Članak ažuriran 04. нов, 2023.
Autor članka Marinko Popadić
Trombofilija je stanje koje može imati ozbiljne implikacije za zdravlje, ali da li ste znali da postoje različite vrste ovog poremećaja? U pitanju su nasledne trombofilije i one koje se razvijaju kasnije u životu.
Međutim, koja je razlika između urođenih i stečenih trombofilija, odnosno da li ona uopšte postoji? Zaronimo dublje u ovu kompleksnu temu o kojoj bi trebalo da se edukuju ne samo oni koji su pogođeni ovim stanjem, već i oni koji su pod rizikom da budu.
Osnovne karakteristike trombofilije
Pre nego li se dotaknemo razlika između urođenih i stečenih trombofilija, potrebno je da definišemo sam termin. Prosto govoreći, trombofilija je poremećaj koagulacije krvi koji povećava sklonost ka formiranju krvnih ugrušaka unutar krvnih sudova. Ovi ugrušci mogu blokirati protok krvi, što može dovesti do različitih komplikacija, poput
- Duboke venske tromboze
- Plućne embolije
- Moždanog udara
Kako trombofilija utiče na krvotok?
Normalno, naša krv ima sposobnost zgrušavanja kako bi sprečila prekomerno krvarenje nakon povrede. Međutim, kod osoba sa trombofilijom, proces zgrušavanja je pojačan, što može dovesti do formiranja ugrušaka čak i bez povrede. Oni mogu putovati krvotokom i zapušiti krvne sudove, time ometajući normalan protok krvi i isporuku kiseonika vitalnim organima.
Uzroci i faktori rizika
Postoji niz uzroka koji mogu dovesti do trombofilije. Dok su urođene rezultat genetičkih mutacija koje osoba nasledi od roditelja, stečene često proizlaze iz određenih bolesti, stanja ili životnih navika. Neki od faktora rizika za drugu vrstu trombofilija podrazumevaju dugotrajnu nepokretnost, određene hirurške zahvate, pušenje, upotrebu oralnih kontraceptiva i određene hronične bolesti poput raka ili autoimunih bolesti.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Koji simptomi ukazuju na prisustvo trombofilije?
Simptomi ovog poremećaja neće biti isti kod svih osoba. Štaviše, neki ljudi koji boluju od istog možda neće ni pokazivati ikakve znakove, dok će se kod drugih razviti komplikacije opasne po život. Kod onih kod kojih se simptomi, pak, razviju, njihova vrsta i intenzitet će zavisiti od lokalizacije ugruška. Na primer:
- Ukoliko se ugrušak formira u nogama, može prouzrokovati oticanje, bol, crvenilo i osećaj toplote u zahvaćenom delu noge.
- Kada se on premesti iz noge u pluća, može izazvati naglu kratkoću daha, bol u grudima i kašalj sa krvavim ispljuvkom.
- Ugrušak koji blokira protok krvi u mozgu može dovesti do simptoma poput slabosti ili oduzetosti jedne strane tela, gubitka vida, kao i do problema sa govorom.
Dok su osnovni simptomi slični za obe vrste poremećaja, postoji nekoliko ključnih razlika između urođenih i stečenih trombofilija.
- Osobe sa urođenom trombofilijom često imaju porodičnu istoriju krvnih ugrušaka, te je za očekivati da se simptomi kod njih razviti u mlađoj dobi. Takođe, moguće je da će se kod njih ugrušci razvijati više puta tokom života.
- Osobe sa stečenom trombofilijom obično pokazuju simptome kasnije u životu. Takođe, da bi se isti javili, obično je potreban neki okidač, poput operacije ili dugotrajne nepokretnosti.
Važno je napomenuti da prisustvo simptoma ne znači nužno da osoba ima trombofiliju. Međutim, ako osoba ima više simptoma ili faktora rizika, trebalo bi da se konsultuje sa lekarom radi dalje dijagnostike.
Nasledna trombofilija i neplodnost
Nasledna trombofilija je genetički uslovljen poremećaj koagulacije krvi koji, osim što može povećati rizik od formiranja krvnih ugrušaka, može imati direktan uticaj na plodnost i trudnoću. Kada govorimo o plodnosti, ovaj poremećaj može smanjiti prokrvljenost jajnika, što može ometati ovulaciju i smanjiti kvalitet jajnih ćelija.
Osim toga, postoji i povećan rizik od spontanih pobačaja, jer ugrušci mogu ometati protok krvi do posteljice. Ovo je naročito tačno u ranoj fazi trudnoće.
Trudnoća, sama po sebi, povećava rizik od formiranja ugrušaka zbog povećane koagulacije krvi. Međutim, kod žena sa naslednom trombofilijom, ovaj rizik je još veći. Kod njih se mogu javiti komplikacije poput preeklampsije, koja se karakteriše visokim krvnim pritiskom i oštećenjem organa, obično jetre i bubrega.
Zatim, smanjen protok krvi do posteljice može ograničiti količinu kiseonika i hranljivih materija koje fetus prima, što može dovesti do zastoja u rastu. Takođe, kod trudnica koja imaju ovaj poremećaj postoji i veći rizik od prevremenog porođaja.
Zbog ovih potencijalnih problema u trudnoći, preporučuje se da se žene sa naslednom trombofilijom koje planiraju istu ili su već trudne konsultuju sa specijalistom za visokorizične trudnoće. Pravilno praćenje tokom gestacionog perioda može pomoći u smanjenju rizika i održavanju zdravlja majke i bebe.
Kako se vrši dijagnostifikovanje poremećaja?
Da bi se postavila tačna dijagnoza, koriste se različite analize koje pomažu lekarima da identifikuju specifične uzroke i vrste trombofilije kod pacijenta. Najčešće su to koagulacioni testovi koji mere vreme zgrušavanja krvi i identifikuju moguće abnormalnosti. U ove spadaju protrombinsko vreme (PT) i parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT).
Kada je reč o specifičnim analizama, postoji nekoliko ključnih razlika između urođenih i stečenih trombofilija, odnosno razlika u njihovoj dijagnostici. Urođene trombofilije često su rezultat genetičkih mutacija, pa se za njihovo otkrivanje koriste genetički testovi. Oni mogu identifikovati mutacije kao što su faktor V Leiden ili mutacija gena za protrombin.
Sa druge strane, stečene trombofilije često su rezultat određenih bolesti ili stanja. Kako bi se identifikovali ovi uzroci, koriste se analize koje mere nivoe određenih antitela u krvi, kao, na primer, antifosfolipidna antitela ili antitela protiv kardiolipina.
Testiranje na trombofiliju u trudnoći
Trudnoća je period kada žene postaju posebno svesne svog zdravlja i zdravlja svog nerođenog deteta. Upravo zbog toga, sve veći broj trudnica odlučuje se na testiranje na trombofiliju. Dok se testiranje može obaviti u različitim medicinskim ustanovama, važno je izabrati onu koja pruža sveobuhvatne i precizne testove. Jedna od takvih je IntroLab Laboratorija Beograd, smeštena na Južnom Bulevaru.
Ova laboratorija se izdvaja po tome što omogućava trudnicama, ali i svim ljudima sa pozitivnom anamnezom na trombove, da izvrše testiranje na čak 12 gena. Ova sveobuhvatna genetička analiza pruža detaljan uvid u potencijalne predispozicije za razvoj ovog poremećaja, omogućavajući tako pacijentkinjama i njihovim lekarima da donesu ispravne odluke.
Živite punim plućima uprkos trombofiliji
Iako određenih razlika između urođenih i stečenih trombofilija postoji, oba stanja zahtevaju pažljivo posmatranje, dijagnostiku i pristup lečenju. Uz to, svest o ovim razlikama omogućava bolje razumevanje potencijalnih rizika, posebno u ključnim periodima života poput trudnoće.
Srećom, uz napredak u medicinskim istraživanjima i dostupnost specijalizovanih testiranja, sada je moguće pružiti individualizovanu negu i tretman onima koji su pogođeni trombofilijom. Dakle, ukoliko vam je dijagnostifikovan ovaj poremećaj, nemojte očajavati. Savremena medicina omogućava da se sa njim izborite i živite život na itekako kvalitetan način.
Korišćene slike:
https://unsplash.com/photos/SCteCA0Mf1A
https://unsplash.com/photos/z8_-Fmfz06c
https://unsplash.com/photos/a-close-up-of-a-single-strand-of-food-uD98M9OhNmc
https://unsplash.com/photos/UiwUtEqROEs
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar