Šta je Bol u Grudima i Šta ga Može Uzrokovati

bol u grudima

Članak ažuriran 08. јан, 2024.

Edvin Mahmutović Kreator članka dr Edvin Mahmutović

Šta je bol u grudima?

Bol u grudima predstavlja jedan od najčešćih i najvažnijih simptoma koji se javlja kod kardioloških bolesnika. Najčešće se dovodi u vezu sa koronarnom bolešću srca, ali se može javiti i kod drugih kardioloških, ali i čitavog niza nekardioloških oboljenja.

Javlja se kod brojnih oboljenja organa grudnog koša ili abdomena, čiji klinički značaj se kreće od potpuno benignih, pa sve do akutnih, životno-ugrožavajućih stanja

uzroci bola u grudima
Uzroci bola u grudima kod osoba koje nemaju akutni infarkt miokarda

Stoga je poznavanje kliničkih karakteristika bola u grudima od presudnog značaja za pravilno usmeravanje dodatnih dijagnostičkih pretraga, stratifikaciju rizika i lečenje obolelih.

Konačno, postoje bolesnici koji imaju značajna kardiološka oboljenja (npr. višesudovna koronarna bolest) ali nemaju bol u grudima. Ovo je karakteristično za bolesnike koji boluju od dijabetesa i starije osobe, jer je percepcija bola kod njih izmenjena.

hemo 500x420

Kako razlikovati bol u grudima da li je srčanog porekla ili ne?

Bol u grudima koji je posledica ishemije miokarda (anginozni bol-bol srčanog porekla) ima tipične karakteristike:

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

  • Lokalizacija: najčešče je lokalizovan iza grudne kosti, ali je moguće da se oseća i u predelu epigastrijuma, donje vilice i zuba, između lopatica, ali i u rukama, podlakticama, šaci i prstima. Bol najčešće nije jasno lokalizovan u jednoj tački, već na širem području.
  • Kvalitet: anginozne tegobe se često opisuju ne samo kao bol u grudima već i kao pritisak, težina, stezanje, gušenje, pečenje ili nelagodnost u grudima. Povremeno bolesnici navode i pojavu drugih simptoma poput nedostatka vazduha (dispneja), zamora, lupanja srca (palpitacije) ili gubitka svesti (sinkopa), koji se javljaju kao dodatni simptomi pored angine, a po nekad i bez anginoznih tegoba (to su tzv. „ekvivalenti angine“).
  • Trajanje: bolesnici najčešće navode da je trajanje anginoznih simptoma kratko, najčešće nekoliko minuta. Bol u grudima koji traje nekoliko sekundi najverovatnije nije anginoznog (ishemijskog) porekla.
  • Odnos prema naporu i drugim provocirajućim ili olakšavajućim faktorima: stabilna angina pektoris se najčešće javlja tokom fizičkog napora, emocionalnog stresa ili nakon obilnog obroka. Simptomi se javljaju i pojačavaju sa povećanjem fizičkog opterećenja, ili prilikom izlaska na hladnoću, i brzo prestaju čim se sa ovim aktivnostima prestane.
    U nekim slučajevima, anginozne tegobe se mogu čak i smanjiti sa daljim fizičkim naporom (tzv. „walk-through” angina) ili sa ponavljanjem fizičkog napora (tzv. „warm-up” angina). Tipično je da primena nitroglicerina sublingvalno dovodi do brzog prestanka anginoznih tegoba.
Tipičan bol u grudima srčanog porekla
Tipičan bol u grudima srčanog porekla

Bol u grudima kod osoba koje imaju akutni infarkt miokarda je istih karakteristika kao i kod angine srca ali je jačeg inteziteta i duže traje.

Bol u grudima kod nekardioloških oboljenja

Pneumonija i pleuritis

Bolesti pluća koji dovode do oštećenja ili zapaljenja pleure (poput pneumonije ili pleuritisa) mogu biti praćene oštrim bolom, nalik sečenju nožem ili probadanju, koji se pojačava pri dubokom inspirijumu ili kašlju (tzv. pleuritični bol).

Pneumotoraks

Bol u grudima koji se javlja kao posledica pneumotoraksa je najčešće pleuritčnog karaktera koji nastaje iznenada, i često je praćen otežanim disanjem. Auskultatorno se registruje nečujno disanje i timpaničan perkutorni zvuk na strani pneumotoraksa, kao i karakterističan nalaz prisustva vazduha u pleuralnoj duplji na radiografiji srca i pluća.

program za mrsavljenje

Bolesti gastrointestinalnog trakta

U određnim slučajevima, bol koji nastaje u jednjaku kod gastreoezofagealnog refluksa može podsećati na anginozni bol. Najčešće je to bol žarećeg karaktera koji se pogoršava na određenu hranu, lekove (npr. aspirin i nesteroidne antiinflamatorne lekove) ili alkohol.

Tipično je da se ovaj bol smanjuje nakon primene antacida ili lekova koji smanjuju sekreciju kiselog želudačnog soka.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

S druge strane, ležeći položaj, koji povećava refluks želudačnog sadržaja, najčešće pogoršava tegobe. Bol u grudima koji nastaje kao posledica difuznih spazama jednjaka često je nemoguće razlikovati od anginoznog, ne samo zbog sličnih kliničkih karakteristika, već i zbog toga što lekovi poput nitroglicerina dovode do relaksacije glatke muskulature jednjaka što je praćeno prestankom bola, što dodatno nalikuje angini pektoris.

Poznato je da i određeni patološki procesi na gastrointestinalnom traktu lokalizovani ispod dijafragme, mogu biti praćeni bolom ili nelagodnošću u grudima (pored primarne lokalizacije tegoba u predelu abdomena).

Tu spadaju: ulkusna bolest, bolesti bilijarnog trakta i pankreatitis. Ove tegobe nisu povezane sa fizičkim naporom, i mogu biti u vezi sa unošenjem određene vrste hrane ili pića.

Mišićno-skeletne bolesti

Degenerativne promene na vratnom delu kičme (poput cervikalne diskus hernije sa kompresijom korenova spinalnih nerava) mogu biti praćene bolnim senzacijama u grudnom košu. Herpes zoster ili grčevi interkostalnih mišića mogu dati bol u grudima lokalizovan u predelu odgovarajućeg dermatoma.

Kod herpes zostera često bol u predelu dermatoma prethodni pojavi tipičnih kožnih promena.

Kostohondralni i hondrosternalni sindromi su najčešći uzroci mišićno-skeletnog bola na prednjoj strani grudnog koša. Bol je najčešće oštar i kratkotrajan, a često pritisak prstima na mesto kostohondralnih ili hondrosternalnih pripoja izaziva ili pojačava ovaj bol.

Kada vas bol u grudima treba zabrinuti?

Ukoliko prilikom fizičkog rada, a nekada može nastati i u miru (u težem slučaju), bol jakog inteziteta, tipa stezanja u grudima, praćen mučninom i preznojavanjem, trajanja preko 20 minuta, sa potencijalnim širenjem u vrat,vilicu, stomak ili ramena i ruke. To je bol koji je alarm za hitno javljanje lekaru.

ZLATNI STANDARD – javiti se u prvu zdravstvenu ustanovu u prvom satu od nastanka tegoba !

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

  • Prekid pušenja
  • Fizička aktivnost
  • Smanjenje telesne težine

Tretmani kardiovaskualrnih bolesti

Pored higijensko-dijetetskog režima, medikamentozna terapija na prvom mestu. Upotreba antihipertenzivne terapije u lečenju povišenog krvnog pritiska kao rizik faktora za nastanak ozbiljnih karviovaskualrnih bolesti poput infarkta miokarda.

Upotreba statina kao lekova za smanjenje masnoća u krvi, kao još jednog rizik faktora za KVB. Upotreba antitrombocitne terapije na čelu sa acetilsalicilnom kiselinom je jedan od najviše korištenih modaliteta lečenja ovih bolesti.

✨ Preporučujemo članak, kako ugrejati hladne noge.

Pored medikamentozne terapije koja se primenjuje u vidu tablet u kućnim uslovima u slučaju hipertenzije ili angine pectoris, teži slučajevi kao što su infarkt miokarda jesu hitna stanja i leče se hospitalno u bolničkim uslovima.

Pored hitno ordinirane terapije (antihipertenzivna, antitrombocitna, statini, kiseonik), ovi bolesnici se po zlatnom standardu povrgavaju i invazivnim procedurama u angio sali (koronarografija), te posledičnom ugradnjom stenta.

Te se takvim bolesnicima savetuje doživotna primena medikamentozne terapije, nakon preležanog infarkta miokarda, više fizićke aktivnosti, smanjenje soli i uravnotežena ishrana.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar

guest
0 Objave
Inline Feedbacks
View all comments