Kreator članka dr Milena Pandrc, kardiolog
Sadržaj
Rad srca i uloga krvnih sudova
Kako funkcioniše srce i krvni sudovi i zašto je važno brinuti o svom kardiovaskularnom zdravlju?
Srce je mišić, ne veći od stisnute pesnice, ali tako mali organ pumpa 300 litara krvi na sat vremena i preko 2 miliona litara krvi u jednoj godini. Prosečan broj otkucaja srca u toku dana je oko 100.000 puta.
Srce se sastoji od 4 šupljine: gornje šupljine su leva i desna pretkomora, a donje leva i desna komora. Iz leve komore kroz najveći arterijski krvni sud aortu preko manjih arterija isporučuje krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama do svih organa, tkiva i ćelija tela.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Venski sistem prikuplja krv bogatu ugljen dioksidom i raspadnim produktima metabolizma iz svih delova tela i preko dve najveće vene u telu tzv. gornje i donje šuplje vene dovodi krv u desnu pretkomoru a zatim i desnu komoru odakle preko plućne arterije krv odlazi u pluća.
U plućima se krv ponovo obogaćuje kiseonikom, kroz plućne vene se transportuje u levu pretkomoru i levu komoru, zatim ponovo do svih delova tela.
Znakovi za posetu kardiologu: sačuvajte zdravlje srca
Kako prepoznati znakove upozorenja koji ukazuju na potrebu za posetom kardiologu i koje su osnovne stvari koje svako može učiniti za očuvanje zdravlja srca?
Sem bolova u grudima, koji najčešće ukazuju na bolest arterija na površini srca koje ishranjuju srčani mišić, kod značajne srčane slabost dominira nedostatak vazduha (u početku pri naporu ili ležanju na ravnom), gušenje praćeno povećanom zamorljivišću, ubrzan i/ili nepravilan srčani rad, kašalj, vrtoglavica, otoci potkolenica.
Sa napredovanjem bolesti, pacijenti postaju slabi i malaksali, dolazi do poremećaja apetita, gubitka u tzv. mršavoj telesnoj masi, a usled povećnog zadržavanja vode u organizmu, bolesnici mogu da povećavaju telesnu težinu.
Javljaju poremećaji sna, bolovi u kostima i zglobovima, i narušavanje kvaliteta života u celini.
Žene češće od muškaraca prijavljuju simptome kao što su: gušenje, mučnina, lupanje srca, bol ispod rebara, nervoza, zadržavanje viška tečnosti, kao i znojenje, uz navodjenje većeg broja simptoma nego muškarci.
Bolesti srca koje mogu prouzrokovati slabljenje srca uključuju koronarnu bolest epikardnih arterija srca ili infarkt miokarda, povišeni krvni pritisak (hipertenziju), bolest srčanih zalistaka, oštećenje srčanog mišića-kardiomiopatiju ili upalu srčanog mišića-miokarditis, zatim urođene srčane mane i različite forme aritmija.
Najčešći nekardiološki faktori rizika na nastanak srčane slabosti su dijabetes, upotreba određenih lekova poput lekova za lečenje karcinoma, različita neuroloških stanja, virusne i bakterijske infekcije, problemi sa spavanjem (sleep apnea), a sa druge strane tu su i alkoholizam, pušenje i gojaznost koje posebno izdvajamo jer su to faktori rizika na koje mi možemo uticati.kroz zdravu ishranu, fiziču aktivnost i kontrolu druih faktora rizika ( pušenje i stres).
Zdrava ishrana i fizička aktivnost – osnove za zdravo srce
Koje su osnovne smernice za zdravu ishranu, fiziču aktivnost i kontrolu faktora rizika kao što su pušenje i stres, i kako te smernice mogu doprineti smanjenju rizika od srčanih problema?
Prestanak pušenja, zdrava ishrana i fizička aktivnost su preventivne aktivnosti za sve hronične bolesti pa i kardiološke.
Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno, uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje), prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).
Fizičku aktivnost bi trebalo uvoditi postepeno uz obaveznu proveru kardiovaskularnog statusa pre vežbanja. Individualno podešen program aktivnosti uključuje 30 do 60 minut umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno (50 do 70% maksimalnog srčanog pulsa) sa postepenim uvođenjem, najmanje 5 dana nedeljno.
Kako i koliko će vežbati zavisi od mogućnosti i želje svakog pacijenta, ali su optimalne kontinuirana šetnja, plivanje, vožnja biciklom, laka aerobna gimnastika.
✨ Preporučujemo članak, kako ugrejati hladne noge.
Osobe bez kontraindikacija mogu da imaju i intenzivan aerobni trening u trajanju od 75 min sedmično.
Vežbanje se preporučuje svim pacijentima koji su za to sposobni kako bi poboljšali kapacitet vežbanja, kvalitet života i smanjili broj bolnički lečenih pogoršanja srčane slabosti.
Redovno vežbati i biti fizički aktivan do granice zamora odnosno adapirati fizičku aktivnost na simptomatski status i lične okolnosti u lakših formi srčane slabosti se apsolutno preporučuje. Nadzirana kardiovaskularna rehabilitacije se treba razmotriti kod pacijenata sa ozbiljnijim stadijumom bolesti, krhkih i oni sa komorbiditetima.
To znači da pacijenti u stabilnoj fazi bolesti mogu samostalo organizovati fizičku aktivnost u skladu sa ličnim preferencama, dok odmakli stadijumi sa ispoljenim komplikacijama zahtevaju superviziranu programiranu fizičku aktivnost.
Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar
Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar