Članak ažuriran 27. нов, 2023.
Kreator članka Dejan Čorba
Šta je rafinisani šećer i njegove prirodne (zdrave) zamene
Šećer, poznatija kao jedna od četiri “bele smrti” ( šećer, so, brašno i mast ) može lako da se kontroliše ako jedemo hranu a ne proizvode. Rafinisani šećer je aditiv koji se najčešće dodaje u različite proizvode i krije se gotovo svuda.
Sadrže ga mnoge industrijski proizvedene poslastice, mleko, jogurt, začini i razna peciva, uključujući i mnoge vrste hlebova.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postoji preko 56 naziva za razne vrste rafinisanih šećera koje možete da pronađete na ambalažama proizvoda. Rafinisan šećer kao što je kukuruzni sirup, Dekstrin, Saharin, Glukoza se industrijski proizvode i nisu dobri za zdravlje, osim što su jeftini za proizvodnju.
Za šećer je karakteristično da naglo podiže nivo glukoze u krvi, prvo pruža nalet energije, ali odmah nakon toga naglo spušta nivo šećera u krvi, što uzrokuje umor, ali i još veću žudnju za šećerom.
Postoji razlika između prirodnih šećera ( poput laktoze u mleku ili fruktoze u voću ) i rafnisanih šećera, poput visokofruktoznog kukuruznog sirupa (VFKS). Prirodni šećeri su nerafinisani ugljeni hidrati, dok je VFKS kancerogen.
Nova studija objavljena u časopisu ”British Medical Journal”, pokazuje da čak i mala količina šećera svakog dana, iz gaziranih ili industrijski proizvedenih voćnih sokova, može značajno povećati rizik za razvoj raka.
Ono što je sigurno, ukoliko unos rafinisanih šećera svedete na minimum ili ga potpuno izbacite iz ishrane, osećaćete se bolje i bićete mnogo zdraviji. Važno je da znate da čovekovom telu beli ili braon šećer uopšte nije potreban. Postoji mnogo načina kako da ga zamenite.
Izbacivanjem rafinisanih šećera stabilizovaćete telesnu težinu, uspostavi ćete pravilan rad probavnog sistema, imaćete više energije, koža će vam biti zdravija i lepša i verovali ili ne, rešićete se želje za slatkim. Ovo je jako teško jer se šećer nalazi u skoro svim industriskim proizvodima.
Saveti kako smanjiti unos rafinisanog šećera
– Jedite voće
– Jedite slatko povrće poput kukuruza, batata, šargarepe i bundeve
– Pijte vodu umesto gaziranih sokova, sveži ceđeni voćni sokovi ili mineralna voda sa dodatkom limuna
U toku spremanja kolača, torti ili poslastica koristite prirodne zaslađivače. Javorov sirup, med, agava sirup ili stevija. Iskoristite zasladjivač kao zamena za šećer.
Jedite integralne žitarice. Temeljno ih žvaćite da bi se iz njih oslobodila prirodna slast
Šta je šećer
Za razliku od ostalih namirnica u našem organizmu, šećer (saharoza) se potpuno pretvori u energiju. Ne sadrži proteine, masti, vitamine ili minerale. To znači da proizvodi samo prazne kalorije.
Saharoza stvori u organizmu trenutni energetski šok, što ga oslabi i učini napetim, jer organizam radi „u prazno“. Najveći problem je to što se za varenje šećera troše zalihe vitamina, aminokiselina i minerala.
Kada koristite šećer u vašim napicima, kolačima i poslasticama, nema potrebe da bacate novac na fensi-šećere iz udaljenih krajeva sveta, kupite skromni beli šećer. Šećer je šećer jer među svima njima nema neke posebne razlike.
Smeđi šećeri su na dobrom glasu bez ikakvog razloga. Med, malteks, javorov sirup, braon šećer, žuti šećer svi su oni na kraju samo šećeri različitih boja i ukusa ( slatko sa notom nekog šmeka ). Možete da kupite kokosov šećer jer ima specifičan ukus, on ima neku “karamel” aromu za koju vredi dati novac.
Ali kupovati kokosov šećer jer je zdraviji, je bacanje novca. Sve su to šećeri samo druge boje a koštaju mnogo više od običnog belog šećera.
Na 100g kokosovog šećera ima oko 80g šećera ( ugljenih hidrata ), a običan beli šećer ima 100g, dok smeđi ima 98g ugljenih hidrata. Ovo su male razlike koja umeju papreno da koštaju. 100gr belog šećera košta 9 dinara dok je kokosov šećer 400gr/540 din.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Kokosov šećer ima i inulin zbog koga ima nešto manji glikemijski indeks a inulin je super prebiotik. Prebiotici su hrana za korisne bakterije ( probiotike ) i prirodno se nalaze u majčinom mleku. Prebiotici pružaju energiju, ali ne podižu nivo šećera u krvi, pa su zbog toga dobri za dijabetičare.
Povećavajući broj već postojećih bakterija, kompletan imunitet se pojačava, a tako i produkcija ključnih imunoglobulina koji se bore sa patogenima ( štetnim supstancama ). Kod dece koja uzimaju prebiotike ređe su prehlade i infekcije. Oni se prirodno nalaze u banani, cikoriji, belom luku, praziluku, artičokama, špargli.
Čičoka (poznatija kao divlji krompir) ima mnogo više inulina i od možete napraviti salatu. Posebno se preporučuje dijabetičarima, jer sadrži oligo-fruktozni inulin (rastvorljivi polisaharid oslobođen od skroba), koji je dobar za bakterije, održava imuni sistem i sprečava nastanak infekcija.
Ovo je egzotična namirnica na našim prostorima, ako je nađete u prodavnici, cena je oko 150 din/kg.
Da li je voćni šećer (fruktoza) zdraviji?
Fruktoza ima nizak glikemijski indeks. I poznato je da se fruktoza metaboliše u jetri i svetski stručnjaci upozoravaju na nju jer stvara masnu jetru. Fruktoza kao prirodna zamena za šećer.
Onaj čuveni agave sirup koji navodno skida kilograme i čini da pucate od zdravlja, je još jedno bacanje novca jer sadrži 70% šećera i to većim delom fruktozu.
Još jedna zabluda je šećer iz voća. Nije tačno da voće ima “zdrav voćni šećer” već voće jednostavno ima običan šećer koji je većim delom saharoza (beli šećer).
Zatim ima malo slobodne glukoze i manje ili više slobodne fruktoze. Voće jeste zdravo, ima vlakna, minerale i vitamine. Ali ni voće nije preporučljivo da jedete u velikim količinama samo zato što je prirodno.
Ne postoji na ovom svetu nešto što može da se jede i radi u velikim količinama. Sve što stvarno prija ili goji je nezdravo.
✨ Preporučujemo članak, predijabetes vrednosti.
Za neke ljude unos šećera je dobrodošao, posebno ako su to ljudi sa povećanim fizičkim aktivnostima ( npr. maratonci i trijatlonci ). Za sve ostale je bukvalno otrov. Ako vam je do slatkog ukusa bez posledica, pogledajte sledeći članak. Proverena zamena za beli šećer u kafi i kolačima.
Šećer, so, brašno i mast prete zdravlju i uzročnici su mnogih bolesti. Jedina funkcija koju šećer, so, brašno i mast imaju u ishrani je zadovoljavanje vaših čula i ništa drugo.
Ove, kako ih nutricionisti nazivaju, četiri bele smrti, nemaju gotovo nikakve hranljive vrednosti pa ih zato treba izbegavati u ishrani što je više moguće, jer upravo oni mogu da budu uzročnici kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i mnogih drugih bolesti.
Beli šećer, osim što ne koristi organizmu i nema nikakvu nutritivnu vrednost, zaista je štetan.
On je istinska opasnost za ljudsko zdravlje jer je direktan ili indirektan izvor modernih bolesti kao što su karijes, kiselost krvi, arterioskleroza, gubitak kalcijuma u kostima, srčani infarkt, dijabetes, gojaznost, akne, čir želuca, povišeni holesterol, probleme sa cirkulacijom, hiperosetljivost, degeneracija jetre, živčana napetost, itd.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar