipertenzija je pandemija svetskih razmera. U Evropi 30-45% (ako su stariji od 60 godina procenat je i preko 50%) čini deo ovog pandemijskog stanja.
U svetu, u 2000. godini, od hipertenzije bolovalo 972 miliona ljudi, a procena je da će do 2025. godine 60% ljudi biti na listi obolelih. U Srbiji, svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak.
Hipertenzija, poznata i kao povišen krvni pritisak, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem sa širokim uticajem na odraslu populaciju. U poslednjim decenijama, istraživanja su sve više usmerena ka razumevanju uloge ishrane u prevenciji i lečenju hipertenzije.
Činjenica da samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju, nije ohrabrujuća statistika. Po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, a 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Kontrola krvnog pritiska je kompleksan proces koji uključuje koordinacionu funkciju čitavih sistema organa.
Glavni mehanizmi koji regulišu krvni pritisak
Renin-angiotenzin-aldosteron sistem (RAAS)
● Renin: enzim koji se proizvodi se u bubrezima kao odgovor na niz faktora, uključujući smanjen dotok krvi u bubreg. Renin pretvara angiotenzinogen, koji se oslobađa iz jetre, u angiotenzin I.
● Angiotenzin I i Angiotenzin II: angiotenzin I se konvertuje u angiotenzin II pomoću enzima angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE), koji se nalazi u plućima. Angiotenzin II ima vazokonstriktorski efekat, sužavajući krvne sudove i povećavajući krvni pritisak. Takođe stimuliše lučenje aldosterona.
● Aldosteron: ovaj hormon se luči iz nadbubrežnih žlezda i utiče na zadržavanje natrijuma i vode u bubrezima, što povećava krvni pritisak.
Sistem autonomnog nervnog sistema
● Simpatički nervni sistem: stimulacija simpatičkog nervnog sistema dovodi do povećanja krvnog pritiska. Noradrenalin, neurotransmiter koji se oslobađa iz simpatičkih nervnih završetaka, stimuliše kontrakciju glatkih mišića krvnih sudova, povećavajući otpor protoku krvi.
Bubreg kao regulator volumena krvi
● Bubrezi igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti i soli u organizmu. Regulišući količinu vode i natrijuma koja se izlučuje putem mokraće, bubreg može uticati na volumen krvi i time na krvni pritisak.
Sistem peptida koji regulišu pritisak (Natriuretski peptidi)
● Srce luči natriuretske peptide (npr. atrijalni natriuretski peptid – ANP) kao odgovor na povećanje pritiska u srčanim šupljinama. Ovi peptidi pomažu smanjenju krvnog pritiska putem proširenja krvnih sudova i smanjenja zadržavanja natrijuma.
Elektrolitni status je jedna od ključnih komponenti u dijagnostici, kontroli i praćenju efikanosti terapije kod hipertenzije. Natrijum ima centralnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Veći unos natrijuma povezan je s povećanim rizikom od hipertenzije.
Savetuje se smanjenje unosa soli i obratiti pažnju na količinu natrijuma u prerađenim namirnicama. Suprotno natrijumu, kalijum igra ulogu u smanjenju krvnog pritiska.
Voće, povrće, mahunarke i orašasti plodovi bogati su kalijumom i trebali bi biti redovan deo ishrane osoba koje žele održavati zdrav krvni pritisak. Magnezijum i kalcijum su minerali koji, takođe, imaju značajan uticaj na regulaciju krvnog pritiska.
Namirnice poput orašastih plodova, integralnih žitarica, mlečnih proizvoda i zelenog povrća trebalo bi uvrstiti u redovnu ishranu radi obezbeđenja adekvatnih nivoa ovih minerala.
Alkohol može povećati krvni pritisak, pa se preporučuje umerena konzumacija. Takođe, održavanje zdrave telesne mase ima ključnu ulogu u prevenciji hipertenzije.
Sve ove komponente zajedno formiraju složen sistem koji održava homeostazu krvnog pritiska. Bilo kakva disfunkcija ovih mehanizmima može dovesti do hipertenzije ili hipotenzije. Ne postoji jedan trigger (okidač) koji dovodi do razvoja ovog stanja.
Činjeniica je da je hipertenzija multidisciplinarno oboljnje i da takav pristup pri lečenju zahteva. Mentalni i fizčki stres udruženi sa faktorima socijalnih navika (pušenje, loša ishrana, fizička neaktivnost) čine savršenu podlogu za nastanak i progresiju ove bolesti, kao i nastanak komplikacija.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Visok krvni pritisak povećava rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, i drugih ozbiljnih komplikacija. Stoga, preventivni pristup ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja.
DASH ishrana | dijeta
Dijetetski pristup za kontrolu hipertenzije poznat kao “Dietary Approaches to Stop Hypertension” (DASH) ističe važnost voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih mlečnih proizvoda, ribe, orašastih plodova i semenki. Ova ishrana bogata je hranljivim materijama koje podržavaju zdrav krvni pritisak.
Voće i povrće
● Cilj je konzumirati najmanje 4-5 porcija voća i 4-5 porcija povrća dnevno. Voće i povrće pružaju vlakna, vitamine, minerale i antioksidanse koji podržavaju zdravlje srca.
Integralne žitarice
● Birajte integralne žitarice umesto belog brašna. To uključuje smeđi pirinač, integralne testenine, ovsene pahuljice i druge žitarice. Integralne žitarice doprinose zdravom nivou vlakana i nutrijenata.
Mlečni proizvodi
● Preporučuju se niskomasni ili nemasni mlečni proizvodi, kao što su nemasno mleko, jogurt i sir. Ovi proizvodi pružaju kalcijum i druge esencijalne minerale bez dodatnog unosa zasićenih masti.
Biljna ulja i orašasti plodovi
● Koristite biljna ulja, poput maslinovog ulja, umesto zasićenih masti. Orašasti plodovi i semenke takođe su dobri izvori zdravih masti i drugih hranljivih materija.
Riba i piletina
● Povećajte unos ribe, posebno one bogate omega-3 masnim kiselinama, kao što su losos, skuša i pastrmka. Ove masne kiseline imaju povoljan uticaj na krvni pritisak. Takođe, birajte nemasno meso, poput piletine bez kože.
Ograničavanje soli
● Smanjite unos natrijuma (soli) jer visok unos soli može doprineti povišenju krvnog pritiska. Preporučeni dnevni unos soli je obično manji od 2,3 grama.
Ograničavanje alkohola
● Umereno konzumiranje alkohola je preporučljivo. To znači do jednog pića dnevno za žene i do dva pića dnevno za muškarce.
✨ Preporučujemo članak, glavobolja od sinusa.
DASH dijeta se često preporučuje kao deo ukupnog pristupa životnom stilu koji uključuje i redovnu fizičku aktivnost, održavanje zdrave telesne mase i izbegavanje pušenja. Pre nego što promenite svoju ishranu, uvek je preporučljivo konsultovati se sa lekarom, posebno ako imate specifične zdravstvene uslove ili potrebu za prilagođavanjem dijete.
Dijetu je veoma biti prilagoditi indiviudalnim potrebama pacijenta, njegovom opštem stanju i mogućnostima.
Iz svega gore navedenog možemo zaključiti da smo mi ključ očuvanja zdravlja kroz navike koje kreiramo. Ishrana je jedna od vitalnih uloga u prevenciji i lečenju hipertenzije kod odraslih osoba.
Usvajanje zdravih prehrambenih navika može značajno doprineti očuvanju optimalnog krvnog pritiska i smanjenju rizika od ozbiljnih komplikacija povezanih s hipertenzijom.
Održavanje ravnoteže između ishrane, fizičke aktivnosti i drugih zdravih životnih navika ključno je za celokupno zdravlje. Redovni kontrolni pregledi i konsultacija sa vašim izabranim lekarom je jedan korak ka unapređenju lične zdravstvene higijene.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar