Povišen Šećer od Stresa i Tehnike za Smanjivanje Stresa

Članak ažuriran 25. нов, 2023.

Kreator članka Dejan Čorba

Povišen šećer od stresa je preko 7mmol/L i može da prouzrokuje osećaj žeđi, pojačano mokrenje, drhtavicu, lupanje srca, ubrzano disanje, mada ovo nemora da znači da imate dijabetes, već da ste pod stresom. Za povišen šećer u krvi može da bude odgovoran ekstremni umor, jake emocije ili infekcija.

Sadržaj

• Preporučene tehnike za smanjivanje stresa
• Šećer u krvi vrtoglavo raste usled stresa
• Mehanizam povećanja šećera i krvi usled pojave stresa

Zdravstveni problemi koji se javljaju kao posledica dugotrajnog stresa su bolovi u mišićima, glavobolja, hipertenzija (povišen pritisak), hipertireoza (pojačan rad štitne žlezde), psorijaza, zdravstveni problemi srca, dijabetes tip-2, duševni problemi, poremećaji menstruacije (amenoreja), impotencija i gojaznost. Pogledajte, koliki je normalan šećer u krvi pre i posle jela.

Preporučene tehnike za smanjivanje stresa

Ovo je lakše reći nego uraditi jer većina živi u okruženju koje lako može da se pretvori u neku stresnu situaciju.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Potrudite se da stres smanjite kroz meditacija koja vam može pomoći u otklanjanju negativnih misli i omogućiti vam da se opustite. Svako jutro uradite deset minuta meditacije.

Sedite u stolicu i zatvorite oči. Ponavljajte u sebi jednu reč po želi, dok dišete, i na taj način ćete fokusirati vaš um i bićete prisutni u trenutku, što će vam pomoći da se opustite pred početak dana. Pogledajte, vežbe disanja saWim Hof, ukloniće stres.

Kada se nađete u neželjenom emocionalnom stanju, odvojite pet minuta da budete sami. Pronađite miran prostor da se fokusirate na svoje disanje i gledajte u nešto plavo (nebo).

Duboko udahnite, a izdahnite polako i glasno. Ovo će vam usporiti otkucaje srca i pomoći vam da se vratite u stabilno emocionalno stanje. Ovo može da poboljša način na koji se nosite sa onim što vam prouzrokuje stres.

Smanjite fizički stres uz pomoć joge. Joga može da smanji i krvni pritisak. Bilo da je u pitanju joga ili neki drugi oblik vežbanja, trebalo bi da radite bar 30 minuta vežbi dnevno. Možete vežbati 10 min. ujutru, 10 min. popodne i 10 min. uveče. Pogledajte, tabelu krvnog pritiska po godinama.

Smanjite stres zbog brige o porodici. Kada osećate da ste preplavljeni porodičnim obavezama, u redu je reći „ne“. Vaša porodica će razumeti ako ne možete sve da postignete. Ako stres potiče od toga što ne viđate svoju porodicu onoliko često koliko biste želeli, potrudite se da u toku nedelje imate zajedničko vreme sa njom.

Smanjite stres na poslu. Nemojte stres sa posla nositi kući. Sa svojim pretpostavljenim porazgovarajte ako imate problema na poslu. Na kraju možete razmotriti o promeni odeljenja ili o pronalaženju novog posla. Iako nivo stresa raste kada tražite novi posao, otvarate vrata da vam na novom poslu nivo stresa bude mnogo manji.

Šećer u krvi vrtoglavo raste usled stresa

Kratkotrajna napetost može da utiče na nivo šećera u krvi ali ako visok šećer traje dugo neophodno je posetiti lekara.

Stres predstavlja reakciju organizma na neposrednu opasnost ili pretnju. Postoje stresovi u životu koje ne možete izbeći kao što su rađanje, polazak u kolektiv (vrtić, školu, posao), polaganje ispita, pubertet, služenje vojnog roka, sklapanje braka, stresovi na radnom mestu ili odlazak u penziju. Uzroci stresa mogu biti alkoholizam, raz­vod braka, zatvor, smrt bliske osobe, teži akutni i hronični zdravstveni problemi, operacije, fmansijski problem ili rat.

Današnji život je pun stresa koji se ispoljava kroz brzinu, velika očekivanja i stalnu borbu, posebno u gradovima. Mnoge porodične, društvene i radne obaveze dovode do prekomernog stresa. Takav život predstavlja pretnju po zdravlje, jer u tim situacijama hormoni stresa (adrenalin, kortizol) oslobađaju energiju, šećer (glukozu) u krv koja dijabetičarima predstavlja problem.

Hormoni stresa dovode do porasta krvnog pritiska, mogu da utiču na funkcionisanje mišića, kostiju i može da vas iscrpi mentalno i fizički.

Uzbuđenje, ljutnja, napetost, neizvesnost mogu da poremete nivo šećera u krvi.

Emotivni i mentalni stres kod dijabetičara (tip-2) najčešće dovodi do porasta nivoa šećera u krvi, a kod osoba sa tip-1 može prouzrokovati hipoglikemije (nizak šećer).

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Kratktotrajni stres može da utiče na nivo šećera, ali ako traje dugo i često može dovesti do toga da se zaista dobije dijabetes. Stres može indirektno povećati nivoa šećera u krvi, kada se zbog stresa (napetosti), nejede dovoljno ili uzima alkohol u većoj količini.

Mehanizam povećanja šećera i krvi usled pojave stresa

Telo oslobađa adrenalin i kortizol u krvotok a disanje se ubrzava. Telo tada usmerava krv u mišiće i udove (ruke i noge) da bi vam omogućilo da se borite. Ako ne možete da pretvorite šećer u energiju, koji oslobađaju naše nervne ćelije, on se skuplja u krvotoku i prouzrokuje porast nivoa šećera.

Ne postoje dve iste osobe i ne postoje dva ista oblika reagovanja i načina smanjivanja stresa. Trebate pronaći šta vas najbolje smiruje i opušta.

Pozitivna energija, optimizam, druženje, slušanje muzike (meloditerapija), čitanje knjige, hobi ili psihoterapija takođe mogu pomoći. Farmakoterapija (lekovi) se koriste kod uznapredovanih oblika stresa, anksioznosti i depresije. Pogledajte, lekovi za smirenje bez recepta.

U stresnim situacijama za dijabetičara je najvažnija pravilna ishrana, fizička aktivnost, redovno uzimanje lekova (insulina ili tableta), smanjen unos kofeina i izbegavanje novog stresa.

Blagodeti fizičke aktivnosti, povećavaju cirkulaciju, smanjuju masnoće u krvi i telu (kako sniziti holesterol), smanjuju rizik od kardiovaskularnih zdravstvenih problema, kontrolišu stres i izazivaju zadovoljstvo.

✨ Preporučujemo članak, predijabetes vrednosti.

Ako je stres kašnjenje na posao, gužva u saobraćaju ili dugo čekanje u redu, trebate vladati razumom, a ne emocijama, adaptirati se na postojeću situaciju i biti strpljiv.

Možete misliti da zbog svojih osobina niste dorasli ovladavanju stresnim situaci­jama, da ste preosetljivi ili preterano podložni stresu. Ali pokušajte prići problemu da ga rešite i promenite situaciju koja ugrožava vaše zdravstveno stanje. Uvek se možete udaljiti od problema i zane­mariti ga.

Nekada ne možete sprečiti da do stresa dođe ali možete usporiti tempo života, usredsrediti se na stvari koje su važne, a ostale staviti u drugi plan. Obezbedite kvalitetno vreme za sebe za rekre­aciju, hobi ili vežbanje, jer oni relaksiraju i redukuju (smanjuju) stres. Pozitivno razmišljanje i humor takođe oslobađa od napetosti i dovodi do olakšanja.

Nemojte se zatvarati u sebe već porazgovarajte sa drugima, podeliti svoje probleme, budite otvoreni i donesite odluke koje nećete odlagati.

Postavite Pitanje ✏️ Objavite Komentar

Postavite Pitanje ⬇️ Objavite Komentar